Sve drugo bi, kako kaže, značilo odricanje od Evrope.

Komentarišući izjave iz državnog vrha da nam bez obzira kakvu odluku donesemo preti katastrofa, Drašković za Radio Slobodna Evropa kaže da potpisivanje sporazuma i normalizacija odnosa to svakako nisu, već da bi katastrofa bila da se Srbiji zatvore vrata u budućnosti, što će se, smatra, i desiti ako se prekine strateško, ekonomsko i kulturno kretanje ka Evropi i Zapadu.

Drašković kaže i da ne zna šta to stoji na putu postizanju dogovora, ali da ni on, ni Aleksandar Vučić, ni iko drugi niti je odgovoran niti može promeniti činjenicu da su Srbiji Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom oduzeti i suverenitet i svaka državna vlast nad Kosovom.

Upitan šta bi mogla biti reakcija Srba na severu na eventualni sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom, a s obzirom da je bojazan u tom smuslu iskazao i prvi potpredsednik vlade, Drašković navodi da na severu Kosova ima 90 odsto sirotinje kojoj je, kako kaže, dogorelo od zuluma, od bede, od jada, od nerada, te da ne može cela Srbija da bude talac "nekoliko stotina ljudi na severu Kosova kojima je srpstvo profesija, najunosniji posao".

"Deset milijardi evra je Srbija u poslednjih 10 godina potrošila za Kosovo. Najveći problem tamo su ti ljudi i te Miloševićeve službe bezbednosti koje su se tu sklonile. Neformalno, a zapravo pokušaće da izazovu možda neku nesreću ili seobu ili sukob sa KFOR-om", navodi Drašković.

On kaže i da mu se čini da je beogradski pregovarački tim pogrešio u konstrukciji zahteva, konkretno kad je reč o zajednici srpskih opština, od koje se pokušala napraviti nekakva zasebna vlast.

"Ako vi tražite za zajednicu srpskih opština, dakle za neko udruženje opština, policijsku, sudsku, imovinsku vlast onda je normalno da je ne možete dobiti. Trebalo je, po meni, prihvatiti Ahtisarijev dokument, jer Albanci su ga prihvatili, a onda tražiti za srpske opštine na Kosovu gde god je to moguće poboljšanje tog plana", smatra Drašković.

On pojašnjava da se trebalo boriti za sever tako što bi se, recimo, tražilo da on ima i drugostepeni sud, jer po Ahtisariju već ima svoj prvostepeni sud. Taj sud prati etničku strukturu stanovnišva, što znači da bi na 80 odsto Srba i 80 odsto sudija bili srpske nacionalnosti, kazao je Drašković.

Sve opštine imaju i opštinsku policiju koja takođe prati etničku strukturu, dodao je, pa bi tako komandire opštinskih policija postavljali predsednici opština.

On smatra i da je građanima Srbije trebalo predočiti kakva prava po Ahtisariju i po kosovskim zakonima imaju opštine na Kosovu a kakva u Srbiji, pa bi možda bilo manje nesporazuma, pri čemu upozorava da je sasvim druga strana priče to što su Albanci takva rešenja prihvatili pod pritiskom zapada i što mnogo toga nastoje da ne primene i mnogo toga ne primenjuju.

"A zašto ne primenjuju, pa kažu zato što Srbija to ne priznaje. I Srbija kaže - mi ne priznajemo Ahtisarijev plan", podseća Drašković i kritikuje one koji su, kako kaže, juče, maltene proslavili to što se okrećemo od Evrope, što neće biti datuma, tvrdeći da njih ima u opoziciji ali i u Crkvi.

Utorak je, prema najavama zvaničnika, poslednji dan do kog Srbija mora da se izjasni da li prihvata dogovor sa Kosovom, a prema nezvaničnim najavama koje navodi RSE, u petak bi državni vrh trebalo da odluči o tome da li prihvata ponudu Brisela.

(Tanjug, foto: Tanjug, Jaroslav Pap)