Jednodnevni ministarski sastanak Procesa saradnje na Dunavu završen je u Beogradu usvajanjem zajedničke deklaracije u kojoj se pozdravlja uloga EU u Dunavskom regionu i ističe da investicije u taj region "pružaju optimalno rešenje za društvene ekonomske i prirodne izavoze sa kojima se on suočava".
Jednodnevni ministarski sastanak Procesa saradnje na Dunavu završen je u Beogradu usvajanjem zajedničke deklaracije u kojoj se pozdravlja uloga EU u Dunavskom regionu i ističe da investicije u taj region "pružaju optimalno rešenje za društvene ekonomske i prirodne izavoze sa kojima se on suočava".Učesnici skupa su se na skupu u Palati federacije založili za unapredjenje saradnje i koordinacije unutar regiona i ukazali da raznolikost tog regiona treba iskoristiti za ubrzani ekonomski razvoj.
Otvarajući skup, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da Dunav, reka koja povezuje veliki broj evropskih država, u ovom kontekstu simboliše potrebu da se rešenje za Kosovo donese zajedničckim naporima na dobrobit svih gradjana Evrope.
On je izjavio je da proces odredjivanja budućeg statusa Kosova mora biti okončan "na evropski način, istovremenom zaštitom teritorijalnog integriteta Srbije i zadovoljavanjem potreba stanovništva pokrajine".
"Kada Srbija kaže da ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije, to znači da insistira na poštovanju evropskih principa, izmedju ostalog i principa pomirenja", rekao je Tadić.
"Beograd narednih meseci treba da donese ključne odluke i u tome nije sam. Svi treba da donesemo odluke koje će uticati na živote svih nas", rekao je Tadić.
Ministarska konferencija Procesa saradnje na Dunavu u Beogradu okupila je šefove diplomatija i visoke zvaničnike 10 zemalja članica.
Medju učesnicima su bili i ministri spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik, Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, BiH Sven Alkalaj, kao i koordinator Pakta za stabilnosti jugoistočne Evrope Erhard Busek.
Na skupu je učestvovao i nemački ambasador Andreas Cobel, čija je izjava o Kosovu nedavno izazvala diplomatski incident.
Učesnici konferencije ocenili su da raznolikost dunavskog regiona treba iskoristiti za unapređenje ekonomskog razvoja i čvršće povezivanje Evrope.
"Najveći potencijal Dunava jeste raznolikost naroda koji žive na njegovim obalama i to treba iskoristiti za unapredjenje Evrope. Dunavski region mora da bude srž ekonomskog razvoja", rekla je ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik.
Ona je rekla da je Dunav glavna arterija nove i ujedinjene Evrope. "Dunav je simbol suštine evropskog jedinstva. On nas sve povezuje", rekla je austrijska ministarka.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković ocenio je da "Dunav povezuje najrazvijenije delove Evrope sa njenim tranzicionim delovima" i ukazao da je to "politički i razvojni problem sa kojim će Evropa morati da se suoči".
"Dunavu ne odgovaraju granice, kao ni izolacija, ksenofobija i svi problemi iz naše skorije prošlosti", dodao je Drašković.
Šef srpske diplomatije rekao je da je "vreme da Dunav postane glavna trgovinska ruta kontinenta" i dodao da sa optimizmom gleda u budućnost, "kada će integracije Evrope biti završena".
Proces saradnje na Dunavu je započet 2001. godine kao austrijsko-rumunska inicijativa, a 2002. su mu se pridružili Evropska komisija i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, posle čega je okupio 13 podunavskih i zemalja čija teritorija gravitira ka Dunavu.
To su Austrija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Slovačka, Nemačka, Madjarska, Moldavija, Rumunija, Ukrajina, Slovenija i Srbija.
Reč je o političko-ekonomskom forumu koji funkcioniše kroz održavanje ministarskih konferencija jednom u dve godine i poslovne konferencije koje se održavaju u medjuvremenu.
(agencije/MONDO)
