Dobijanjem datuma za početak pregovora o članstvu u EU Srbiji će biti dostupni fondovi vredni više stotina miliona evra za realizaciju velikih projekata, a najviše koristi imeće agrar, rekla je dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović.
"Možemo govoriti o stotinama miliona evra, čak i o milijardama evra. Do sada smo iz fondova EU imali oko 100 miliona evra godišnje i to je uglavnom išlo na projekte vrednosti od 1,5 do 3,5 miliona evra, retko je bio neki veći projekat", navela je ona u izjavi za Tanjug.
Ono što se menja, objasnila je, jeste da ćemo nakon dobijanja datuma dobijati i više novca iz fondova EU za realizaciju takozvanih opipljivih projekata kojih smo, do sada, imali vrlo malo.
Radi se o projektima zaštite životne sredine, infrastrukture, inovacija, projektima usmerenih na pomoć privredi i unapređenju poslovanja.
Veliki deo sredstava, kazala je Trbović, ići će na poljoprivredu, jer jako je bitno, da naša gazdinstva savremenije posluju i da budu konkurentna na tržištu EU - po načinu proizvodnje, kvalitetu proizvoda.
"Poljoprivrednici su među najvećim dobitnicima evropskih integracija, značajno će unaprediti životni standard, a mi građani ćemo dobijati kvalitetnije i bezbednije poljoprivredno-prehrambene proizvode", ocenila je Trbović.
Trbović je podsetila da su sredstva iz fondova EU, ranije, najpre usmeravana na infrastrukturne projekate, jer je bilo hitno da se obnove elektrane i prvi prioritet je bio da se popravi ono što je bilo porušeno u bombardovanju.
Onda je novac usmeravan u tehničke projekte, konsultante, koji su dolazili i pomagali srpskim ministarstvima, da napišu zakone, da ih usaglase sa EU.
Ona je napomenula da je jako važna tehnička priprema projekata, kao i tenderska procedura, jer se dešavalo da nismo imali dovoljno inženjersko konsultantskih projekata za infrstrukturne projekte koje smo planirali da ostvarimo.
Sada se situacija popravlja i, kako je rekla dekan FEFA, ohrabruje činjenica da u Srbiji ima sve više dobrih projekata.
"Kada su otvoreni projekti prekogranične saradnje koje finansira EU, na početku je bilo svega nekoliko desetina projekata. Sada ih ima više stotina koji konkurišu, kada se jedan takav tender otvori. To znači, da su opštine i nevladine organizacije, a ne samo ministarstva, naučila , kako da spremaju projekte", istakla je ona.
Ipak, najveći projekti, koji donose i najviše novca, zavise od kapaciteta ministarstava koje treba pojačati stručnim kadrovima koji znaju da upravljaju tim projektima.
"Na nama je da se pripremimo da što bolje iskoristimo taj novac EU koji je namenenjen da pomogne Srbiji da se reformiše", poručila je Trbović.
Ona je dodala da EU plaća veliki deo reformi dok Srbija sufinansira deo projekata, što nas usmerava da efikasnije koristimo budžet koji tako postaje više programski i tačno se zna za koje programe se troši novac.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Sean Gallup)
Ono što se menja, objasnila je, jeste da ćemo nakon dobijanja datuma dobijati i više novca iz fondova EU za realizaciju takozvanih opipljivih projekata kojih smo, do sada, imali vrlo malo.
Radi se o projektima zaštite životne sredine, infrastrukture, inovacija, projektima usmerenih na pomoć privredi i unapređenju poslovanja.
Veliki deo sredstava, kazala je Trbović, ići će na poljoprivredu, jer jako je bitno, da naša gazdinstva savremenije posluju i da budu konkurentna na tržištu EU - po načinu proizvodnje, kvalitetu proizvoda.
"Poljoprivrednici su među najvećim dobitnicima evropskih integracija, značajno će unaprediti životni standard, a mi građani ćemo dobijati kvalitetnije i bezbednije poljoprivredno-prehrambene proizvode", ocenila je Trbović.
Trbović je podsetila da su sredstva iz fondova EU, ranije, najpre usmeravana na infrastrukturne projekate, jer je bilo hitno da se obnove elektrane i prvi prioritet je bio da se popravi ono što je bilo porušeno u bombardovanju.
Onda je novac usmeravan u tehničke projekte, konsultante, koji su dolazili i pomagali srpskim ministarstvima, da napišu zakone, da ih usaglase sa EU.
Ona je napomenula da je jako važna tehnička priprema projekata, kao i tenderska procedura, jer se dešavalo da nismo imali dovoljno inženjersko konsultantskih projekata za infrstrukturne projekte koje smo planirali da ostvarimo.
Sada se situacija popravlja i, kako je rekla dekan FEFA, ohrabruje činjenica da u Srbiji ima sve više dobrih projekata.
"Kada su otvoreni projekti prekogranične saradnje koje finansira EU, na početku je bilo svega nekoliko desetina projekata. Sada ih ima više stotina koji konkurišu, kada se jedan takav tender otvori. To znači, da su opštine i nevladine organizacije, a ne samo ministarstva, naučila , kako da spremaju projekte", istakla je ona.
Ipak, najveći projekti, koji donose i najviše novca, zavise od kapaciteta ministarstava koje treba pojačati stručnim kadrovima koji znaju da upravljaju tim projektima.
"Na nama je da se pripremimo da što bolje iskoristimo taj novac EU koji je namenenjen da pomogne Srbiji da se reformiše", poručila je Trbović.
Ona je dodala da EU plaća veliki deo reformi dok Srbija sufinansira deo projekata, što nas usmerava da efikasnije koristimo budžet koji tako postaje više programski i tačno se zna za koje programe se troši novac.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Sean Gallup)
