Šefovi diplomatije EU pozdravili su "početak pregovora u Savetu bezbednosti UN o planu Martija Ahtisarija, kao i o novoj rezoluciji SB na tom osnovu, koja će uvažiti legitimne interese Beograda i Prištine“. Kako prenose agencije, formulaciju "uvažavanja interesa obe strane" je "progurala" Slovačka.
Šefovi diplomatije EU pozdravili su "početak pregovora u Savetu bezbednosti UN o planu Martija Ahtisarija, kao i o novoj rezoluciji SB na tom osnovu, koja će uvažiti legitimne interese Beograda i Prištine“, saopštilo je u subotu nemačko predsedništvo Evropske unije.
"Zajednički stav EU dogovoren na Savetu ministara EU u februaru biće osnova za stav EU u okviru Saveta bezbednosti", navodi se u saopštenju izdatom povodom sastanka šefova diplomatija EU održanog u petak u Bremenu.
Savet ministara EU naglasio je "punu podršku naporima Martija Ahtisarija na pronalaženju političkog procesa koji će odrediti budući status Kosova", ali se nije izjasnio o podršci njegovom planu.
"Mi smo se složili da nova rezolucija Saveta bezbednosti mora da pruži okvir za primenu rešenja o statusu, naročito civilno i vojno medjunarodno prisustvo koja nadzire primenu" sporazuma, istaklo je predsedništvo.
"Podržali smo otvaranje pregovora u Savetu bezbednosti UN o planu Martija Ahtisarija, kao i o novoj rezoluciji SB na tom osnovu, koja će uvažiti legitimne interese Beograda i Prištine", naglasilo je nemačko predsedništvo i dodalo da će "EU aktivno raditi u Savetu bezbednosti na osnovu svoje zajedničke pozicije".
Kako primećuje agencija Beta, saopštenje nemačkog predsedništva je posredno, ali nedvosmisleno, potvrdilo da ministri nisu podržali i sadržinu Ahtisarijevog plana, isto kao ni odrednicu o "nadziranoj nezavisnosti" za status Kosova, što je Ahtisari naveo u propratnom pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Postojanje razlika je Tanjugu u Bremenu prethodno potvrdilo više diplomatskih izvora.
Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izjavio je, tim povodom, da medju članicama EU "ima nekih razlika i oklevanja po pitanju Ahtisarijevog plana", što se prvenstveno odnosi na Slovačku, Grčku i Rumuniju.
Na pitanje da li je Slovačka ta koja je tražila da se u zajednički stav EU ubaci formulacija o uvažavanju interesa dve strane, Kubiš je odgovorio: "Da, tako je".
"Mi ćemo u SB razgovarati o novoj rezoluciji, ne o tome da li smo za ili protiv Ahtisarijevog plana", naglasio je Kubiš i dodao da će "nova rezolucija morati da uzme u obzir činjenicu da, u ovom trenutku, dve strane nisu u potpunosti zadovoljne rezultatima i da su to nezadovoljstvo ispoljile".
Kubiš je ponovio da "Beograd nije zadovoljan, a da Priština i pored prihvatanja ima neke zamerke", naglasivši da je Slovačka "kao suvereni član Saveta bezbednosti UN, u kontaktu kako sa Beogradom tako i sa Prištinom".
Kubiš je naveo da vlada u Bratislavi uzima u obzir stav slovačkog parlamenta - koji je u sredu usvojio rezoluciju o Kosovu i Metohiji - i mišljenja koja su tom prilikom iskazana. "Pokušaćemo da te stavove uvrstimo u pregovarački proces", naglasio je on.
Kubiš je dodao da je Ahtisarijev plan ono što je trenutno predloženo kao osnova za razgovore u Savetu bezbednosti, ali ponovio je on, "uvažićemo legitimne interese Beograda i Prištine".
Kubiš je, takodje, istakao da "bez obzira kakvo bilo rešenje u Savetu bezbednosti, ono ne sme predstavljati presedan", dodajući da je "važno da se izbegnu jednostrani, unilateralni koraci koji bi mogli da destabilizuju region".
Pored Slovačke, rezerve prema Ahtisarijevom planu su u petak izrazile i Grčka i Rumunija. Španija je takodje istakla da je nezadovoljna Ahtisarijevim planom, dok se Kipar založio za rešenje "prihvatljivo za obe strane".
Ako ne bude te rezolucije, UNMIK će i dalje ostati na Kosovu, a pripremana misija EU tamo neće moći da ode, rekao je Štajnmajer novinarima na završetku zasedanja šefova diplomatija Unije u Bremenu.
Zamoljen da kaže kako se može razumeti činjenica da je nemačko predsedništvo EU u ponedeljak saopštilo da podržava "Ahtisarijev plan", a da su ministri EU danas ponovili stav od 12. februara da podupiru "Ahtisarijeve napore", on je rekao da su to dva teksta sa različitom političkom težinom i da se ne mogu porediti. Potvrdio je, medjutim, da je stav EU onaj usvojen na zasedanju šefova diplomatija 12. februara, kada je pružena podrška "Ahtisarijevim naporima" da se u SB UN nadje rešenje za status Kosova, i "sad sledi novi postupak u SB UN".
"Ako u SB UN dodje do pregovora o Ahtisarijevom predlogu, onda ćemo mi na evropskoj ravni dodatno temeljito raspraviti kojim putem dalje ići", dodao je šef nemačke diplomatije. "Ne znam da li postoje dobra rešenja za problem Kosovo, ali za mene je, od predlaganih rešenja, najbolji Ahtisarijev plan".
"Pokušali smo da nadjemo rešenje kroz pregovore srpske i albanske strane, i to je bilo neuspešno. Sad je to prebačeno u SB UN i na temelju tog plana treba pokušati da se dodje do rešenja za budući status. To mora biti rešenje zasnovano na politički odgovornoj i legalno čvrstoj osnovi", podvukao je Štajnmajer. I, kako je dodao, "ako nema rezolucije, UNMIK će ostati, a civilna misija koju mi pripremamo za Kosovo neće uspeti. Zato je rezolucija potrebna svima nama, našim susedima, i to je jako važno i za narode Zapadnog Balkana".
Na pitanje kako gleda na zahtev Slovačke da se u rešavanju statusa uvaže i legitimni zahtevi Srbije, Štajnmajer je ukazao da su evropski ministri svesni teškoća kroz koje prolazi Srbija i da EU "želi stabilnost Srbije" i da "Srbija ostaje važan partner".
Italija je na zasedanju šefova diplomatija EU u Bremenu stavila do znanja da su plan Martija Ahtisarija i "poseban oblik nezavisnosti" Kosova prihvatljivi, uz "poboljšanja" u korist srpske manjine.
Šef italijanske diplomatije Mašimo D'Alema je istakao da Rim "podržava plan Ahtisarija... i priznavanje jednog posebnog vida nezavisnosti (Kosova), uz ograničenja i ulogu EU kao medjunarodnog garanta", jer mu se to čini kao "pravedan ishod, neizbežan i povoljan".
Kipar je, na zasedanju, stavio do znanja da dobro može biti samo ono rešenje koje je prihvatljivo i za srpsku i za albansku stranu, kako je to izjavio kiparski ministar Jorgos Lilikos. On je podvukao da se do statusa Kosova mora doći dodatnom raspravom, da to rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane i da je to "načelno polazište" Nikozije.
(MONDO/agencije)
"Zajednički stav EU dogovoren na Savetu ministara EU u februaru biće osnova za stav EU u okviru Saveta bezbednosti", navodi se u saopštenju izdatom povodom sastanka šefova diplomatija EU održanog u petak u Bremenu.
Savet ministara EU naglasio je "punu podršku naporima Martija Ahtisarija na pronalaženju političkog procesa koji će odrediti budući status Kosova", ali se nije izjasnio o podršci njegovom planu.
"Mi smo se složili da nova rezolucija Saveta bezbednosti mora da pruži okvir za primenu rešenja o statusu, naročito civilno i vojno medjunarodno prisustvo koja nadzire primenu" sporazuma, istaklo je predsedništvo.
"Podržali smo otvaranje pregovora u Savetu bezbednosti UN o planu Martija Ahtisarija, kao i o novoj rezoluciji SB na tom osnovu, koja će uvažiti legitimne interese Beograda i Prištine", naglasilo je nemačko predsedništvo i dodalo da će "EU aktivno raditi u Savetu bezbednosti na osnovu svoje zajedničke pozicije".
Kako primećuje agencija Beta, saopštenje nemačkog predsedništva je posredno, ali nedvosmisleno, potvrdilo da ministri nisu podržali i sadržinu Ahtisarijevog plana, isto kao ni odrednicu o "nadziranoj nezavisnosti" za status Kosova, što je Ahtisari naveo u propratnom pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Postojanje razlika je Tanjugu u Bremenu prethodno potvrdilo više diplomatskih izvora.
Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izjavio je, tim povodom, da medju članicama EU "ima nekih razlika i oklevanja po pitanju Ahtisarijevog plana", što se prvenstveno odnosi na Slovačku, Grčku i Rumuniju.
Slovačka progurala "uvažavanje interesa obe strane"
Slovačka je uspela da u zajednički stav koji će države Evropske unije zastupati u Savetu bezbednosti UN uvrsti formulaciju da nova rezolucija SB mora da "uvaži legitimne interese Beograda i Prištine", izjavio je u subotu Tanjugu u Bremenu slovački šef diplomatije Jan Kubiš. On je istakao da je na "Beogradu i Prištini da definišu koji su to njihovi legitimni interesi", te da će tada "moći da se vidi da li može biti ostvaren napredak".Na pitanje da li je Slovačka ta koja je tražila da se u zajednički stav EU ubaci formulacija o uvažavanju interesa dve strane, Kubiš je odgovorio: "Da, tako je".
"Mi ćemo u SB razgovarati o novoj rezoluciji, ne o tome da li smo za ili protiv Ahtisarijevog plana", naglasio je Kubiš i dodao da će "nova rezolucija morati da uzme u obzir činjenicu da, u ovom trenutku, dve strane nisu u potpunosti zadovoljne rezultatima i da su to nezadovoljstvo ispoljile".
Kubiš je ponovio da "Beograd nije zadovoljan, a da Priština i pored prihvatanja ima neke zamerke", naglasivši da je Slovačka "kao suvereni član Saveta bezbednosti UN, u kontaktu kako sa Beogradom tako i sa Prištinom".
Kubiš je naveo da vlada u Bratislavi uzima u obzir stav slovačkog parlamenta - koji je u sredu usvojio rezoluciju o Kosovu i Metohiji - i mišljenja koja su tom prilikom iskazana. "Pokušaćemo da te stavove uvrstimo u pregovarački proces", naglasio je on.
Kubiš je dodao da je Ahtisarijev plan ono što je trenutno predloženo kao osnova za razgovore u Savetu bezbednosti, ali ponovio je on, "uvažićemo legitimne interese Beograda i Prištine".
Kubiš je, takodje, istakao da "bez obzira kakvo bilo rešenje u Savetu bezbednosti, ono ne sme predstavljati presedan", dodajući da je "važno da se izbegnu jednostrani, unilateralni koraci koji bi mogli da destabilizuju region".
Pored Slovačke, rezerve prema Ahtisarijevom planu su u petak izrazile i Grčka i Rumunija. Španija je takodje istakla da je nezadovoljna Ahtisarijevim planom, dok se Kipar založio za rešenje "prihvatljivo za obe strane".
Štajnmajer: Ahtisarijev plan najbolji
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je, po njegovom mišljenju, plan Martija Ahtisarija najbolji za rešenje statusa Kosova i da, na njegovom temelju, treba pokušati da se dodje i do rezolucije u Savetu bezbednosti UN.Ako ne bude te rezolucije, UNMIK će i dalje ostati na Kosovu, a pripremana misija EU tamo neće moći da ode, rekao je Štajnmajer novinarima na završetku zasedanja šefova diplomatija Unije u Bremenu.
Zamoljen da kaže kako se može razumeti činjenica da je nemačko predsedništvo EU u ponedeljak saopštilo da podržava "Ahtisarijev plan", a da su ministri EU danas ponovili stav od 12. februara da podupiru "Ahtisarijeve napore", on je rekao da su to dva teksta sa različitom političkom težinom i da se ne mogu porediti. Potvrdio je, medjutim, da je stav EU onaj usvojen na zasedanju šefova diplomatija 12. februara, kada je pružena podrška "Ahtisarijevim naporima" da se u SB UN nadje rešenje za status Kosova, i "sad sledi novi postupak u SB UN".
"Ako u SB UN dodje do pregovora o Ahtisarijevom predlogu, onda ćemo mi na evropskoj ravni dodatno temeljito raspraviti kojim putem dalje ići", dodao je šef nemačke diplomatije. "Ne znam da li postoje dobra rešenja za problem Kosovo, ali za mene je, od predlaganih rešenja, najbolji Ahtisarijev plan".
"Pokušali smo da nadjemo rešenje kroz pregovore srpske i albanske strane, i to je bilo neuspešno. Sad je to prebačeno u SB UN i na temelju tog plana treba pokušati da se dodje do rešenja za budući status. To mora biti rešenje zasnovano na politički odgovornoj i legalno čvrstoj osnovi", podvukao je Štajnmajer. I, kako je dodao, "ako nema rezolucije, UNMIK će ostati, a civilna misija koju mi pripremamo za Kosovo neće uspeti. Zato je rezolucija potrebna svima nama, našim susedima, i to je jako važno i za narode Zapadnog Balkana".
Na pitanje kako gleda na zahtev Slovačke da se u rešavanju statusa uvaže i legitimni zahtevi Srbije, Štajnmajer je ukazao da su evropski ministri svesni teškoća kroz koje prolazi Srbija i da EU "želi stabilnost Srbije" i da "Srbija ostaje važan partner".
Italija je na zasedanju šefova diplomatija EU u Bremenu stavila do znanja da su plan Martija Ahtisarija i "poseban oblik nezavisnosti" Kosova prihvatljivi, uz "poboljšanja" u korist srpske manjine.
Šef italijanske diplomatije Mašimo D'Alema je istakao da Rim "podržava plan Ahtisarija... i priznavanje jednog posebnog vida nezavisnosti (Kosova), uz ograničenja i ulogu EU kao medjunarodnog garanta", jer mu se to čini kao "pravedan ishod, neizbežan i povoljan".
Kipar je, na zasedanju, stavio do znanja da dobro može biti samo ono rešenje koje je prihvatljivo i za srpsku i za albansku stranu, kako je to izjavio kiparski ministar Jorgos Lilikos. On je podvukao da se do statusa Kosova mora doći dodatnom raspravom, da to rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane i da je to "načelno polazište" Nikozije.
(MONDO/agencije)
