Kako kaže, pregovori o Kosovu su "do sada bili neuspešni" i "nikakvog rešenja neće biti" dok god Beograd bude pokušavao da zadrži svoje strukture na severu pokrajine.
"Najveći problem odnosi se na to da Srbija mora da prihvati da je Kosovo izgubio Milošević.
Dokle god Srbija bude pokušavala da zadrži strukture na severu Kosova, koje direktno kontroliše Beograd, neće biti nikakvog rešenja", rekao je Štiner u intervjuu za dnevni list "Danas" uoči nove posete delegacije nemačkog Bundestaga Beogradu 10. i 11. aprila.
Visoki funkcioner vladajuće nemačke stranke i stručnjak za jugoistočnu Evropu kaže da su "pregovori Beograda i Prištine do sada bili neuspešni" ali se nada da će biti održani "dalji razgovori kako bi se postigao sporazum jer bi za obe strane bilo veoma značajno da ostvare napredak na svom putu ka EU".
Odgovarajući na pitanje da li će Srbija uspeti da u vrlo kratkom roku ispuni takozvanih "sedam nemačkih uslova" za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u Uniji, Štiner ukazuje da je "Bundestag veoma jasno naveo da pregovori o pridruživanju nisu mogući bez uočljivog napretka u odnosu Srbije prema Kosovu".
"Imajući u vidu činjenicu da to još nije ostvareno, ne vidim na kojim način bi Srbija mogla da dobije datum. Mi se držimo onoga na šta smo se obavezali 2003. godine, ali nismo voljni da činimo nikakve nove ustupke kada je reč o uslovima", naglašava Štiner u razgovoru za "Danas".
Kad je reč o nedavnoj poseti prvog potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića Berlinu, Štiner je kazao da je ministar spoljnih poslova Gido Vestervele "veoma jasno" rekao ministru Vučiću da Nemačka podržava Srbiju na putu ka EU, ali da Srbija mora da ispuni neophodne uslove.
Nemački poslanik, koji je prošlog meseca bio u delegaciji Bundestaga u poseti Beogradu i Prištini, rekao je da je kosovskim političarima "nedvosmisleno stavio do znanja da je neprihvatljiva bilo kakva oružana intervencija za rešenje problema na severu Kosova i naročito u Kosovskoj Mitrovici, već da Priština mora da predoči neku političku ponudu ljudima koji žive na tom prostoru".
Još jedna delegacija nemačkog Bundestaga, ovog puta zajedno s francuskim parlamentarcima, boraviće 10. i 11. aprila u poseti Beogradu, gde će sa srpskim zvaničnicima razgovorati o približavanju Srbije EU, dijalogu Beograda i Prištine i pripremama Srbije za pristupne pregovore sa Unijom, piše u saopštenju Bundestaga.
Parlamentarci će se, kako je navedeno na sajtu Bundestaga, sastati s prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom pravde Nikolom Selakovićem, potpredsednicom Vlade za evropske integracije Suzanom Grubješić, kao i sa srpskim parlamentacima.
Previđeni su i susreti sa šefom Delegacije EU u Beogradu Vensanom Dežerom, kao i predstavnicima Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, političkih fondacija, nevladinih organizacija i s privrednicima.
Delegaciju Odbora Bundestaga za evropske poslove predvodi predsednik tog Odbora Gunter Krihbaum iz vladajuće koalicije CDU/CSU nemačke kancelarke Angele Merkel, a ostali članovi su Ditmar Nitan (Socijaldemokratska partija), Manuel Zaracin i Mariluiz Bek (Savez '90/Zeleni).
U Beogradu je u martu boravila nemačka parlamentarna delegacija koju je predvodio Andreas Šokenhof (CDU/CSU).
Šokenhof je tom prilikom poručio da je "nezaobilazni preduslov" za početak pregovora Beograda sa EU da i Beograd i Priština pokažu "jasnu volju" za "pravno obavezujuću normalizaciju odnosa".
"Vidljiva volja mogla bi biti pokazana tako što bi se dva predsednika ili dva premijera izjasnili u pisanoj formi ili usmeno, pred kamerama, da obe vlade za vreme pregovora o pridruživanju Srbije na pravno obavezujući način regulišu normalizaciju odnosa", rekao je on.
Poslanička grupa CDU/CSU insistira na sedam uslova koje Srbija treba da ispuni da bi dobila datum za početak pregovora: reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, potpunoj primeni sporazuma između Beograda i Prištine, uključujući dogovor o nastavku dijaloga, početku uklanjanja "paralelnih" struktura na severu Kosova, uticaju Beograda na Srbe na severu pokrajine radi saradnje s Kforom i Euleksom i vidljivoj volji za pravno obavezujuću normalizaciju odnosa s Prištinom, na primer, kroz sporazum o dobrosusedskim odnosima.
Preostala dva uslova su vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008 i pomirenje u regionu.
(Tanjug)
"Najveći problem odnosi se na to da Srbija mora da prihvati da je Kosovo izgubio Milošević.
Dokle god Srbija bude pokušavala da zadrži strukture na severu Kosova, koje direktno kontroliše Beograd, neće biti nikakvog rešenja", rekao je Štiner u intervjuu za dnevni list "Danas" uoči nove posete delegacije nemačkog Bundestaga Beogradu 10. i 11. aprila.
Visoki funkcioner vladajuće nemačke stranke i stručnjak za jugoistočnu Evropu kaže da su "pregovori Beograda i Prištine do sada bili neuspešni" ali se nada da će biti održani "dalji razgovori kako bi se postigao sporazum jer bi za obe strane bilo veoma značajno da ostvare napredak na svom putu ka EU".
Odgovarajući na pitanje da li će Srbija uspeti da u vrlo kratkom roku ispuni takozvanih "sedam nemačkih uslova" za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u Uniji, Štiner ukazuje da je "Bundestag veoma jasno naveo da pregovori o pridruživanju nisu mogući bez uočljivog napretka u odnosu Srbije prema Kosovu".
"Imajući u vidu činjenicu da to još nije ostvareno, ne vidim na kojim način bi Srbija mogla da dobije datum. Mi se držimo onoga na šta smo se obavezali 2003. godine, ali nismo voljni da činimo nikakve nove ustupke kada je reč o uslovima", naglašava Štiner u razgovoru za "Danas".
Kad je reč o nedavnoj poseti prvog potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića Berlinu, Štiner je kazao da je ministar spoljnih poslova Gido Vestervele "veoma jasno" rekao ministru Vučiću da Nemačka podržava Srbiju na putu ka EU, ali da Srbija mora da ispuni neophodne uslove.
Nemački poslanik, koji je prošlog meseca bio u delegaciji Bundestaga u poseti Beogradu i Prištini, rekao je da je kosovskim političarima "nedvosmisleno stavio do znanja da je neprihvatljiva bilo kakva oružana intervencija za rešenje problema na severu Kosova i naročito u Kosovskoj Mitrovici, već da Priština mora da predoči neku političku ponudu ljudima koji žive na tom prostoru".
Još jedna delegacija nemačkog Bundestaga, ovog puta zajedno s francuskim parlamentarcima, boraviće 10. i 11. aprila u poseti Beogradu, gde će sa srpskim zvaničnicima razgovorati o približavanju Srbije EU, dijalogu Beograda i Prištine i pripremama Srbije za pristupne pregovore sa Unijom, piše u saopštenju Bundestaga.
Parlamentarci će se, kako je navedeno na sajtu Bundestaga, sastati s prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom pravde Nikolom Selakovićem, potpredsednicom Vlade za evropske integracije Suzanom Grubješić, kao i sa srpskim parlamentacima.
Previđeni su i susreti sa šefom Delegacije EU u Beogradu Vensanom Dežerom, kao i predstavnicima Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, političkih fondacija, nevladinih organizacija i s privrednicima.
Delegaciju Odbora Bundestaga za evropske poslove predvodi predsednik tog Odbora Gunter Krihbaum iz vladajuće koalicije CDU/CSU nemačke kancelarke Angele Merkel, a ostali članovi su Ditmar Nitan (Socijaldemokratska partija), Manuel Zaracin i Mariluiz Bek (Savez '90/Zeleni).
U Beogradu je u martu boravila nemačka parlamentarna delegacija koju je predvodio Andreas Šokenhof (CDU/CSU).
Šokenhof je tom prilikom poručio da je "nezaobilazni preduslov" za početak pregovora Beograda sa EU da i Beograd i Priština pokažu "jasnu volju" za "pravno obavezujuću normalizaciju odnosa".
"Vidljiva volja mogla bi biti pokazana tako što bi se dva predsednika ili dva premijera izjasnili u pisanoj formi ili usmeno, pred kamerama, da obe vlade za vreme pregovora o pridruživanju Srbije na pravno obavezujući način regulišu normalizaciju odnosa", rekao je on.
Poslanička grupa CDU/CSU insistira na sedam uslova koje Srbija treba da ispuni da bi dobila datum za početak pregovora: reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, potpunoj primeni sporazuma između Beograda i Prištine, uključujući dogovor o nastavku dijaloga, početku uklanjanja "paralelnih" struktura na severu Kosova, uticaju Beograda na Srbe na severu pokrajine radi saradnje s Kforom i Euleksom i vidljivoj volji za pravno obavezujuću normalizaciju odnosa s Prištinom, na primer, kroz sporazum o dobrosusedskim odnosima.
Preostala dva uslova su vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008 i pomirenje u regionu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.