Akademik Kosta Čavoški, kao zastupnik DSS pred Ustavnim sudom zatražio da se proglasi neustavnim Statut Vojvodine.
Pred Ustavnim sudom Srbije danas je počela javna rasprava povodom predloga i inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta AP Vojvodine, na koju su, osim podnosilaca inicijative pozvani i predstavnici stručne javnosti.
Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević rekao je na početku da su predmet rasprave "sporna ustavno pravna pitanja koja su konstatovana pred Ustavnim sudom".
Akademik Kosta Čavoški koji pred Ustavnim sudom na raspravi o Statutu Vojvodine zastupa Demokratsku stranku Srbije rekao je da je taj statut pokušaj da on postane "ako ne ustav, onda bar osnovni zakon" ispod kojeg bi bili zakoni.
"Statut Vojvodine je pokušaj da se protivno Ustavu uredi čitav niz stvari koje imaju status ustavne materije", naveo je Čavoški.
Prema njegovim rečima, Statut kao podzakonski akt nikako ne može biti konstitutivan nego sprovedbeni akt pa se Statutom ne može određivati autonomija koja je određena Ustavom jer je već određena tim najvišim aktom Srbije.
"Statutom se pokušava da uredi ustavna materija poput statusa srpskog naroda i nacionalnih manjina, državno pitanje poput osnivanja predstavništva Vojvodine u Briselu, status Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, promena Ustava i uvođenje latinice kao srpskog pisma, kao i uvođenje krivično-pravnog imuniteta pokrajinskog ombudsmana", rekao je Čavoški.
On se pozvao na odluku Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine i istakao da su vojvođanski organi pokušali da izigraju tu odluku.
"Vojvodina nema izvršnih nadležnosti u oblasti nauke i tehnološkog razvoja i zato je odredba o osnivanju VANU neustavna što je potvrdio i Ustavni sud. Vlada Vojvodine je, međutim, izigrala tu odluku tako što je VANU registrovala kao naučno društvo, nekakvu nevladinu organizaciju i tu nevladinu organizaciju finansira iz budžeta Vojvodine", rekao je Čavoški.
Prema njegovim rečima, srpski narod nikako ne moze biti određen kao nacionalna zajednica kako je to određeno Statutom Vojvodine, jer stav Srbije poznaje isključivo srpski narod i nacionalne manjine.
"Tvorci Statuta smatrali su da je latinica pismo srpskog jezika, a po Ustavu je to ćirilica", rekao je Čavoški.
On je naveo i da je Statutom pokušano uvođenje prava veta Vojvodine na promene Ustava Srbije što je bilo moguće Ustavom iz 1974. godine koji je "doveo do propasti Jugoslavije".
Čavoški je naveo da nije sporno da Vojvodina sarađuje sa regionima, ali da je sporno da ima predstavništvo u Briselu koji je glavni grad Belgije, sedište EU i NATO, i dodao da je to protivustavno.
On je, takođe, osporavao grb Vojvodine - dvoglavog orla, jer je to simbol državnosti i može da ga donese samo Skupština Srbije, kao i druge odredbe Statuta koje su u sukobu nadležnosti sa republičkim.
Osim Čavoškog, svoje stavove izneli su i donosioci Statuta, predstavnik Skupštine Srbije i ostali pozvani predstavnici stručne javnosti.
Raspravi prisustvuje i predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan kao predstavnik Skupštine Srbije, a najavljen je i dolazak predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Dragan Gojić)
Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević rekao je na početku da su predmet rasprave "sporna ustavno pravna pitanja koja su konstatovana pred Ustavnim sudom".
Akademik Kosta Čavoški koji pred Ustavnim sudom na raspravi o Statutu Vojvodine zastupa Demokratsku stranku Srbije rekao je da je taj statut pokušaj da on postane "ako ne ustav, onda bar osnovni zakon" ispod kojeg bi bili zakoni.
"Statut Vojvodine je pokušaj da se protivno Ustavu uredi čitav niz stvari koje imaju status ustavne materije", naveo je Čavoški.
Prema njegovim rečima, Statut kao podzakonski akt nikako ne može biti konstitutivan nego sprovedbeni akt pa se Statutom ne može određivati autonomija koja je određena Ustavom jer je već određena tim najvišim aktom Srbije.
"Statutom se pokušava da uredi ustavna materija poput statusa srpskog naroda i nacionalnih manjina, državno pitanje poput osnivanja predstavništva Vojvodine u Briselu, status Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, promena Ustava i uvođenje latinice kao srpskog pisma, kao i uvođenje krivično-pravnog imuniteta pokrajinskog ombudsmana", rekao je Čavoški.
On se pozvao na odluku Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine i istakao da su vojvođanski organi pokušali da izigraju tu odluku.
"Vojvodina nema izvršnih nadležnosti u oblasti nauke i tehnološkog razvoja i zato je odredba o osnivanju VANU neustavna što je potvrdio i Ustavni sud. Vlada Vojvodine je, međutim, izigrala tu odluku tako što je VANU registrovala kao naučno društvo, nekakvu nevladinu organizaciju i tu nevladinu organizaciju finansira iz budžeta Vojvodine", rekao je Čavoški.
Prema njegovim rečima, srpski narod nikako ne moze biti određen kao nacionalna zajednica kako je to određeno Statutom Vojvodine, jer stav Srbije poznaje isključivo srpski narod i nacionalne manjine.
"Tvorci Statuta smatrali su da je latinica pismo srpskog jezika, a po Ustavu je to ćirilica", rekao je Čavoški.
On je naveo i da je Statutom pokušano uvođenje prava veta Vojvodine na promene Ustava Srbije što je bilo moguće Ustavom iz 1974. godine koji je "doveo do propasti Jugoslavije".
Čavoški je naveo da nije sporno da Vojvodina sarađuje sa regionima, ali da je sporno da ima predstavništvo u Briselu koji je glavni grad Belgije, sedište EU i NATO, i dodao da je to protivustavno.
On je, takođe, osporavao grb Vojvodine - dvoglavog orla, jer je to simbol državnosti i može da ga donese samo Skupština Srbije, kao i druge odredbe Statuta koje su u sukobu nadležnosti sa republičkim.
Osim Čavoškog, svoje stavove izneli su i donosioci Statuta, predstavnik Skupštine Srbije i ostali pozvani predstavnici stručne javnosti.
Raspravi prisustvuje i predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan kao predstavnik Skupštine Srbije, a najavljen je i dolazak predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Dragan Gojić)
