Članovi Evropskog parlamenta, koji je danas raspravljao o Srbiji, poručili su da će datum postati realnost kada "Srbija dostigne mjerila i ključne prioritete za početak pregovora sa EU", koji pored pitanja Kosova podrazumeva i da se "ne sme podrivati rad Haškog tribunala", prenose srpski mediji.

U predlogu rezolucije o Srbiji, koju Evropski parlament treba da usvoji, od Beograda se traži da "poštuje teritorijalni integritet Kosova i rešava bilateralna pitanja u dijalogu s Prištinom u evropskom duhu dobrosusedstva i uzajamnog razumevanja".

U rezoluciji se odaje priznanje za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom i to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati ovom sudu, ali i upozorava da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teško kršenje ljudskih prava i ratne zločine iz devedesetih godina (20. veka)".

U tekstu se "pozivaju srpske vlasti i politički prvaci da se uzdrže od saopštenja i delovanja koja podrivaju autoritet i integritet Haškog suda".

Od Beograda se traži da ostane privržen regionalnoj saradnji i pomirenju, "uprkos očiglednom nezadovoljstvu srpske javnosti zbog oslobađanja (generala) Gotovine, Markača i Haradinaja".

U dokumentu se "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i naglašava da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou".

Srbija je ostvarila značajan napredak u ispunjavanju evropskih kriterijuma i zaslužuje datum pregovora o pristupanju EU, ocenili su evropski parlamentarci.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin podneo je, na plenarnoj sednici Parlamenta u Strazburu, izveštaj o napretku Srbije, o kome poslanici sutra treba da glasaju.

Kacin je, u izveštaju, pozvao Evropski savet da odredi datum za početak pristupnih pregovora Srbije i EU i izrazio je nadu da će dijalog Beograda i Prištine doneti rezultate do kraja sedmice.



"Iskreno se nadam da će sastanak premijera Srbije i Kosova koji je u toku doneti rezultate do kraja nedelje. Proboj bi imao dalekosežne posledice za evropske integracije obe zemlje i zapadnog Balkana u celini, kao i za ekonomski oporavak krizom pogođenog regiona", naveo je Kacin.

"Nadam se da ćemo imati priliku da nazdravimo istorijskom dogovoru Srbije i Kosova do kraja nedelje".

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je, prema njegovim rečima, politički imperativ, a lideri dveju strana treba da svu energiju i vreme posvete procesu reformi, jačanju vladavine prava i ekonomskom razvoju.

"Srpski i kosovski lideri su s pravom istakli da normalizaciju njihovih odnosa ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu procesa pristupanja. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je u najboljem zajedničkom interesu Srbije i Kosova. Želeo bih da pozdravim ovo javno priznanje da EU ne nameće normalizaciju odnosa", rekao je Kacin.

On je u izveštaju ocenio da je Srbija ostvarila značajan napredak u nekim oblastima reformi vezanih za EU i pozvao je Savet da odredi datum za početak pristupnih pregovora Srbije i EU pošto je to, kako je naglasio, u interesu i Srbije i Evrope.

Kacin se dotakao i pitanja autonomije Vojvodine, primetivši da je u poslednje vreme povećana politička napetost između centralnih i pokrajinskih organa u pogledu nadležnosti Vojvodine i pozvao je sve aktere, a posebno one u Beogradu, da spuste ton rasprave.

"Pravno i političko rešenje za autonomiju Vojvodine ne treba da se raspravlja na ulici, već kroz normalan demokratski i institucionalni okvir koji će obezbediti da se priznaju ekonomske i istorijske specifičnosti Vojvodine", kazao je on.

Ukazujući na ključni značaj reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, Kacin je ocenio da će "ključni test vladavine prava u Srbiji biti i istraga o političkoj pozadini atentata na premijera Zorana Đinđića, kao i privođenje pravdi odgovornih za ubistva novinara 1990-ih godina".

Evropski komesar za proširenje Štefan File, koji se, takođe, obratio poslanicima u EP, ocenio je da je Kacinov izveštaj sveobuhvatan i da dobro odražava napredak Srbije.

"Ponovo smo došli do prelomne tačke. Nadam se da Priština i Beograd mogu da postignu nove rezultate u dijalogu i da će se on okončati jasnim sporazumom, u interesu Srbije i Kosova, kao i njihovih građana, Balkana i same EU", rekao je File.

"Pozivamo Srbiju i Kosovo da raskrste sa prošlošću i okrenu se evropskoj budućnosti", rekao je on i naglasio podršku hrabrim potezima srpske vlade u naporima da se postigne rešenje kroz dijalog.

File je pozdravio ocenu evropskih parlamentaraca da Srbija treba da brzo napravi naredni korak na putu ka EU.

Kao tri glavna pitanja u procesu evropskih integracija Srbije, on je naveo rezultate dijaloga sa Prištinom, primenu dosad postignutih sporazuma i značajne pomake u reformama.

File je konstatovao i da Srbija ulaže napore u cilju razvoja dobrosusedskih odnosa, naročito sa Hrvatskom i BiH, i da je pružila doprinos regionalnoj saradnji.

Po njegovim rečima, Srbija treba i da nastavi sa reformama, a glavne oblasti su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavina zakona, sloboda medija, inkluzija ugroženih grupa, zaštita manjina, stvaranje poslovnog okruženja i druge.

"Potrebno je pre svega stvoriti novu dinamiku u našim odnosima i mi ohrabrujemo srpsko rukovodstvo da nastavi istim putem i sa istom odlučnošću", poručio je on.



Lusinda Krejton, predstavnica Irske koja trenutno predsedava EU, izrazila je uverenje da će normalizacija odnosa Beograda i Prištine imati ogroman uticaj na uspeh Srbije i celog regiona.

Poslanica EP iz Slovenije Tanja Fajon izrazila je očekivanje da će u Briselu biti postignut pozitivan ishod dijaloga i poručila da "niko ne želi da se taj proces zaustavi", istakavši da su i Srbija i Kosovo postigli značajan napredak.

Nemačka parlamentarka Doris Pak ocenila je da je u Srbiji preko potrebna zaštita stranih investicija, kako bi se smanjila nezaposlenost i pružio podstrek ekonomskom razvoju.

U predlogu rezolucije koju je podneo Kacin i koju je Odbor EP za spoljne poslove usvojio u februaru, izražena je zabrinutost zbog pojedinih "kontradiktornih zakonskih inicijativa", poput izmene zakona o Narodnoj banci i ukazano je na moguću opasnost od huliganskih grupa po vladavinu prava i javnu bezbednost.

Srbija je u dokumentu pozvana da "poštuje teritorijalni integritet Kosova i da reši sva bilateralna pitanja u dijalogu s Prišitnom, u evropskom duhu dobrosusedskih odnosa i razumevanja".

Srbija je, takođe, pozvana da usvoji medijsku strategiju, poboljša poslovnu atmosferu, ukazano je na značaj dobrosusedskih odnosa i poštovanje prava manjina, i potvrđena je podrška viznoj liberalizaciji za građane zapadnog Balkana, uz ocenu da bi eventualna suspenzija bezviznog režima mogla da unazadi pristupni proces.

U tekstu se poziva Litvanija, poslednja članica EU koja još nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, da to učini što pre.

(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)