Usvojen amandman da osoba koja je osuđena kao organizator kriminalne grupe ili je osuđena na kaznu zatvora od 40 godina ne može biti svedok-saradnik. "Prošli" i zakoni o železnici, pravima pacijenata, slanju vojne misije u Mali...
Ovakvu izmenu Zakonika o krivičnom postupku usvojio je danas srpski parlament na predlog opozicionog kluba SPO-DHSS a glasovima 158 poslanika.
Poslanici tog kluba su tokom skupštinske debate istakli da je ta izmena potrebna, jer osuđena lica za najteža krivična dela poput onih koji su osuđeni za višestruka teška ubistva popostojećim propisima mogu postati osuđeni saradnici i tako izbeći krivičnu sankciju i naći se na slobodi.
Budući da krivično zakonodavstvo predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina bez obzira na broj izvršenih krivičnih dela, svirepost i motive, kako su naveli poslanici iz redova SPO-DHSS moglo bi se desiti i da masovni ubica kao što je Andres Brejvik dobije 40 godina, ali bi takođe mogao da bude i osuđeni saradnik i da se nađe na slobodi pod uslovom da otkrije izvršioce nekih drugih krivičnih dela koja imaju teže posledice u odnosu na ono koje je sam izvršio.
Poslanici su utvrdili da postoje opravdani razlozi da taj zakon stupi na snagu dan posle objavljivanja u Službenom glasniku, umesto uobičajenih osam dana po objavljivanju.
Poslanici Skupštine Srbije završili su, inače, sednicu početu 8. maja glasanjem o svim tačkama dnevnog reda, usvojili su sedam predloženih zakona i isto toliko odluka, među kojima su zakoni o železnici, o pravima pacijenata, o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
Poslanici su usvojili, pored izmene Zakonika o krivičnom postupku, i odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju, kao i izveštaj skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Potvrđena su i dva međunarodnih sporazuma Vlade Srbije sa vladama Turske i Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatski-konzularnim predstavništava.
Usvojen je predlog o dopunama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK.
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su Zakon o pravima pacijenata, a jedna od novina je da deca sa 15 godina koja su sposobna da rasuđuju mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri.
Zakonski predlog o pravima pacijenata je podržalo 159 poslanika, a protiv je bilo 12.
Ukoliko dete sa 15 godina odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta, predviđa novi zakon.
Ministarka zdravlja Slavica Djukić Dejanović ukazala je tokom skupštinske debate da dete koje je psihofizički zrelo, a ima 15 godina ima pravo da odlučuje o medicinskoj meri i nije u obavezi da sve elemente saopšti roditelju i naglasila da treba znati da medicinsku meru uvek predlaže stručnjak, odnosno lekar.
Dete koje napuni 15 godina ima pravo i na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji, a nadležni zdravstveni radnik dužan je da ih saopšti zakonskom zastupniku u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, pa čak i ako se dete tome protivi.
Jedna od novina je i da će se zaštita prava pacijenata u buduće obezbeđivati preko savetnika za zaštitu prava pacijenata i Saveta za zdravlje.
Poslanici su sa 146 glasova "za" usvojili i Zakono zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kojim se preciznije definiše prisilni smeštaj u psihijatrijskim ustanovama. Protiv je bilo 11 poslanika.
Jedna od odredbi novog zakona propisuje da će se prevencija mentalnih smetnji, nega, lečenje i rehabilitacija osoba sa mentalnim smetnjama prvenstveno obavljati u domovima zdravlja, a da će se lečenje u psihijatrijskim ustanovama sprovodi samo kada je to jedini ili najbolji način da se obezbedi odgovarajući medicinski postupak.
Prethodno je skupština usvojila zakon o železnici koji bi, prema rečima predlagača, trebalo da uvede konkurenciju u železnički saobraćaj i omogući završetak reorganizacije Železnice Srbije.
Predviđeno je da se upravljanjem infrastrukturom i prevozom putnika bave razdvojena preduzeća.
Novi koncept organizacije železnice u Srbiji trebalo bi da omogući kvalitetniji i efikasniji železnički sistem, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i više prevoznika na srpskim prugama, naveo je predlagač.
Utvrđeno je da železnička infrastruktura bude dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, a upravljanje železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa.
Delatnost upravljanja železničkom infrastrukturom obavljaće posebno privredno društvo, koje može da upravljanje na delovima infrastrukture za koje nema ekonomski interes prenese na upravljača kojeg osniva pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Železnice Srbije su 2011. godine počele reorganizaciju iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
Zakonom su definisane procedure otkupa železničkih trasa od upravljača i proširena ovlašćenja Direkcije za železnice u donošenju podzakonskih propisa za regulisanje železničkog i kombinovanog saobraćaja.
Predviđeno je da Direkcija za železnicu izdaje, suspenduje i oduzima licence o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.
U njenoj nadležnosti biće i izdavanje, produženje važenja i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i provera da li se upravljači infrastrukture i železnički prevoznici pridržavaju uslova utvrđenih u njima.
Direkcija će, kako je predviđeno, preduzimati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i diskriminatornog ponašanja kao i da odlučuje po žalbama podnosilaca zahteva za dodelu trase voza.
Poslanici su nakon toga prešli i na novu sednicu o izmenama zakona o porezima, ali je ona ubrzo prekinuta.
Opozicija je jednoglasno kritikovala vladu i vladajuću koaliciju što se o setu važnih poreskih zakona raspravlja manje od 24 sata pošto ih je vlada uputula u skupštinsku proceduru i bez javne rasprave.
(agencije/MONDO, foto: Beta/Nenad Stojanović)
Poslanici tog kluba su tokom skupštinske debate istakli da je ta izmena potrebna, jer osuđena lica za najteža krivična dela poput onih koji su osuđeni za višestruka teška ubistva popostojećim propisima mogu postati osuđeni saradnici i tako izbeći krivičnu sankciju i naći se na slobodi.
Budući da krivično zakonodavstvo predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina bez obzira na broj izvršenih krivičnih dela, svirepost i motive, kako su naveli poslanici iz redova SPO-DHSS moglo bi se desiti i da masovni ubica kao što je Andres Brejvik dobije 40 godina, ali bi takođe mogao da bude i osuđeni saradnik i da se nađe na slobodi pod uslovom da otkrije izvršioce nekih drugih krivičnih dela koja imaju teže posledice u odnosu na ono koje je sam izvršio.
Poslanici su utvrdili da postoje opravdani razlozi da taj zakon stupi na snagu dan posle objavljivanja u Službenom glasniku, umesto uobičajenih osam dana po objavljivanju.
Poslanici Skupštine Srbije završili su, inače, sednicu početu 8. maja glasanjem o svim tačkama dnevnog reda, usvojili su sedam predloženih zakona i isto toliko odluka, među kojima su zakoni o železnici, o pravima pacijenata, o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
Poslanici su usvojili, pored izmene Zakonika o krivičnom postupku, i odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju, kao i izveštaj skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Potvrđena su i dva međunarodnih sporazuma Vlade Srbije sa vladama Turske i Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatski-konzularnim predstavništava.
Usvojen je predlog o dopunama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK.
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su Zakon o pravima pacijenata, a jedna od novina je da deca sa 15 godina koja su sposobna da rasuđuju mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri.
Zakonski predlog o pravima pacijenata je podržalo 159 poslanika, a protiv je bilo 12.
Ukoliko dete sa 15 godina odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta, predviđa novi zakon.
Ministarka zdravlja Slavica Djukić Dejanović ukazala je tokom skupštinske debate da dete koje je psihofizički zrelo, a ima 15 godina ima pravo da odlučuje o medicinskoj meri i nije u obavezi da sve elemente saopšti roditelju i naglasila da treba znati da medicinsku meru uvek predlaže stručnjak, odnosno lekar.
Dete koje napuni 15 godina ima pravo i na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji, a nadležni zdravstveni radnik dužan je da ih saopšti zakonskom zastupniku u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, pa čak i ako se dete tome protivi.
Jedna od novina je i da će se zaštita prava pacijenata u buduće obezbeđivati preko savetnika za zaštitu prava pacijenata i Saveta za zdravlje.
Poslanici su sa 146 glasova "za" usvojili i Zakono zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kojim se preciznije definiše prisilni smeštaj u psihijatrijskim ustanovama. Protiv je bilo 11 poslanika.
Jedna od odredbi novog zakona propisuje da će se prevencija mentalnih smetnji, nega, lečenje i rehabilitacija osoba sa mentalnim smetnjama prvenstveno obavljati u domovima zdravlja, a da će se lečenje u psihijatrijskim ustanovama sprovodi samo kada je to jedini ili najbolji način da se obezbedi odgovarajući medicinski postupak.
Prethodno je skupština usvojila zakon o železnici koji bi, prema rečima predlagača, trebalo da uvede konkurenciju u železnički saobraćaj i omogući završetak reorganizacije Železnice Srbije.
Predviđeno je da se upravljanjem infrastrukturom i prevozom putnika bave razdvojena preduzeća.
Novi koncept organizacije železnice u Srbiji trebalo bi da omogući kvalitetniji i efikasniji železnički sistem, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i više prevoznika na srpskim prugama, naveo je predlagač.
Utvrđeno je da železnička infrastruktura bude dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, a upravljanje železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa.
Delatnost upravljanja železničkom infrastrukturom obavljaće posebno privredno društvo, koje može da upravljanje na delovima infrastrukture za koje nema ekonomski interes prenese na upravljača kojeg osniva pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Železnice Srbije su 2011. godine počele reorganizaciju iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
Zakonom su definisane procedure otkupa železničkih trasa od upravljača i proširena ovlašćenja Direkcije za železnice u donošenju podzakonskih propisa za regulisanje železničkog i kombinovanog saobraćaja.
Predviđeno je da Direkcija za železnicu izdaje, suspenduje i oduzima licence o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.
U njenoj nadležnosti biće i izdavanje, produženje važenja i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i provera da li se upravljači infrastrukture i železnički prevoznici pridržavaju uslova utvrđenih u njima.
Direkcija će, kako je predviđeno, preduzimati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i diskriminatornog ponašanja kao i da odlučuje po žalbama podnosilaca zahteva za dodelu trase voza.
Poslanici su nakon toga prešli i na novu sednicu o izmenama zakona o porezima, ali je ona ubrzo prekinuta.
Opozicija je jednoglasno kritikovala vladu i vladajuću koaliciju što se o setu važnih poreskih zakona raspravlja manje od 24 sata pošto ih je vlada uputula u skupštinsku proceduru i bez javne rasprave.
(agencije/MONDO, foto: Beta/Nenad Stojanović)
