Vodeći svetski mediji izneli su različite ocene o efektima Sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran plan specijalnog izaslanika UN o statusu Kosova i Metohije Martija Ahtisarija, ali su jedinstveni u stavu da u rešavanju statusa pokrajine predstoje dugi razgovori iza zatvorenih vrata.
Vodeći svetski mediji izneli su različite ocene o efektima Sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran plan specijalnog izaslanika UN o statusu Kosova i Metohije Martija Ahtisarija, ali su jedinstveni u stavu da u rešavanju statusa pokrajine predstoje dugi razgovori iza zatvorenih vrata.Svetske agencije uglavnom su konstatovale da je došlo do podele medju članicama Saveta bezbednosti i da treba očekivati duge razgovore.
Američka agencija AP navodi da je tom sednicom Saveta bezbednosti započeto razmatranje budućeg statusa Kosova u svetskoj organizaciji, ističući da su "SAD i ključne zemlje Evropske unije snažno podržale eventualnu nezavisnost, dok je Rusija za to da pokrajina ostane u okviru Srbije".
"Ova podela medju stalnim članicama Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta, ukazuje da predstoji naporna borba oko postizanja sporazuma u Savetu oko Kosova", dodao je AP.
Američka agencija navodi da je bilo planirano da se Savetu obrate premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, ali da je ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin insistirao na tome da Sejdiu, koji ne predstavlja zvaničnu državu, može samo neformalno da se obrati ambasadorima.
Rojters, takodje, ukazuje da do glasanja o novoj rezoluciji, kojom bi bio regulisan status južne srpske pokrajine, "verovatno neće doći uskoro", iako u Savetu bezbednosti "postoji značajna podrška" nadziranoj nezavisnosti Kosova, koju je preporučio Ahtisari.
"Očekujem dalje nove razgovore ovog meseca. Ne mislim da je verovatno da će uskoro biti predstavljane rezolucija Saveta bezbednosti", citirao je Rojters britanskog ambasadora u UN Emira Džonsa Perija.
Ruski Itar-Tass preneo je reči Čurkina da su "svega tri ili četiri članice Saveta bezbednosti dale bezuslovnu podršku planu Martija Ahtisarija" i da su "članice Saveta iznele pitanja i sumnje" u vezi plana.
Nemačka agencija DPA stavila je u prvi plan izjavu Ahtisarija da do postizanja rešenja treba "istrčati još 10.000 metara".
Ta agencija navodi da je premijer Srbije, obraćajući se Savetu bezbednosti, "zatražio kompromisno rešenje" i da je Ahtisarijev plan odbacio kao "jednostran".
"Prva rasprava o statusu Kosova dovela je obe strane u sporu da predstave svoje argumente za i protiv nezavisnosti", navela je DPA.
Ruski elektronski mediji ocenjuju da je prvo razmatranje plana Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti završeno neuspešno, jer se pokazala podeljenost u stavovima članica tog tela o planu.
Na zatvorenim konsultacijama je "propao skandalozan Ahtisarijev plan", istakla je državna televizija "Rusija", navodeći da se u Njujorku odvijala "prava politička bitka" oko plana protiv kojeg istupa Beograd, kao i nekoliko evropskih zemalja, dok je Rusija najavila nameru da upotrebi pravo veta.
"Prema mišljenju Moskve, Savet bezbednosti bi prekoračio ovlašćenja revidirajući granice suverene demokratske države bez njene saglasnosti", istakla je ta televizija.
"Prvi kanal" ruske državne televizije je naveo izjavu stalnog predstavnika Rusije u UN Vitalija Čurkina da su tek tri ili četiri članice Saveta bezbednsti bezuslovno podržale Ahtisarijev plan i da je bolje "tri puta meriti a jednom seći", kao i da je osnovni zadatak Saveta u tome da izradi dokument "na kojem će na kraju biti dva potpisa" (i jedne i druge strane).
Na odluku o statusu Kosova može se, zbog stava Moskve i neslaganja medju zapadnim zemljama, čekati i mesecima, piše u sredu nemačka štampa, ističući da je, posle jalovih pregovora predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca, rešenje budućeg statusa pokrajine dospelo na odlučujući medjunarodni nivo.
''Zapad se nada odluci pre kraja nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, polovinom ove godine'', piše list ''Zidojče cajtung'', podsećajući na upravo završeni sastanak šefova diplomatija 27 zemalja EU u Bremenu, na kojem nije došlo do jedinstvenog stava - Rumunija, Grčka i Slovačka su izrazile uzdržanost povodom predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o konačnom statusu Kosova.
List piše da je "nacionalno-konzervativni" šef srpske vlade Vojislav Koštunica ukazao da će pre svega Rusija biti za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije i navodi da Moskva ''doduše, izbegava direktnu pretnju vetom'', ali predlaže nove pregovore ''u slučaju potrebe, sa drugim posrednikom UN''.
Čak i ako se Rusija i Kina uzdrže, za rezoluciju bi moralo, pored SAD, Francuske i Velike Britanije, da glasa još šest nestalnih članica Saveta bezbednosti, naglašava list i dodaje da uzdržan stav imaju Slovačka, Indonezija, Gana, Republika Kongo i Južna Afrika.
(MONDO/agencije)
