Delegacija Beograda u razgovorima o primeni Briselskog sporazuma kaže da Priština hoće "sve za ništa", dok sa Kosova stižu optužbe da Beograd otvara pitanja van Sporazuma.
Šef radne grupe Srbije u Briselu Marko Đurić izjavio je da je prištinska delegacija danas napustila razgovore o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Đurić je objasnio da je srpska strana došla u najboljoj nameri s ciljem da se sprovede duh i slovo sporazuma.
Kako se saznaje u izvorima koji su pratili razgovor radnih grupa Beograda i Prištine, prištinska strana tražila je da se najpre ukinu srpske institucije na severu Kosova, a da se onda, uz prevashodno učešće prištinskih vlasti, formiraju nove srpske institucije.
Takođe je traženo da se najpre stvori neko prelazno telo koje bi preuzelo sadašnje nadležnosti od srpskih opština na Kosovu i da se onda naknadno formira zajednica sprskih opština. To je bilo neprihvatljivo za srpski pregovarački tim, jer odudara od tačke sporazuma da se srpske institucije integrišu u sistem na Kosovu ali uz sopstveni politički upliv i status.
"Od nas se praktično traži da uradimo 95 svega što je predviđeno sporazumom pre nego što oni učine i prvi korak", kaže izvor blizak srpskim pregovoračima.
Beograd je predložio da se ide korak po korak i da se praktično simultano pristupi rasformiranju srpskih institucija i stvaranju ZSO.
Šef prištinskog tima Hajredin Kuči je tokom pregovora, naveo je isti izvor, u jednom trenutku izjavio da nema ovlašćenja da prihvati ono što Beograd predlaže, a da bi on bio protiv toga čak i kad bi to prihvatio kosovski premijer Hašim Tači.
Prištinska strana je, takođe suprotno duhu i Slovu sporazuma, zahtevala da se najpre ukinu svi sudovi u srpskim opštinama da bi se onda formirali novi i to isključivo u skladu s kosovskim zakonima. Takođe se insistira da srpske sudije i tužioci koji, prema Sporazumu, treba da budu integrisani u kosovski pravosudni sustem, pre toga prođu kroz konkurs koji bi raspisala Priština.
Kako je novinarima rekao Marko Đurić, srpska strana veoma žali zbog toga što je kosovski tim napustio pregovore i za sada se ne zna u kom vidu i kada bi oni mogli biti nastavljeni.
Đurić je rekao da ne zna na osnovu čega je šef tima Prištine Hajredin Kuči izjavio da bi 21. maja trebalo da se održi novi sastanak premijera Srbije i Kosova u okviru dijaloga.
Optužbe za neuspeh današnjih razgovora Priština, naravno, upućuje Beogradu.
Vlada Kosova saopštila je danas da u Briselu nije postignuta saglasnost u razgovorima radnih grupa Beograda i Prištine o planu za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa, jer je srpska strana tražila da se otvore nova pitanja koja nisu bila predmet sporazuma.
U saopštenju Vlade Kosova se ističe da je delegacija Kosova otputovala u Brisel kako bi postigla saglasnost o planu za primenu sporazuma, ali da je srpska strana umesto razgovora o planu otvorila nekoliko pitanja koja nisu deo sporazuma.
O tim pitanjima će se razgovarati jedino na nivou premijera i ne mogu biti deo razgovora o planu za primenu sporazuma, dodaje se u saopštenju.
POsle saastanka Hajredin Kuči je rekao da treba raspravljati o energetici, telekomukacijama, a ne o, kako je rekao, "temama koje su već zatvorene i čije bi otvaranje ponovno stvorilo nove probleme i za koje nema razloga da budu zajedničke teme sa Srbijom".
"Ja sam kao u šali rekao, ali i ozbiljno, da onda možemo razgovarati i o Preševskoj dolini, o genocidu Srbije, o Miloševićevom vremenu, ratnoj odšteti", dodao je Kuči i izrazio žaljenje što se nije došlo do plana za primenu sporazuma koji su parafirali premijeri Srbije i Kosova.
"Zainteresovani smo da raspravljamo o konkretnim pitanjima, o primeni onoga što se postiglo 19. aprila i verujem da bi takav postupak sada trebalo prebaciti na ravan premijera i (visoke predstavnice EU Ketrin) Ashton", rekao je on.
Kuči je naveo da je Fernando Đentilini, direktor za Zapadni Balkan u kabinetu Ketrin Ešton, ponudio plan primene sporazuma 26 aprila, a "mi smo dali naš pristanak, dok smo danas smo imali primedbe na pristup oko integracija ilegalnih bezbednosnih struktura, a srpska strana je imala drugačiji pristup".
U takvoj atmosferi je tako okončana i druga runda "razgovora primeni" koju su tokom dva dana obavljani sa direktorom za zapadni Balkan u Spoljnoj službi EU Fernandom Đentilinijem.
Juče su ovi razgovori okončani bez dogovora o primeni sporazuma koji su 19. aprila u Briselu parafirali predsednik vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači.
Đurić je sinoć, na kraju prvog dana dijaloga, izjavio da je srpska strana došla u Brisel "spremna i sa sveobuhvatnim planom da Zajednica srpskih opština ima upravo onakva ovlašćenja kakva su predviđena Briselskim sporazumom".
On je dodao da je srpska delegacija predstavnicima Evropske komisije predložila otpočinjanje dijaloga na najvišem političkom nivou o suštinskim pitanjima koja nisu obuhvaćena Briselskom sporazumom.
"Reč je o imovinskim pitanjima, položaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i pitanje učesća predstavnika srpske zajednice u institucijama centralne vlasti", naveo je Đurić.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Đurić je objasnio da je srpska strana došla u najboljoj nameri s ciljem da se sprovede duh i slovo sporazuma.
Kako se saznaje u izvorima koji su pratili razgovor radnih grupa Beograda i Prištine, prištinska strana tražila je da se najpre ukinu srpske institucije na severu Kosova, a da se onda, uz prevashodno učešće prištinskih vlasti, formiraju nove srpske institucije.
Takođe je traženo da se najpre stvori neko prelazno telo koje bi preuzelo sadašnje nadležnosti od srpskih opština na Kosovu i da se onda naknadno formira zajednica sprskih opština. To je bilo neprihvatljivo za srpski pregovarački tim, jer odudara od tačke sporazuma da se srpske institucije integrišu u sistem na Kosovu ali uz sopstveni politički upliv i status.
"Od nas se praktično traži da uradimo 95 svega što je predviđeno sporazumom pre nego što oni učine i prvi korak", kaže izvor blizak srpskim pregovoračima.
Beograd je predložio da se ide korak po korak i da se praktično simultano pristupi rasformiranju srpskih institucija i stvaranju ZSO.
Šef prištinskog tima Hajredin Kuči je tokom pregovora, naveo je isti izvor, u jednom trenutku izjavio da nema ovlašćenja da prihvati ono što Beograd predlaže, a da bi on bio protiv toga čak i kad bi to prihvatio kosovski premijer Hašim Tači.
Prištinska strana je, takođe suprotno duhu i Slovu sporazuma, zahtevala da se najpre ukinu svi sudovi u srpskim opštinama da bi se onda formirali novi i to isključivo u skladu s kosovskim zakonima. Takođe se insistira da srpske sudije i tužioci koji, prema Sporazumu, treba da budu integrisani u kosovski pravosudni sustem, pre toga prođu kroz konkurs koji bi raspisala Priština.
Kako je novinarima rekao Marko Đurić, srpska strana veoma žali zbog toga što je kosovski tim napustio pregovore i za sada se ne zna u kom vidu i kada bi oni mogli biti nastavljeni.
Đurić je rekao da ne zna na osnovu čega je šef tima Prištine Hajredin Kuči izjavio da bi 21. maja trebalo da se održi novi sastanak premijera Srbije i Kosova u okviru dijaloga.
Optužbe za neuspeh današnjih razgovora Priština, naravno, upućuje Beogradu.
Vlada Kosova saopštila je danas da u Briselu nije postignuta saglasnost u razgovorima radnih grupa Beograda i Prištine o planu za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa, jer je srpska strana tražila da se otvore nova pitanja koja nisu bila predmet sporazuma.
U saopštenju Vlade Kosova se ističe da je delegacija Kosova otputovala u Brisel kako bi postigla saglasnost o planu za primenu sporazuma, ali da je srpska strana umesto razgovora o planu otvorila nekoliko pitanja koja nisu deo sporazuma.
O tim pitanjima će se razgovarati jedino na nivou premijera i ne mogu biti deo razgovora o planu za primenu sporazuma, dodaje se u saopštenju.
POsle saastanka Hajredin Kuči je rekao da treba raspravljati o energetici, telekomukacijama, a ne o, kako je rekao, "temama koje su već zatvorene i čije bi otvaranje ponovno stvorilo nove probleme i za koje nema razloga da budu zajedničke teme sa Srbijom".
"Ja sam kao u šali rekao, ali i ozbiljno, da onda možemo razgovarati i o Preševskoj dolini, o genocidu Srbije, o Miloševićevom vremenu, ratnoj odšteti", dodao je Kuči i izrazio žaljenje što se nije došlo do plana za primenu sporazuma koji su parafirali premijeri Srbije i Kosova.
"Zainteresovani smo da raspravljamo o konkretnim pitanjima, o primeni onoga što se postiglo 19. aprila i verujem da bi takav postupak sada trebalo prebaciti na ravan premijera i (visoke predstavnice EU Ketrin) Ashton", rekao je on.
Kuči je naveo da je Fernando Đentilini, direktor za Zapadni Balkan u kabinetu Ketrin Ešton, ponudio plan primene sporazuma 26 aprila, a "mi smo dali naš pristanak, dok smo danas smo imali primedbe na pristup oko integracija ilegalnih bezbednosnih struktura, a srpska strana je imala drugačiji pristup".
U takvoj atmosferi je tako okončana i druga runda "razgovora primeni" koju su tokom dva dana obavljani sa direktorom za zapadni Balkan u Spoljnoj službi EU Fernandom Đentilinijem.
Juče su ovi razgovori okončani bez dogovora o primeni sporazuma koji su 19. aprila u Briselu parafirali predsednik vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači.
Đurić je sinoć, na kraju prvog dana dijaloga, izjavio da je srpska strana došla u Brisel "spremna i sa sveobuhvatnim planom da Zajednica srpskih opština ima upravo onakva ovlašćenja kakva su predviđena Briselskim sporazumom".
On je dodao da je srpska delegacija predstavnicima Evropske komisije predložila otpočinjanje dijaloga na najvišem političkom nivou o suštinskim pitanjima koja nisu obuhvaćena Briselskom sporazumom.
"Reč je o imovinskim pitanjima, položaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i pitanje učesća predstavnika srpske zajednice u institucijama centralne vlasti", naveo je Đurić.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
