Stručnjaci nisu baš saglasni oko toga šta bi nam doneo datum početka pregovora o prijemu Srbije u EU. Jedni tvrde da nas čeka drama, a drugi da nije sve tako crno...
Nepostizanje dogovora u dijalogu između Beograda i Prištine, odnosno obustavljanje evrointegrativnih tokova zemlje, dovelo bi do dramatičnih posledica po ekonomiju i životni standard građana, tvrdi saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.
Đogović je, na današnjoj konferenciji za novinare, ocenio da bi, u slučaju da se ne postigne sporazum, Srbija bila stavljena u poziciju "vagona na slepom koloseku, i ušla bi u neizvesnu političku i ekonomsku sudbinu".
Takva situacija, smatra on, dovela bi do pada poverenja stranih investitora, porastao bi rizik poslovanja na tržištu i pao kreditni rejting zemlje, što bi poskupelo dalje zaduživanje koje je zemlji trenutno neophodno, i sve to bi, kako kaže, "približilo Srbiju grčkoj krizi u punom kapacitetu".
"Takođe postoji mogućnost da postojeći investitori u državne hartije od vrednosti naprave postepeni otklon, što bi uticalo na smanjeni priliv deviza u zemlju i naglo slabljenje dinara, a posledično i rast cena i dalje erodiranje kupovne moći građana", naveo je Đogović.
On je istakao da bi, imajući u vidu postojeću ekonomsku situaciju u zemlji, negativne posledice nepostizanja dogovora bile sigurne, ali da se ne može znati u kom obimu.
Đogović je naglasio i da je do takvog stanja ekonomije dovela "neodgovorna ekonomska politika, prethodnih godina - neosmišljena privatizacija, slabljenje proizvodnih i izvoznih performansi, kao i 'narkomanska zavisnost' od inostranih izvora finansiranja zbog nereformisanog javnog sektora".
Kako je naveo, nova vlada je u prvim mesecima napravila određene pozitivne pomake kroz "pročešljavanje" parafiskalnih nameta, pooštravanje fiskalne discipline, obustavljanje plaćanja naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, rešavanje imovinsko-pravnih sporova na Koridoru 11.
Đogović je ocenio da bi mnogi od tih pozitivnih signala mogli da budu neutralisani i da bi zemlja mogla da uđe u "tamni vilajet" ako budu obustavljene evropske integracije zemlje.
Sa druge strane, u Evropskom pokretu u Srbiji kažu da ukoliko EU odredi datum početka pregovora o prijemu Srbije u Uniju, to neće značajno uvećati sredstva koji će joj pripasti iz pretpristupnih fondova, ali bi imalo uticaja na to da se investitori lakše odlučuju za ulaganje u Srbiju.
"Očekuje se da Srbija dobije iznos sredstava kao i do sada. Datum će možda nešto malo doprineti, zbog toga kada zemlja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, zbog reformi su predviđeni i veći troškvi, pa Evropska unija poveća taj iznos", kazao je danas zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević agenciji Beta.
Ipak, Knežević navodi da sam datum "neće značajno uticati na povećanje sredstava i očekuje se iznos kao i u periodu od 2007. do 2013. godine".
Ipak, određivanje datuma početka pregovora imalo bi uticaja na to da se investitori lakše odlučuju za ulaganje u Srbiju, rekao je on.
"Otpočinjanje pregovora pokazalo bi izvesnost članstva Srbije u Evropskoj uniji", kazao je Knežević.
On je ukazao da sam datum, bez reformi, nije dovoljan da investitori odluče da dođu u Srbiju.
"Srbija bez obzira na to da li dobila ili ne dobila datum, treba da nastavi borbu protiv korupcije, da reformiše pravosuđe, da nastavi strukturne reforme. To je preduslov da se unapredi investiciono okruženje, da se otvore nova radna mesta i popravi ekonomska situacija", kazao je Knežević.
On je poručio da se i posle početka pregovora redovno meri ono što postiže zemlja-kandidat.
(Beta, foto: Guliver/Getty Images/Thinstock)
Đogović je, na današnjoj konferenciji za novinare, ocenio da bi, u slučaju da se ne postigne sporazum, Srbija bila stavljena u poziciju "vagona na slepom koloseku, i ušla bi u neizvesnu političku i ekonomsku sudbinu".
Takva situacija, smatra on, dovela bi do pada poverenja stranih investitora, porastao bi rizik poslovanja na tržištu i pao kreditni rejting zemlje, što bi poskupelo dalje zaduživanje koje je zemlji trenutno neophodno, i sve to bi, kako kaže, "približilo Srbiju grčkoj krizi u punom kapacitetu".
"Takođe postoji mogućnost da postojeći investitori u državne hartije od vrednosti naprave postepeni otklon, što bi uticalo na smanjeni priliv deviza u zemlju i naglo slabljenje dinara, a posledično i rast cena i dalje erodiranje kupovne moći građana", naveo je Đogović.
On je istakao da bi, imajući u vidu postojeću ekonomsku situaciju u zemlji, negativne posledice nepostizanja dogovora bile sigurne, ali da se ne može znati u kom obimu.
Đogović je naglasio i da je do takvog stanja ekonomije dovela "neodgovorna ekonomska politika, prethodnih godina - neosmišljena privatizacija, slabljenje proizvodnih i izvoznih performansi, kao i 'narkomanska zavisnost' od inostranih izvora finansiranja zbog nereformisanog javnog sektora".
Kako je naveo, nova vlada je u prvim mesecima napravila određene pozitivne pomake kroz "pročešljavanje" parafiskalnih nameta, pooštravanje fiskalne discipline, obustavljanje plaćanja naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, rešavanje imovinsko-pravnih sporova na Koridoru 11.
Đogović je ocenio da bi mnogi od tih pozitivnih signala mogli da budu neutralisani i da bi zemlja mogla da uđe u "tamni vilajet" ako budu obustavljene evropske integracije zemlje.
Sa druge strane, u Evropskom pokretu u Srbiji kažu da ukoliko EU odredi datum početka pregovora o prijemu Srbije u Uniju, to neće značajno uvećati sredstva koji će joj pripasti iz pretpristupnih fondova, ali bi imalo uticaja na to da se investitori lakše odlučuju za ulaganje u Srbiju.
"Očekuje se da Srbija dobije iznos sredstava kao i do sada. Datum će možda nešto malo doprineti, zbog toga kada zemlja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, zbog reformi su predviđeni i veći troškvi, pa Evropska unija poveća taj iznos", kazao je danas zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević agenciji Beta.
Ipak, Knežević navodi da sam datum "neće značajno uticati na povećanje sredstava i očekuje se iznos kao i u periodu od 2007. do 2013. godine".
Ipak, određivanje datuma početka pregovora imalo bi uticaja na to da se investitori lakše odlučuju za ulaganje u Srbiju, rekao je on.
"Otpočinjanje pregovora pokazalo bi izvesnost članstva Srbije u Evropskoj uniji", kazao je Knežević.
On je ukazao da sam datum, bez reformi, nije dovoljan da investitori odluče da dođu u Srbiju.
"Srbija bez obzira na to da li dobila ili ne dobila datum, treba da nastavi borbu protiv korupcije, da reformiše pravosuđe, da nastavi strukturne reforme. To je preduslov da se unapredi investiciono okruženje, da se otvore nova radna mesta i popravi ekonomska situacija", kazao je Knežević.
On je poručio da se i posle početka pregovora redovno meri ono što postiže zemlja-kandidat.
(Beta, foto: Guliver/Getty Images/Thinstock)
