Haški tribunal odbio predlog Tomislava Nikolića da osuđenici Srbi izdržavaju kazne u Srbiji, a da zauzvrat on ne govori o radu Tribunala u UN. Zbog debate u UN veliki pritisak na Vuka Jeremića i govornike koje je pozvao.
Državni vrh Srbije bio je spreman da odustane od debate o Haškom tribunalu u Generalnoj skupštini UN da je ovaj sud pristao da osuđenici srpske nacionalnosti kazne služe u Srbiji, rekao je savetnik srpskog predsednika Oliver Antić.
Ideja predsednika Srbije Tomislava Nikolića, o kojoj je on govorio i u jednom televizijskom nastupu, bila da se kazne izdržavaju u Srbiji, pod nadzorom UN, ali da je to naišlo na prepreke u Tribunalu.
"Da je ovo rešenje prihvaćeno, mi bismo odustali od učešća u debati u Generalnoj skupštini UN ili na tu raspravu ne bi išao državnik tako visokog ranga kao što je predsednik", rekao je Antić za "Večernje novosti".
Ovaj predlog Beograda, međutim, nije prošao i zbog toga će, kako je i planirano, Nikolić prvi govoriti na debati 10. aprila.
Antić je rekao da se za debatu do sada prijavilo mnogo zemalja, pogotovo iz Afrike, te da se očekuju i nastupi ključnih članica Savjeta bezbjednosti - Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Država.
Prvi govornik na debati biće Nikolić, a uvodne riječi imaće generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Generalne skupštine Vuk Jeremić, koji je i zakazao debatu prošle godine nakon oslobađajuće haške presude za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača.
Za sada još nije poznato da li će predstavnici BiH i Hrvatske učestvovati u debati. U kabinetu predsedavajućeg Predsjedništva BiH Nebojše Radmanovića kažu da ta odluka još nije donesena.
Ukoliko prihvati poziv, Radmanović će u Generalnoj skupštini govoriti drugi, a ako Zagreb odluči da Hrvatsku predstavlja njen predsjednik Ivo Josipović i on će biti u vrhu liste govornika.
Po završetku rasprave, Jeremić će sastaviti predsedničko saopštenje, rezime celokupne diskusije, koje će biti zvanični dokument svetske organizacije. Taj dokument biće upućen svim državama članicama UN, kao i međunarodnim organizacijama.
Zbog akcije "raskrinkavanja" tendencioznog rada Haškog tribunala protiv Srba, kao suda pod okriljem UN, Vuk Jeremić, inače, ima velikih problema u samoj svetskoj organizaciji. Ideja predsednika Srbije Tomislava Nikolića, o kojoj je on govorio i u jednom televizijskom nastupu, bila da se kazne izdržavaju u Srbiji, pod nadzorom UN, ali da je to naišlo na prepreke u Tribunalu.
"Da je ovo rešenje prihvaćeno, mi bismo odustali od učešća u debati u Generalnoj skupštini UN ili na tu raspravu ne bi išao državnik tako visokog ranga kao što je predsednik", rekao je Antić za "Večernje novosti".
Ovaj predlog Beograda, međutim, nije prošao i zbog toga će, kako je i planirano, Nikolić prvi govoriti na debati 10. aprila.
Antić je rekao da se za debatu do sada prijavilo mnogo zemalja, pogotovo iz Afrike, te da se očekuju i nastupi ključnih članica Savjeta bezbjednosti - Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Država.
Prvi govornik na debati biće Nikolić, a uvodne riječi imaće generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Generalne skupštine Vuk Jeremić, koji je i zakazao debatu prošle godine nakon oslobađajuće haške presude za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača.
Za sada još nije poznato da li će predstavnici BiH i Hrvatske učestvovati u debati. U kabinetu predsedavajućeg Predsjedništva BiH Nebojše Radmanovića kažu da ta odluka još nije donesena.
Ukoliko prihvati poziv, Radmanović će u Generalnoj skupštini govoriti drugi, a ako Zagreb odluči da Hrvatsku predstavlja njen predsjednik Ivo Josipović i on će biti u vrhu liste govornika.
Po završetku rasprave, Jeremić će sastaviti predsedničko saopštenje, rezime celokupne diskusije, koje će biti zvanični dokument svetske organizacije. Taj dokument biće upućen svim državama članicama UN, kao i međunarodnim organizacijama.
Ugledni američki časopis koji prati međunarodnu politiku, "Forin Polisi", opisuje Jeremića kao hiperaktivnog političara, koji se trudi da sa pozicije koju sada obavlja promeni sliku o Srbiji koja je stvorena devedesetih godina.
"Forin Polisi" navodi da je Jeremić zakazao debatu za 10. april, što je datum koji se poklapa sa 72 godine od osnivanja pro-naci fašističke države Hrvatske.
Jeremića očekuje otpor nekih vlada i međunarodnih pravnika koji smatraju da on zloupotrebljava svoju poziciju da bi promovisao srpske nacionalne interese , piše list.
Forin Polisi ističe da je u poslednjih nekoliko dana više međunarodnih pravnih eksperata otkazalo učešće na javnoj debate, uključujući predsednika Međunarodnog krivičnog suda Song Sang-Hjuna, koji je prvo potvrdio učešće, a onda odustao.
Među onima koji su otkazali učešće, nalaze se i Predsednica Parlamentarne skupstine država članica ICC Tina Intelman i izvršni direktor Hjuman Rajts Voča Keneta Rot, dok su Ban Ki munov specijalni savetnik za prevenciju genocida Adama Dieng (koji je otišao na jednomesečni odmor), i pravnica u kancelariji generalnog sekretara Patriša O Brajen (koja je taj dan neizbežno van Njujorka) rekli da nisu u prilici da prisustvuju raspravi.
Jeremić je za "Forin Polisi" rekao da je primećeno da čim se objavi da je neka osoba prihvatila učešće, ona se javi posle par dana i sa žaljenjem kaže da ipak ne može da dođe.
Vašingtonski list dodaje da su mnoge vlade, uključujući američku pokazale nervozu povodom Jeremićevih komentara na oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.
Ali, on je otišao korak dalje, zakazujući veliku konferenciju u UN za 10. april, kaže se u tekstu.
Nekima ne odgovara datum, koji simbolizuje na više načina zlo i neostvarenu pravdu iz Drugog svetskog rata. Zamislite da neko kaže da mu je nelagodno povodom Dana sećanja na Holokaust , prenosi list Jeremićeve reči.
Sama konferencija će početi tako što će sve 193 članice UN imati priliku da govore, dok će popodne biti održana dva panela, zaključuje "Forin Polisi".
U kabinetu predsednika GSUN kažu da je interesovanje za učešće na debati 10. aprila veliko, a da je do sada svoj nastup već potvrdio značajan broj zemalja među kojima su i Rusija, Kina, Indija, Argentina, Urugvaj, Čile, Bangladeš, Egipat, Juzna Afrika, zajednički predstavnik EU.
(MONDO, foto: Beta/Miloš Miškov)
