Prva, konsultativna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena razmatranju predloga specijalnog posrednika UN Martija Ahtisarija o rešavanju statusa Kosova zakazana je za 3. april, potvrdili su agenciji Tanjug diplomate u sedištu UN u Njujorku.
Prva, konsultativna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena razmatranju predloga specijalnog posrednika UN Martija Ahtisarija o rešavanju statusa Kosova zakazana je za 3. april, potvrdili su agenciji Tanjug diplomate u sedištu UN u Njujorku.
Ahtisarijev portparol Remi Durlo, medjutim, za agenciju Beta kaže da još nemaju potvrdu tog datuma održavanja sednice Saveta bezbednosti o Kosmetu. Sednica će, kaže Durlo, najverovatnije biti održana iza zatvorenih vrata.
Sednici će, kako je najavljeno, prisustvovati Ahtisari, kao i predstavnici Beograda i Prištine.
Od 15 država članica Saveta bezbednosti, pet je već podržalo Ahtisarijev predlog -Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Panama, dok su se Rusija i Kina suprotstavile nametanju rešenja tog problema, a preostale države tek treba da definišu konačni stav.
Ostale zemlje članice Saveta bezbednosti - Italija, Katar, Kongo, Slovačka, Gana, Peru, Južnoafrička Republika i Indonezija, iz različitih razloga - izrazile su ozbiljne rezerve na Ahtisarijev predlog, što ne mora da znači da će se izjasniti protiv ovakvog načina rešenja problema Kosova.
Suštinsko neslaganje velikih sila oko načina rešavanja statusa Kosova moglo bi, kako navode diplomati na Ist Riveru, dovesti do dugih pregovora izmedju Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
"Biće potrebno još mnogo diplomatskih napora i političke dobre volje da se dodje do nove rezolucije koja bi bila prihvatljiva i za Srbiju i za kosmetske Albance, i za sve stalne članice SB, da i ne pominjem mnoge druge zemlje koje u mogućoj nezavisnosti Kosova i Metohije vide izuzetno opasan presedan za rešavanje političkih konflikata u drugim delovima sveta", rekao je Kojen agenciji Tanjug.
On očekuje da će u Savetu bezbednosti, kojem je Ahtisari dostavio svoj predlog za Kosovo, uslediti niz debata, "naročito izmedju Rusije i SAD", odnosno da tek predstoje pokušaji da se unutar Saveta približe stanovišta.
"Mišljenja o budućem statusu pokrajine su jako podeljena, naročito medju stalnim članicama Saveta bezbednosti", ukazao je Kojen.
On je podsetio da su na jednoj strani SAD, Velika Britanija i Francuska, "koje u punoj meri podržavaju Ahtisarijev predlog da se pokrajini da nezavisnost i smatraju da su dalji pregovori bespredmetni".
Na drugoj strani su Rusija i Kina, koje se protive svakom nametnutom rešenju, veruju da mogućnosti pregovora nisu iscrpene i više puta su u samom Savetu bezbednosti nedvosmisleno podržale suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.
Negde izmedju ova dva pola nalaze se, prema njegovim rečima, druge zemlje članice Saveta bezbednosti. Jedne su bliske stanovištu zapadnih sila, kao Belgija, Katar i Panama, a druge su prilično skeptične prema Ahtisariju - Indonezija, Južna Afrika, Kongo.
"Ipak, tih deset zemalja uglavnom još nije donelo odluku i, bar po mom mišljenju, čekaće da vidi kakav će biti ishod prvih debata u Savetu bezbednosti, naročito izmedju Rusije i SAD", ocenio je Kojen.
(Tanjug)
Ahtisarijev portparol Remi Durlo, medjutim, za agenciju Beta kaže da još nemaju potvrdu tog datuma održavanja sednice Saveta bezbednosti o Kosmetu. Sednica će, kaže Durlo, najverovatnije biti održana iza zatvorenih vrata.
Sednici će, kako je najavljeno, prisustvovati Ahtisari, kao i predstavnici Beograda i Prištine.
Od 15 država članica Saveta bezbednosti, pet je već podržalo Ahtisarijev predlog -Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Panama, dok su se Rusija i Kina suprotstavile nametanju rešenja tog problema, a preostale države tek treba da definišu konačni stav.
Ostale zemlje članice Saveta bezbednosti - Italija, Katar, Kongo, Slovačka, Gana, Peru, Južnoafrička Republika i Indonezija, iz različitih razloga - izrazile su ozbiljne rezerve na Ahtisarijev predlog, što ne mora da znači da će se izjasniti protiv ovakvog načina rešenja problema Kosova.
Suštinsko neslaganje velikih sila oko načina rešavanja statusa Kosova moglo bi, kako navode diplomati na Ist Riveru, dovesti do dugih pregovora izmedju Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
Kojen: Neće skoro biti nove rezolucije SB
Koordinator Državnog pregovaračkog tima Leon Kojen izjavio je da ne veruje mnogo u mogućnost da bi uskoro moglo doći do nove rezolucije Saveta bezbednosti, koja bi zamenila rezoluciju 1244."Biće potrebno još mnogo diplomatskih napora i političke dobre volje da se dodje do nove rezolucije koja bi bila prihvatljiva i za Srbiju i za kosmetske Albance, i za sve stalne članice SB, da i ne pominjem mnoge druge zemlje koje u mogućoj nezavisnosti Kosova i Metohije vide izuzetno opasan presedan za rešavanje političkih konflikata u drugim delovima sveta", rekao je Kojen agenciji Tanjug.
On očekuje da će u Savetu bezbednosti, kojem je Ahtisari dostavio svoj predlog za Kosovo, uslediti niz debata, "naročito izmedju Rusije i SAD", odnosno da tek predstoje pokušaji da se unutar Saveta približe stanovišta.
"Mišljenja o budućem statusu pokrajine su jako podeljena, naročito medju stalnim članicama Saveta bezbednosti", ukazao je Kojen.
On je podsetio da su na jednoj strani SAD, Velika Britanija i Francuska, "koje u punoj meri podržavaju Ahtisarijev predlog da se pokrajini da nezavisnost i smatraju da su dalji pregovori bespredmetni".
Na drugoj strani su Rusija i Kina, koje se protive svakom nametnutom rešenju, veruju da mogućnosti pregovora nisu iscrpene i više puta su u samom Savetu bezbednosti nedvosmisleno podržale suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.
Negde izmedju ova dva pola nalaze se, prema njegovim rečima, druge zemlje članice Saveta bezbednosti. Jedne su bliske stanovištu zapadnih sila, kao Belgija, Katar i Panama, a druge su prilično skeptične prema Ahtisariju - Indonezija, Južna Afrika, Kongo.
"Ipak, tih deset zemalja uglavnom još nije donelo odluku i, bar po mom mišljenju, čekaće da vidi kakav će biti ishod prvih debata u Savetu bezbednosti, naročito izmedju Rusije i SAD", ocenio je Kojen.
(Tanjug)
