Na crkveni praznik Cveti pre 192 godine u Takovu je podignut Drugi srpski ustanak, a za vodju je izabran tadašnji srpski knez Miloš Obrenović.
Na crkveni praznik Cveti pre 192 godine u Takovu je podignut Drugi srpski ustanak, a za vodju je izabran tadašnji srpski knez Miloš Obrenović.Kako je period posle Prvog srpskog ustanka obeležilo nepoverenje Turaka prema Srbima i Sulejman-pašina okrutnost, inicijalna kapisla za pokretanje novog ustanka bilo je ubistva Stanoja (Stamatovića) Glavaša 25. februara 1815. godine i zadržavanje kneza Miloša u Beogradu.
Na medjunarodnom planu bile su u toku pripreme Bečkog kongresa. Srbi, kako u emigraciji (Austriji), tako i u Beogradskom pašaluku polagali su velike nade u njegovo održavanje, naročito posle nagoveštaja o pomoći ruskog dvora.
Na tajnim skupovima vidjenijh ljudi u Rudovcu i selu Vreocima odlučeno je da se pristupi odbrani od turskog zuluma, a kasnije je i sam Miloš organizovao tajne sastanke sa narodnim prvacima.
Knez Miloš je odredio da se na crkveni praznik Cveti na narodnom saboru u Takovu oglasi ustanak protiv Turaka. Sa ovom odlukom bili su upoznati svi vidjeniji ljudi iz beogradske, valjevske i rudničke nahije, a verovatno i iz čačanske, kragujevačke i smederevske nahije.
U nedelju 11/23. aprila 1815. na saboru u Takovu Miloš je objavio ustanak, predajući Simi Paštrmcu zastavu sa pozivom: "Evo mene, eto vas, rat Turcima".
Sam ustanak vodjen je po uzoru na prvi ustanak: planirano je oslobodjenje centralnog dela Beogradskog pašaluka i osvajanje turskih garnizona po tvrdjavama. Turci su uspešno odbranili Čačak od ustanika.
Posle dobijene pomoći od sedam stotina Gružana i Rudničana, Milošev plan bio je protivnapad prema Valjevu i Paležu, a potom osvajanje Čačka. Bitka na Čačku je završena, posle više od mesec i po dana borbi, 13. juna 1815. godine potpunim porazom najbolje turske vojske u beogradskom pašaluku. Njeni gubici su iznosili oko 7.000 vojnika.
Posle početnih uspeha, ustanku se priključila i valjevska i beogradska nahija. Potom je sledilo i njegovo širenje u smederevskoj, kragujevačkoj i jagodinskoj nahiji.
Posle osvajanja Čačka, sledilo je i osvajanje Valjeva, cele požarevačke nahije, a zatim ćuprijske i jagodinske. Ubrzo su osvojeni i zapadni delovi.
Tako je za samo tri meseca oslobodjen ceo Beogradski pašaluk, osim Beograda, Šapca, Sokola, Užica i Smedereva. Početkom leta 1815. Srbi su svuda u unutrašnjosti preuzeli vlast.
Posle ratnih uspeha sledili su politički pregovori, svakako i pod pritiskom ruske diplomatije. Srbi su od samog početka isticali da se bore samo protiv zuluma Sulejman-paše, a ne protiv sultanove vlasti.
U julu i avgustu došlo je do pregovora izmedju kneza Miloša i Huršid-paše, a potom i Marašli Ali-paše. Na Porti su, jedna za drugom, primljene dve srpske deputacije sa srpskim zahtevima.
U medjuvremenu su Miloš i Marašli Ali-paša sačinili usmeni sporazum po kome su Srbi u Beogradskom pašaluku dobili sledeća prava: da danak skupljaju Srbi bez turskog mešanja; da u nahijskim mestima bude i po jedan srpski knez kada se sudi Srbima; da spahije dobijaju samo ono što je po zakonu (beratu); da se u Beogradu uspostavi Narodna kancelarija kao vrhovno sudsko i administrativno telo za rešavanje srpskih problema, i, prećutno, da Miloš bude vrhovni knez medju ostalima, kao i da se zabrani naseljavanje "Arnauta" i "Bošnjaka" i dr.
Posebnom proklamacijom od 9. novembra 1815. objavljeno je mirno stanje u Beogradskom pašaluku.
Pa ipak, Porta je tek početkom 1816. Marašli Ali-paši poslala osam posebnih fermana koji su regulisali položaj Srba. Oni nisu ispunjavali sve srpske zahteve - umesto široke autonomije, dobijena je neka vrsta poluautonomije.
Narod je sada svoje sudske i poreske obaveze prema turskim vlastima izvršavao posredno: preko srpskih organa uprave u knežinama i preko Narodne kancelarije; nosilac sultanovog suvereniteta u Beogradskom pašaluku bili su predstavnički organi: knezovi i narodna kancelarija.
Knez Miloš, medjutim nije dobio zvaničnu potvrdu svog položaja. Stoga je započeo tajne pregovore sa Rusima.
Srpski zahtevi su se sporo i mukotrpno ispunjavali. Ispunjenje 8. člana Bukureškog ugovora dosledno je sprovedeno tek posle više od deset godina
(MONDO)
