Altman je izjavio da je i dalje skeptičan da li će scenario o dobijanju datuma za početak pregovora o učlanjenju Srbije u EU postati stvarnost u junu, iako u Uniji dominira stav da to treba učiniti.
"To zavisi ne samo od spremnosti Beograda da se povinuje navedenim zahtevima već i od interpretacije Evropske komisije i lidera zemalja članica EU da li je volja koja se pokazuje za normalizacijom odnosa s Kosovom zadovoljavajuća ili nije", rekao je za Almtan za list Danas od srede.
Altman, univerzitetski profesor i dugodišnji rukovodilac grupa "Zapadni Balkan" pri Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu, podsetio je da se ne sme zaboraviti ni činjenica da je za zatvaranje svakog od poglavlja u pregovorima potrebno dobiti zeleno svetlo svih članica Unije.
To, dodao je nemački analitičar, omogućava kritički nastrojenim zemljama da u svakom trenutku blokiraju pregovore o pridruživanju na određeno vreme ili, u najgorem slučaju, zauvek.
Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku se čak uviđa veća ozlojeđenost na strani Prištine, zbog čega postoji mogućnost da će kosovske vlasti blokirati postizanje sporazuma.
"Kosovska strana namerava da se pozove na takozvani sveobuhvatni plan Martija Ahtisarija, za koji tvrdi da ga već primenjuje. S druge strane, srpska strana će možda biti spremna za delimične ustupke kako bi dobila datum za početak pregovora o pridruživanju EU", ocenio je Altman.
On je dodao da je opšta ocena da je aktuelna vlada Srbije postigla mnogo veći napredak nego prethodna, naročito kada je reč o regulisanju plaćanja carina i drugih dažbina na prelazima između Srbije i Kosova.
"U Berlinu preovladavaju pozitivni tonovi, jer je (potpredsednik vlade Aleksandar) Vučić iskazao proevropske stavove. Ipak, vest da je u isto vreme predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio ordenje najvišeg ranga antievropskim političarima poput beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, izazvala je zbunjenost. Naime, pojedini su se zapitali ko vodi glavnu reč u Beogradu i da li je proevropska orijentacija koju je Vučić tako elokventno zastupao u Berlinu osnovni pravac srpske politike", rekao je Altman.
Što se stavova samog Beograda tiče, odavde se istrajava da se ispod "crvene linije" neće ići ni 2, aprila u Briselu. Srbija će u presudnoj osmoj rundi pregovora sa Prištinom insistirati na pet najvažnijih izvršnih nadležnosti za Zajednicu srpskih opština - pravosuđe, policija, prostorno planiranje, zdravstvo i prosveta.
Prema pisanju "Večernjih novosti", premijer Srbije Ivica Dačić i srpski ministri trebalo bi da sutra u Skupštini Srbije taj plan još jednom predoče i poslanicima.
Tako će dodatno biti učvršćena pregovaračka pozicija Beograda pred 2. april, kada će se ponovo za briselskim stolom sastati Dačić i premijer samoproglašenog Kosova Hašim Tači.
Državni vrh Srbije je na nedavnom sastanku kod predsednika države Tomislava Nikolića jedinstveno zaključio da se od ove strategije više ne može odstupati, ali da je Srbija spremna da pregovara o konkretnim nadležnostima za Zajednicu srpskih opština.
Jedno je sigurno, piše list, da Beograd neće prihvatiti papir EU koji se već našao na stolu tokom sedme etape dijaloga, pošto u toj "ponudi" nijednom rečju nisu pomenuta izvršna ovlašćenja srpske zajednice.
Prema navodima lista, ako Brisel bude i dalje insistirao na tom "kompromisu" koji je prihvatljiv samo za Prištinu, razgovorima preti kolaps.
Srpska strana odbacuje predlog visokog predstavnika EU Ketrin Ešton da Srbi imaju isključivo ovlašćenja iz domena lokalne samouprave po Ustavu i zakonima Kosova.
Osim pet ključnih ovlašćenja, kriterijumi na osnovu kojih će Beograd ocenjivati svaki eventualni dogovor o Kosovu jesu da se utvrdi da li srpska zajednica ima sopstvene nadležnosti ili sprovodi opštinske, da li ima svoje organe za obavljanje nadležnosti, kao što je Izvršno veće, da li je uspostavljena i prepoznata zakonima i ustavom Kosova, da li ima sopstvenu imovinu.
Među kriterijumima su i da li ta zajednica ima izabranu ili delegatsku skupštinu, da li ima ulogu u oblasti policije i pravde, da li odluke srpske zajednice podležu odobrenju iz Prištine, postoji li mehanizam za učešće Srba u centralnim organima vlasti, da li je definisano odsustvo kosovskih bezbednosnih snaga na severu pokrajine i mehanizam za utvrđivanje položaja Srpske pravoslavne crkve.
Potpredsjednik Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je za "Novosti" da Zajednica srpskih opština na Kosovu mora da ima precizne izvršne nadležnosti, te dodala da će Beograd u pregovorima sa Prištinom biti konstruktivan sve dok postoji šansa da se dogovor postigne.
(MONDO, ilustracija: MONDO)
"To zavisi ne samo od spremnosti Beograda da se povinuje navedenim zahtevima već i od interpretacije Evropske komisije i lidera zemalja članica EU da li je volja koja se pokazuje za normalizacijom odnosa s Kosovom zadovoljavajuća ili nije", rekao je za Almtan za list Danas od srede.
Altman, univerzitetski profesor i dugodišnji rukovodilac grupa "Zapadni Balkan" pri Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu, podsetio je da se ne sme zaboraviti ni činjenica da je za zatvaranje svakog od poglavlja u pregovorima potrebno dobiti zeleno svetlo svih članica Unije.
To, dodao je nemački analitičar, omogućava kritički nastrojenim zemljama da u svakom trenutku blokiraju pregovore o pridruživanju na određeno vreme ili, u najgorem slučaju, zauvek.
Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku se čak uviđa veća ozlojeđenost na strani Prištine, zbog čega postoji mogućnost da će kosovske vlasti blokirati postizanje sporazuma.
"Kosovska strana namerava da se pozove na takozvani sveobuhvatni plan Martija Ahtisarija, za koji tvrdi da ga već primenjuje. S druge strane, srpska strana će možda biti spremna za delimične ustupke kako bi dobila datum za početak pregovora o pridruživanju EU", ocenio je Altman.
On je dodao da je opšta ocena da je aktuelna vlada Srbije postigla mnogo veći napredak nego prethodna, naročito kada je reč o regulisanju plaćanja carina i drugih dažbina na prelazima između Srbije i Kosova.
"U Berlinu preovladavaju pozitivni tonovi, jer je (potpredsednik vlade Aleksandar) Vučić iskazao proevropske stavove. Ipak, vest da je u isto vreme predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio ordenje najvišeg ranga antievropskim političarima poput beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, izazvala je zbunjenost. Naime, pojedini su se zapitali ko vodi glavnu reč u Beogradu i da li je proevropska orijentacija koju je Vučić tako elokventno zastupao u Berlinu osnovni pravac srpske politike", rekao je Altman.
Što se stavova samog Beograda tiče, odavde se istrajava da se ispod "crvene linije" neće ići ni 2, aprila u Briselu. Srbija će u presudnoj osmoj rundi pregovora sa Prištinom insistirati na pet najvažnijih izvršnih nadležnosti za Zajednicu srpskih opština - pravosuđe, policija, prostorno planiranje, zdravstvo i prosveta.
Prema pisanju "Večernjih novosti", premijer Srbije Ivica Dačić i srpski ministri trebalo bi da sutra u Skupštini Srbije taj plan još jednom predoče i poslanicima.
Tako će dodatno biti učvršćena pregovaračka pozicija Beograda pred 2. april, kada će se ponovo za briselskim stolom sastati Dačić i premijer samoproglašenog Kosova Hašim Tači.
Državni vrh Srbije je na nedavnom sastanku kod predsednika države Tomislava Nikolića jedinstveno zaključio da se od ove strategije više ne može odstupati, ali da je Srbija spremna da pregovara o konkretnim nadležnostima za Zajednicu srpskih opština.
Jedno je sigurno, piše list, da Beograd neće prihvatiti papir EU koji se već našao na stolu tokom sedme etape dijaloga, pošto u toj "ponudi" nijednom rečju nisu pomenuta izvršna ovlašćenja srpske zajednice.
Prema navodima lista, ako Brisel bude i dalje insistirao na tom "kompromisu" koji je prihvatljiv samo za Prištinu, razgovorima preti kolaps.
Srpska strana odbacuje predlog visokog predstavnika EU Ketrin Ešton da Srbi imaju isključivo ovlašćenja iz domena lokalne samouprave po Ustavu i zakonima Kosova.
Osim pet ključnih ovlašćenja, kriterijumi na osnovu kojih će Beograd ocenjivati svaki eventualni dogovor o Kosovu jesu da se utvrdi da li srpska zajednica ima sopstvene nadležnosti ili sprovodi opštinske, da li ima svoje organe za obavljanje nadležnosti, kao što je Izvršno veće, da li je uspostavljena i prepoznata zakonima i ustavom Kosova, da li ima sopstvenu imovinu.
Među kriterijumima su i da li ta zajednica ima izabranu ili delegatsku skupštinu, da li ima ulogu u oblasti policije i pravde, da li odluke srpske zajednice podležu odobrenju iz Prištine, postoji li mehanizam za učešće Srba u centralnim organima vlasti, da li je definisano odsustvo kosovskih bezbednosnih snaga na severu pokrajine i mehanizam za utvrđivanje položaja Srpske pravoslavne crkve.
Potpredsjednik Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je za "Novosti" da Zajednica srpskih opština na Kosovu mora da ima precizne izvršne nadležnosti, te dodala da će Beograd u pregovorima sa Prištinom biti konstruktivan sve dok postoji šansa da se dogovor postigne.
(MONDO, ilustracija: MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.