Snažan diplomatski pritisak iz Vašingtona i Brisela usmeren je ovih dana na Prištinu, kako bi se što pre, u narednoj nedelji, odmrzli razgovori oko plana primene Briselskog sporazuma, pišu "Večernje novosti".
Ukoliko timovi dveju strana koji pregovaraju o koracima i rokovima implementacije dogovorenog ne dođu do kompromisa, poslednja šansa da se rasplete "Gordijev čvor" biće 21. maja, kada će se u Briselu, kako navodi list, sresti srpski premijer Ivica Dačić i Hašim Tači.
Priština zahteva da se prvo ugase postojeće institucije Srbije na Kosovu, pa tek onda krene u formiranje Zajednice srpskih opština. Ideja albanskih vlasti na Kosovu je da se u tom vakuumu, na mala vrata u srpske sredine "ubace" institucije Prištine, što Beograd ni po koju cenu neće dozvoliti.
"Priština pokušava da 'lovi u mutnom' i da, dok traje rasprava Beograda i Srba sa severa Kosova, izdejstvuje drugačija rešenja od dogovorenih. To se neće dogoditi i učinićemo sve da sprečimo pokušaje zloupotrebe Briselskog sporazuma. Ponavljam, Srbija nije i neće pristati na gašenje naših institucija u pokrajini", kazao je za "Novosti" predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.
Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer kaže da su u Briselu svesni da će biti teško da se u narednim nedeljama zaokruže sve tačke Briselskog sporazuma.
On ističe da je EU Beogradu i Prištini postavila tri ključna uslova: da se usaglase oko preciznih koraka i rokova implementacije, da se postigne dogovor oko električne energije i telekomunikacija i bar započne primena pojedinih delova sporazuma.
"Za većinu država članica, jasan i kredibilan plan primene bio bi dovoljan da daju zeleno svetlo za datum, mada u vrhu EU kažu da to nije definitivna garancija da će svih 27 članica u junu glasati da Srbija načini naredni korak ka Briselu. Meriće se i nastavak reformskog procesa, posebno u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", rekao je Dežer za ovaj list.
On objašnjava da će, ukoliko na tehničkom nivou ne bude postignut dogovor o sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, možda doći do povratka na politički nivo dijaloga.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images)
Priština zahteva da se prvo ugase postojeće institucije Srbije na Kosovu, pa tek onda krene u formiranje Zajednice srpskih opština. Ideja albanskih vlasti na Kosovu je da se u tom vakuumu, na mala vrata u srpske sredine "ubace" institucije Prištine, što Beograd ni po koju cenu neće dozvoliti.
"Priština pokušava da 'lovi u mutnom' i da, dok traje rasprava Beograda i Srba sa severa Kosova, izdejstvuje drugačija rešenja od dogovorenih. To se neće dogoditi i učinićemo sve da sprečimo pokušaje zloupotrebe Briselskog sporazuma. Ponavljam, Srbija nije i neće pristati na gašenje naših institucija u pokrajini", kazao je za "Novosti" predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.
Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer kaže da su u Briselu svesni da će biti teško da se u narednim nedeljama zaokruže sve tačke Briselskog sporazuma.
On ističe da je EU Beogradu i Prištini postavila tri ključna uslova: da se usaglase oko preciznih koraka i rokova implementacije, da se postigne dogovor oko električne energije i telekomunikacija i bar započne primena pojedinih delova sporazuma.
"Za većinu država članica, jasan i kredibilan plan primene bio bi dovoljan da daju zeleno svetlo za datum, mada u vrhu EU kažu da to nije definitivna garancija da će svih 27 članica u junu glasati da Srbija načini naredni korak ka Briselu. Meriće se i nastavak reformskog procesa, posebno u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", rekao je Dežer za ovaj list.
On objašnjava da će, ukoliko na tehničkom nivou ne bude postignut dogovor o sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, možda doći do povratka na politički nivo dijaloga.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images)
