Briselskim sporazumom Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a taj sporazum Kosovo praktično deli na albanski i srpski deo, piše Njujork Tajms.
U autorskom tekstu profesora Kolumbija univerziteta Dejvida Filipsa, koji objavljuje njujorški dnevnik, ocenjuje se da Srbija ovim sporazumom nastavlja da ima ulogu zaštitnika interesa Srba na severu Kosova.
"Suštinski, time se Kosovo deli na albanski i srpski deo", naveo je Filips, koji smatra da se time potvrđuje "nasilna nacionalistička agenda Slobodana Miloševića o Velikoj Srbiji".
Međutim, američki profesor ukazuje i da briselski sporazum "hrabri aspiracije" Albanaca sa Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore, koji žele Veliku Albaniju.
Filips, koji je programski direktor Instituta za istraživanje ljudskih prava sa Kolumbija univerziteta u Njujorku i autor više knjiga o postkonfliktnim društvima, smatra da "briselski dogovor neće doneti pomirenje srpskog i albanskog naroda, niti će im pomoći da pristupe Evropskoj uniji".
Prema njegovom mišljenju, Zapad treba da promeni pristup i omogući balkanskim nacijama "solidarnost iz interesa".
Filips kaže da je potrebno da na Balkanu dođe do dogovora koji bi značio nešto između podele na monoetničke mini države i jedna velike države.
"Srednji put je interesna solidarnost, koja bi očuvala nacionalni suverenitet i granice, ali bi omogućila članicama i različitim etničkim grupama da sarađuju u trgovini, transportu, prosveti, na medijskom i umetničkom planu", naveo je njujorški profesor. Filips objašnjava da je članstvo u EU trebalo da bude "mamac" za prevazilaženje neprijateljstava na prostoru bivše Jugoslavije, ali da do toga nije došlo.
On ocenjuje da sem Slovenije koja je već članica i Hrvatske koja ulazi u julu, ostale zemlje nisu blizu ispunjavanja uslova za članstvo u EU. "Kao što je Turska dobro naučila, neke evropske nacije jednostavno ne žele većinski muslimansku zemlju u svom klubu, dok druge potcenjuju balkanske zemlje, ocenjujući ih bastionim finansijske nestabilnosti i mestom gde dileri droge i kriminalne bande imaju zaštitu", istakao je profesor Kolumbija univerziteta.
Prema njegovom mišljenju, stvaranje veza koje se oslanjaju na zajedničke interese, a prevazilaze postojeće granice, pomoglo je da se stabilizuje Severna Irska, kao i odnosi sunita i šiita na Bliskom istoku.
"To može da donese rezultate ako postoje vlade koje promovišu prava manjina i među stranama čiji su lideri spremni za mir", zaključio je Filips.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Suštinski, time se Kosovo deli na albanski i srpski deo", naveo je Filips, koji smatra da se time potvrđuje "nasilna nacionalistička agenda Slobodana Miloševića o Velikoj Srbiji".
Međutim, američki profesor ukazuje i da briselski sporazum "hrabri aspiracije" Albanaca sa Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore, koji žele Veliku Albaniju.
Filips, koji je programski direktor Instituta za istraživanje ljudskih prava sa Kolumbija univerziteta u Njujorku i autor više knjiga o postkonfliktnim društvima, smatra da "briselski dogovor neće doneti pomirenje srpskog i albanskog naroda, niti će im pomoći da pristupe Evropskoj uniji".
Prema njegovom mišljenju, Zapad treba da promeni pristup i omogući balkanskim nacijama "solidarnost iz interesa".
Filips kaže da je potrebno da na Balkanu dođe do dogovora koji bi značio nešto između podele na monoetničke mini države i jedna velike države.
"Srednji put je interesna solidarnost, koja bi očuvala nacionalni suverenitet i granice, ali bi omogućila članicama i različitim etničkim grupama da sarađuju u trgovini, transportu, prosveti, na medijskom i umetničkom planu", naveo je njujorški profesor. Filips objašnjava da je članstvo u EU trebalo da bude "mamac" za prevazilaženje neprijateljstava na prostoru bivše Jugoslavije, ali da do toga nije došlo.
On ocenjuje da sem Slovenije koja je već članica i Hrvatske koja ulazi u julu, ostale zemlje nisu blizu ispunjavanja uslova za članstvo u EU. "Kao što je Turska dobro naučila, neke evropske nacije jednostavno ne žele većinski muslimansku zemlju u svom klubu, dok druge potcenjuju balkanske zemlje, ocenjujući ih bastionim finansijske nestabilnosti i mestom gde dileri droge i kriminalne bande imaju zaštitu", istakao je profesor Kolumbija univerziteta.
Prema njegovom mišljenju, stvaranje veza koje se oslanjaju na zajedničke interese, a prevazilaze postojeće granice, pomoglo je da se stabilizuje Severna Irska, kao i odnosi sunita i šiita na Bliskom istoku.
"To može da donese rezultate ako postoje vlade koje promovišu prava manjina i među stranama čiji su lideri spremni za mir", zaključio je Filips.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
