Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj ocenjuje da je "suverenitet nadziran od medjunarodne zajednice" najbolje rešenje za status Kosova. Havijer Solana prethodno je u EP izjavio da će "formula za nametanje rešenja" za status Kosova morati da se nadje u Savetu bezbednosti UN, ali da su "iskrsle neke teškoće" da se sa tim saglasi Rusija i "vrlo verovatno Kina".
Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj ocenjuje da je "suverenitet nadziran od medjunarodne zajednice" najbolje rešenje za status Kosova. Takvim rešenjem bi se "jamčila stabilnost i zaštita svih zajednica na Kosovu, kao i autonomni dugoročni ekonomski i društveni razvoj", navodi se u dokumentu.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana prethodno se obratio parlamentarcima EU, izjavivši da će "formula za nametanje rešenja" za status Kosova morati da se nadje u Savetu bezbednosti UN, ali da su "iskrsle neke teškoće" da se sa tim saglasi Rusija i "vrlo verovatno Kina".
U rezoluciju je stav o podršci nadziranoj nezavisnosti unesen amandmanom, koji je podneo holanski poslanik Jost Lagendejk, iako u predlogu rezolucije, usaglašenoj od političkih grupa u Spoljnopolitičkom odboru EP, nije stajala nikakva odrednica o budućem statusu Kosova.
U rezoluciji se daje podrška "sveukupnom predlogu za rešenje statusa Kosova, koji je podneo (izaslanik UN Marti) Ahtisari" i podvlači da svako rešenje za budući status kosova mora biti saglasno medjunarodnom pravu.
Takodje se pozivaju "posebno stalne članice Saveta bezbednosti UN da odigraju konstruktivnu ulogu, tako da obe zainteresovane strane pruže dokaze o savitljivosti, i da usvoje trajno rešenje bez ikakvih nejasnoća za Kosovo", koje bi odslikavalo i Ahtisarijeve predloge.
Evropski parlamentarci izražavaju nadu da će na temelju tog predloga Savet bezbednosti UN brzo usvojiti rezoluciju koja će zameniti rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
EP smatra da Kosovo treba da ima pristup medjunarodnim finansijskim organizacijama, da "medjunarodno prisustvo jamči za multietničko obeležje Kosova i zaštiti interese i bezbednost srpskog i romskog stanovništva i ostalih etničkih zajednica".
Medjunarodna misija, takodje, treba da obezbedi izgradnju efikasnih institucija za celo stanovništvo Kosova, "koje treba da deluju na temelju pravne države i osnovnih demokratskih pravila". U rezoluciji se navodi da statusno rešenje mora omogućiti Kosovu da se uključi u Evropu, "što će vremenom dovesti do odnosa medjuzavisnosti sa susedima".
Solana je objasnio da bi nametanje rešenja za Kosovo kroz rezoluciju Saveta bezbednosti bilo utemeljeno na poglavlju sedam Povelje UN. On je dodao da je izaslanik UN Marti Ahtisari došao do zaključka da nema izgleda da njegova nastojanja za kompromis Beograda i Prištine oko statusa Kosova donesu uspeh i da će zato, na temelju Ahtisarijevog predloga, "medjunarodna zajednica sada biti primorana da nadje formulu za nametanje rešenja.
To rešenje "treba da bude rezolucija Saveta bezbednosti UN, na temelju Poglavlja sedam (Povelje UN) - za šta je potreban kompromis svih članica" ovog tela, rekao je on i dodao da su teškoće već počele da iskrsavaju kada je reč o nekim članicama Saveta bezbednosti "konkretno, vezano za Rusiju i, vrlo verovatno, za Kinu".
Solana je istakao da "proces sad ulazi u novu fazu rasprave u Savetu bezbednosti". EU je dosad podržavala "u potpunosti Ahtisarija i proces koji je on vodio", a sad Evropska unija treba da utvrdi i "kakav će konačan stav zauzeti" i kako će se taj proces odvijati u Savetu bezbednosti.
"EU će, kad se dodje do konačnog rešenja, morati da preuzme ogromnu odgovornost na Kosovu. Kosovo se nalazi na našem kontinentu, ima evropsku perspektivu, pa, prema tome, kakvo god da bude konačno rešenje, EU će tamo imati temeljne obaveze", predočio je Solana. On je ukazao i da će EU imati ključnu ulogu u medjunarodnoj civilnoj i ekonomskoj, kao i misiji bezbednosti i vladavine zakona.
To će biti dosad najvažnija političko-bezbednosna misija EU u svetu, uz preko 1.500 evropskih funkcionera koji biti u njenom sastavu.
Visoki evropski predstavnik je ocenio da će to biti "verovatno najteža misija koju je EU ikad imala u rešavanju pitanja na terenu". "Ne smemo u tome pretrpeti neuspeh. Ako bi Evropska unija zakazala u stabilizaciji Balkana, ako bismo doživeli neuspeh u stabilizaciji Kosova i Srbije, bio bi do neuspeh velikih razmera koji bi nam jako naškodio za delovanje u drugim situacijama, u kojima je EU angažovana", rekao je on.
"Ako nismo u stanju da dobro, delotvorno, brzo rešavamo probleme u našem susedstvu, biće mnogo teže da to činimo izvan naših granica", zaključio je Solana.
(Beta/MONDO)
Visoki predstavnik EU Havijer Solana prethodno se obratio parlamentarcima EU, izjavivši da će "formula za nametanje rešenja" za status Kosova morati da se nadje u Savetu bezbednosti UN, ali da su "iskrsle neke teškoće" da se sa tim saglasi Rusija i "vrlo verovatno Kina".
U rezoluciju je stav o podršci nadziranoj nezavisnosti unesen amandmanom, koji je podneo holanski poslanik Jost Lagendejk, iako u predlogu rezolucije, usaglašenoj od političkih grupa u Spoljnopolitičkom odboru EP, nije stajala nikakva odrednica o budućem statusu Kosova.
U rezoluciji se daje podrška "sveukupnom predlogu za rešenje statusa Kosova, koji je podneo (izaslanik UN Marti) Ahtisari" i podvlači da svako rešenje za budući status kosova mora biti saglasno medjunarodnom pravu.
Takodje se pozivaju "posebno stalne članice Saveta bezbednosti UN da odigraju konstruktivnu ulogu, tako da obe zainteresovane strane pruže dokaze o savitljivosti, i da usvoje trajno rešenje bez ikakvih nejasnoća za Kosovo", koje bi odslikavalo i Ahtisarijeve predloge.
Evropski parlamentarci izražavaju nadu da će na temelju tog predloga Savet bezbednosti UN brzo usvojiti rezoluciju koja će zameniti rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
EP smatra da Kosovo treba da ima pristup medjunarodnim finansijskim organizacijama, da "medjunarodno prisustvo jamči za multietničko obeležje Kosova i zaštiti interese i bezbednost srpskog i romskog stanovništva i ostalih etničkih zajednica".
Medjunarodna misija, takodje, treba da obezbedi izgradnju efikasnih institucija za celo stanovništvo Kosova, "koje treba da deluju na temelju pravne države i osnovnih demokratskih pravila". U rezoluciji se navodi da statusno rešenje mora omogućiti Kosovu da se uključi u Evropu, "što će vremenom dovesti do odnosa medjuzavisnosti sa susedima".
Solana: Tražimo formulu za nametanje rešenja
Havijer Solana izjavio je da će "formula za nametanje rešenja" za status Kosova morati da se nadje u Savetu bezbednosti UN, ali da su "iskrsle neke teškoće" da se sa tim saglasi Rusija i "vrlo verovatno Kina".Solana je objasnio da bi nametanje rešenja za Kosovo kroz rezoluciju Saveta bezbednosti bilo utemeljeno na poglavlju sedam Povelje UN. On je dodao da je izaslanik UN Marti Ahtisari došao do zaključka da nema izgleda da njegova nastojanja za kompromis Beograda i Prištine oko statusa Kosova donesu uspeh i da će zato, na temelju Ahtisarijevog predloga, "medjunarodna zajednica sada biti primorana da nadje formulu za nametanje rešenja.
To rešenje "treba da bude rezolucija Saveta bezbednosti UN, na temelju Poglavlja sedam (Povelje UN) - za šta je potreban kompromis svih članica" ovog tela, rekao je on i dodao da su teškoće već počele da iskrsavaju kada je reč o nekim članicama Saveta bezbednosti "konkretno, vezano za Rusiju i, vrlo verovatno, za Kinu".
Solana je istakao da "proces sad ulazi u novu fazu rasprave u Savetu bezbednosti". EU je dosad podržavala "u potpunosti Ahtisarija i proces koji je on vodio", a sad Evropska unija treba da utvrdi i "kakav će konačan stav zauzeti" i kako će se taj proces odvijati u Savetu bezbednosti.
"EU će, kad se dodje do konačnog rešenja, morati da preuzme ogromnu odgovornost na Kosovu. Kosovo se nalazi na našem kontinentu, ima evropsku perspektivu, pa, prema tome, kakvo god da bude konačno rešenje, EU će tamo imati temeljne obaveze", predočio je Solana. On je ukazao i da će EU imati ključnu ulogu u medjunarodnoj civilnoj i ekonomskoj, kao i misiji bezbednosti i vladavine zakona.
To će biti dosad najvažnija političko-bezbednosna misija EU u svetu, uz preko 1.500 evropskih funkcionera koji biti u njenom sastavu.
Visoki evropski predstavnik je ocenio da će to biti "verovatno najteža misija koju je EU ikad imala u rešavanju pitanja na terenu". "Ne smemo u tome pretrpeti neuspeh. Ako bi Evropska unija zakazala u stabilizaciji Balkana, ako bismo doživeli neuspeh u stabilizaciji Kosova i Srbije, bio bi do neuspeh velikih razmera koji bi nam jako naškodio za delovanje u drugim situacijama, u kojima je EU angažovana", rekao je on.
"Ako nismo u stanju da dobro, delotvorno, brzo rešavamo probleme u našem susedstvu, biće mnogo teže da to činimo izvan naših granica", zaključio je Solana.
(Beta/MONDO)
