Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati nacrt rezolucije koji bi sadržao plan za status Kosova i Metohije izaslanika UN Martija Ahtisarija u sadašnjem obliku, izjavio je u subotu zamenik ruskog ministra inostranih poslova Vladimir Titov.
Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati nacrt rezolucije koji bi sadržao plan za status Kosova i Metohije izaslanika UN Martija Ahtisarija u sadašnjem obliku, izjavio je u subotu zamenik ruskog ministra inostranih poslova Vladimir Titov.
"Ako na glasanje bude stavljeno sve kako je sada i bez saglasnosti Srba, Rusija neće podržati takav nacrt" i ne može "da se saglasi sa odvajanjem dela države bez saglasnosti te države", rekao je Titov a prenela je agencija Itar-Taš.
Posle susreta sa zamenikom američkog državnog sekretara Nikolasom Bernsom u Njujorku, Titov je ruskim medijima rekao da glasanje o rezoluciji kojom se odredjuje status Kosova "nije svrha samo po sebi" a da će pozicija Rusije zavisiti od toga "kakvo se na kraju oblikuje rešenje, koje će biti stavljeno na glasanje".
"Računamo na zdrav razum i na to da će sve zemlje članice Saveta pokazati uvažavanje prema principima medjunarodnog prava", rekao je ruski diplomata, ponovivši da se pri donošenju rešenja Moskva orijentiše na strane od kojih pre svega zavisi rešavanje kosovskog problema - na Beograd i Prištinu.
"Zato ako jedna od strana ne podrži plan, na osnovu principa medjunarodnog prava mi ne možemo davati saglasnost na odvajanje dela države bez saglasnost te države", naglasio je Titov.
Zamenik šefa ruske diplomatije je rekao da nije samo u Rezoluciji 1244 SB UN iz 1999. godine jasno izražena podrška suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti svih država, nekadašnjih republika bivše Jugoslavije u njihovim medjunarodno priznatim granicama - jedna od njih je i Rezolucija 1722 iz novembra prošle godine o BiH i produženju mandata Euforu.
Titov je rekao da ubrzano raste podrška ruskoj inicijativi o upućivanju misije SB UN na Kosovo, koja će razjasniti šta se trenutno dešava.
S jedne strane daju se optimističke ocene o potpunom ispunjenju demokratskih standarda (kao što je nedavni izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera), a s druge se uočava da "etničke zajednice žive apsolutno odvojeno i ne komuniciraju medjusobno".
"Zato je najefikasniji put da se na licu mesta razjasni šta se dogadja", kazao je Titov, dodajući da "ima osnova da veruje da će se ta misija u najskorije vreme ostvariti" i da će ona imati poseban značaj za zemlje nestalne članice SB UN i one koje nisu članice Kontakt-grupe, koja ipak ima potpunu informaciju.
Govoreći o sastanku sa Bernsom u Njujorku, Titov je rekao da je tom prilikom vrlo detaljno razmotren dosadašnji proces rešavanja statusa Kosova i u tom kontekstu početak razmatranja tog pitanja u SB UN.
"Pažnja američke strane bila je skrenuta na ruske inicijative o upućivanju misije članica SB UN u region radi upoznavanja sa konkretnom situacijom...i potvrdjena je inicijativa Rusije o sprovodjenju sveobuhvatne analize ispunjavanja Rezolucije 1244, koja je dokument za rešavanje"ovog problema, rekao je on.
Berns je nedavno izjavio da SAD "u potpunosti odobravaju plan koji je predložio specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari" i "sve njegove preporuke", i da insistiraju "da dokument bude usvojen".
"Sa moje tačke gledišta, bilo bi to krucijalna prelomna tačka. Prvi put jedna asocijacija suverenih država odlučivala bi o razgradnji neke svoje članice...Može li iko da zamisli da bi ijedno razumno ljudsko biće pristupilo klubu koji ima pravo da uništi nekog svog člana, jednostavnom odlukom uprave?
Ujedinjene nacije ne bi trebalo da budu udruženje samoubica", primetio je Flajner koji je i stalni pravni savetnik pregovaračkog tima Srbije za status Kosmeta.
Flajner, profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Frajburu i Direktor tamošnjeg instituta za federalizam, je izneo kako je nedavno bio u Šri Lanki, ostrvskoj državi u Indijskom okeanu u kojoj već tri decenije traje gradjanski rat, a pre toga u Indiji u kojoj tinjaju separatističke pobune.
"Moji saradnici rade na problemima u Sudanu, Obali Slonovače, na rogu Afrike, u Gruziji, na Kipru. U svim tim oblastima, u kojima je aktivan naš Institut, postoji strah od nametnutog rešenja kojim bi Savez bezbednosti dao legitimitet jednostranoj secesiji Kosova," primetio je Flajner.
Flajner je u vezi koncepta suštinske autonomije koju je predložio zvanični Beograd, a izaslanik Ahtisari odbacio kao neodrživ, kazao kako smatra da je "održivo svako rešenje koje je odraz konsenzusa zainteresovanih strana. Smatram da, u kontekstu situacije na Balkanu, nije fer reći da je održivo rešenje koje podržava jedna strana, a druga mu se svesrdno protivi," dodao je on.
Flajner je dalje izrazio uverenje kako bi "pravi pregovori doveli do konsenzusa dve strane. Za to je potrebno vreme. Problem s dosadašnjim pregovorima bio je u tome što su od početka svi znali da je osnovni cilj Martija Ahtisarija da predloži dokument koji će predvidjati nezavisnost Kosova. Zato nije ni bilo pravih pregovora. Na toj osnovi ne može biti konsenzusa," istakao je Flajner.
Po Flajneru, onaj ko posreduje u pregovorima, pre svega, treba uvek da kontroliše proces, ali ne i njegov sadržaj.
"Daću vam jedan primer: 24. jula prošle godine održan je prvi razgovor na najvišem nivou, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije i Kosova. Koštunica i Tadić tada su rekli da 'predlažu, i da žele da tragaju za kompromisom'. Ahtisari je odgovorio: 'Ne želim više da čujem reč kompromis, želim samo reč - rešenje'. Umesto da je rekao: 'Odlično što je jedna strana za konsenzus'".
Flajner je zaključio kako "u ustavnim pitanjima, i kada se regulišu medjuetnički konflikti, ne stoji ekspertsko rešenje za koje se može reći da je najbolje. Najbolje rešenje u ovakvim slučajevima može biti samo ono koje je zasnovano na konsenzusu svih zainteresovanih zajednica. Postoje ustavi koje nisu predlagali stručnjaci, ali su, ipak, najbolja rešenja - jer su ih prihvatile sve zajednice, što je omogućilo da se država razvija, a da se različitosti "drže" zajedno.
(Tanjug/MONDO))
"Ako na glasanje bude stavljeno sve kako je sada i bez saglasnosti Srba, Rusija neće podržati takav nacrt" i ne može "da se saglasi sa odvajanjem dela države bez saglasnosti te države", rekao je Titov a prenela je agencija Itar-Taš.
Posle susreta sa zamenikom američkog državnog sekretara Nikolasom Bernsom u Njujorku, Titov je ruskim medijima rekao da glasanje o rezoluciji kojom se odredjuje status Kosova "nije svrha samo po sebi" a da će pozicija Rusije zavisiti od toga "kakvo se na kraju oblikuje rešenje, koje će biti stavljeno na glasanje".
"Računamo na zdrav razum i na to da će sve zemlje članice Saveta pokazati uvažavanje prema principima medjunarodnog prava", rekao je ruski diplomata, ponovivši da se pri donošenju rešenja Moskva orijentiše na strane od kojih pre svega zavisi rešavanje kosovskog problema - na Beograd i Prištinu.
"Zato ako jedna od strana ne podrži plan, na osnovu principa medjunarodnog prava mi ne možemo davati saglasnost na odvajanje dela države bez saglasnost te države", naglasio je Titov.
Zamenik šefa ruske diplomatije je rekao da nije samo u Rezoluciji 1244 SB UN iz 1999. godine jasno izražena podrška suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti svih država, nekadašnjih republika bivše Jugoslavije u njihovim medjunarodno priznatim granicama - jedna od njih je i Rezolucija 1722 iz novembra prošle godine o BiH i produženju mandata Euforu.
Titov je rekao da ubrzano raste podrška ruskoj inicijativi o upućivanju misije SB UN na Kosovo, koja će razjasniti šta se trenutno dešava.
S jedne strane daju se optimističke ocene o potpunom ispunjenju demokratskih standarda (kao što je nedavni izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera), a s druge se uočava da "etničke zajednice žive apsolutno odvojeno i ne komuniciraju medjusobno".
"Zato je najefikasniji put da se na licu mesta razjasni šta se dogadja", kazao je Titov, dodajući da "ima osnova da veruje da će se ta misija u najskorije vreme ostvariti" i da će ona imati poseban značaj za zemlje nestalne članice SB UN i one koje nisu članice Kontakt-grupe, koja ipak ima potpunu informaciju.
Govoreći o sastanku sa Bernsom u Njujorku, Titov je rekao da je tom prilikom vrlo detaljno razmotren dosadašnji proces rešavanja statusa Kosova i u tom kontekstu početak razmatranja tog pitanja u SB UN.
"Pažnja američke strane bila je skrenuta na ruske inicijative o upućivanju misije članica SB UN u region radi upoznavanja sa konkretnom situacijom...i potvrdjena je inicijativa Rusije o sprovodjenju sveobuhvatne analize ispunjavanja Rezolucije 1244, koja je dokument za rešavanje"ovog problema, rekao je on.
Berns je nedavno izjavio da SAD "u potpunosti odobravaju plan koji je predložio specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari" i "sve njegove preporuke", i da insistiraju "da dokument bude usvojen".
Flajner: Ujedinjenim nacijama preti samoubistvo
Švajcarski stručnjak za pravo Tomas Flajner je upozorio kako bi Savet bezbednosti UN iz temelja uzdrmao svetski poredak i podrio temelje medjunarodnog prava ukoliko bi, kojim slučajem, podržao predlog izaslanika Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije,"Sa moje tačke gledišta, bilo bi to krucijalna prelomna tačka. Prvi put jedna asocijacija suverenih država odlučivala bi o razgradnji neke svoje članice...Može li iko da zamisli da bi ijedno razumno ljudsko biće pristupilo klubu koji ima pravo da uništi nekog svog člana, jednostavnom odlukom uprave?
Ujedinjene nacije ne bi trebalo da budu udruženje samoubica", primetio je Flajner koji je i stalni pravni savetnik pregovaračkog tima Srbije za status Kosmeta.
Flajner, profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Frajburu i Direktor tamošnjeg instituta za federalizam, je izneo kako je nedavno bio u Šri Lanki, ostrvskoj državi u Indijskom okeanu u kojoj već tri decenije traje gradjanski rat, a pre toga u Indiji u kojoj tinjaju separatističke pobune.
"Moji saradnici rade na problemima u Sudanu, Obali Slonovače, na rogu Afrike, u Gruziji, na Kipru. U svim tim oblastima, u kojima je aktivan naš Institut, postoji strah od nametnutog rešenja kojim bi Savez bezbednosti dao legitimitet jednostranoj secesiji Kosova," primetio je Flajner.
Flajner je u vezi koncepta suštinske autonomije koju je predložio zvanični Beograd, a izaslanik Ahtisari odbacio kao neodrživ, kazao kako smatra da je "održivo svako rešenje koje je odraz konsenzusa zainteresovanih strana. Smatram da, u kontekstu situacije na Balkanu, nije fer reći da je održivo rešenje koje podržava jedna strana, a druga mu se svesrdno protivi," dodao je on.
Flajner je dalje izrazio uverenje kako bi "pravi pregovori doveli do konsenzusa dve strane. Za to je potrebno vreme. Problem s dosadašnjim pregovorima bio je u tome što su od početka svi znali da je osnovni cilj Martija Ahtisarija da predloži dokument koji će predvidjati nezavisnost Kosova. Zato nije ni bilo pravih pregovora. Na toj osnovi ne može biti konsenzusa," istakao je Flajner.
Po Flajneru, onaj ko posreduje u pregovorima, pre svega, treba uvek da kontroliše proces, ali ne i njegov sadržaj.
"Daću vam jedan primer: 24. jula prošle godine održan je prvi razgovor na najvišem nivou, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije i Kosova. Koštunica i Tadić tada su rekli da 'predlažu, i da žele da tragaju za kompromisom'. Ahtisari je odgovorio: 'Ne želim više da čujem reč kompromis, želim samo reč - rešenje'. Umesto da je rekao: 'Odlično što je jedna strana za konsenzus'".
Flajner je zaključio kako "u ustavnim pitanjima, i kada se regulišu medjuetnički konflikti, ne stoji ekspertsko rešenje za koje se može reći da je najbolje. Najbolje rešenje u ovakvim slučajevima može biti samo ono koje je zasnovano na konsenzusu svih zainteresovanih zajednica. Postoje ustavi koje nisu predlagali stručnjaci, ali su, ipak, najbolja rešenja - jer su ih prihvatile sve zajednice, što je omogućilo da se država razvija, a da se različitosti "drže" zajedno.
(Tanjug/MONDO))
