Slovačka je u ponedeljak na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije u Luksemburgu zatražila da se status Kosova i Metohije utvrdi rezolucijom Saveta bezbednosti UN i da takav stav EU bude unesen u političku izjavu samita EU-SAD, 30. aprila u Vašingtonu. Ovaj zahtev dobio je opštu podršku članica EU, saopšteno je u Luksemburgu.
Slovačka je u ponedeljak na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije u Luksemburgu zatražila da se status Kosova i Metohije utvrdi rezolucijom Saveta bezbednosti UN i da takav stav EU bude unesen u političku izjavu samita EU-SAD, 30. aprila u Vašingtonu. Ovaj zahtev dobio je opštu podršku članica EU, saopšteno je u Luksemburgu.
"U preliminarnom nacrtu deklaracije, koje je sačinilo nemačko predsedništvo, stoji da potpisnici 'žele' da rešenje bude pronadjeno u Savetu bezbednosti UN... Slovačka je, medjutim, danas predložila formulaciju po kojoj potpisnici 'zahtevaju' rešenje u Savetu bezbednosti", preneli su Tanjugu diplomatski izvori u Luksemburgu.
Betini izvori sa zasedanja takodje prenose da je šef slovačke diplomatije Jan Kubiš naglasio da Bratislava sada "traži" da Evropska unija zauzme takav stav, dok je ranije Slovačka to isticala kao "želju".
Kubiš je zatražio EU stavi do znanja, a da to unošenjem u zaključke samita podrže i SAD, da se do rešenja statusa pokrajine može doći jedino usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN.
Slovačka je u tome dobila "široku podršku" šefova diplomatija EU, rekao je novinarima ministar inostranih poslova Češke Karel Švancerberg.
I slovački ambasador pri EU Maroš Šefčovič potvrdio je da je inicijativa njegove zemlje da se EU i SAD obavežu da se rešenje za status Kosova i Metohije traži u okviru Saveta bezbednosti UN dobila opštu podršku članica EU.
"Inicijativa je dobila opštu podršku i sada očekujemo da ga nemačko predsedništvo EU uključi u nacrt teksta deklaracije samita EU-SAD, pa se nadamo da će biti usvojen na tom sastanku" u Vašingtonu, izjavio je Šefčovič posle sastanka Saveta ministara EU na kojem je predstavljen predlog Bratislave.
"Izvesno je da bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN neće biti moguća pravna osnova za buduću misiju EU na Kosovu", dodao je on.
Ovaj predlog su javno podržali i ministri spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg, Italije Masimo D’Alema i Portugalije Luis Amado.
Amado, čija će zemlja u drugoj polovini ove godine predsedavati EU, rekao je da Lisabon podržava stav da se do statusa Kosova mora doći usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN. On je ocenio da bi za sve strane bilo korisno da se rešenje nadje kroz to telo svetske organizacije.
Na pitanje da li Portugalija podržava proces koji vodi specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, ili sveukupno i njegov plan, Amado je rekao da se podrška daje "Ahtisarijevim predlozima, na kojima se još može dodatno raditi".
Italijanski ministar spoljnih poslova Masimo D'Alema je izjavio da Italija podržava zahtev Slovačke da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN dodje do statusa Kosova, ali i da podržava "suštinu Ahtisarijevog plana", s tim da se mogu doraditi "tehnički delovi" tog plana koji se tiču zaštite Srba.
Šefčovič je rekao da su rezerve prema predlogu Slovačke imale prvobitno "dve do tri zemlje".
Jedan belgijski diplomatski funkcioner je rekao da se slovačkoj inicijativi suprotstavila "jedna zemlja, stalna članica Saveta bezbednosti UN".
Slovački ambasador je, medjutim, kasnije naglasio da su nedoumice oko podrške predlogu uklonjene nakon bilateralnih razgovora.
Evropski izvori, medjutim, smatraju da će za stav o neophodnosti rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, koji je još ranije prihvatila EU, biti teško obavezati SAD u tekstu deklaracije.
U radnoj verziji pripremnog dokumenta deklaracije samita EU-SAD, o kojoj je u ponedeljak bilo reči na sastanku u Luksemburgu, za sada stoje neutralne odrednice po kojima Brisel i Vašington podržavaju misiju EU koja bi preuzela funkcije na Kosmetu po odlasku UNMIK-a, te nastavak aktivnosti Kfora.
U delovima vezanim za status Kosova, ostavljen je prazan prostor jer su te odrednice još predmet pregovora.
Izvori na zasedanju su istakli da je za EU od ključnog značaja da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao medjunarodnom pravnom osnovom, zajamči i mandat budućoj misiji EU na Kosovou nakon utvrdjivanja statusa.
Funkcioneri na zasedanju u Luksemburgu su dodali da sada treba videti u kojoj meri su i Amerikanci spremni da prihvate formulu da se isključivo rezolucijom Saveta bezbednosti UN može doći do rešenja za status Kosova.
Oni su dodali da se nacrt završnog dokumenta samita EU-SAD svakodnevno "doradjuje i usavršava" i da sada treba videti da li će se s tim saglasiti i Vašington, ili će podneti svoje dopune.
Evropski ministri nisu raspravljali ni o jednoj temi u vezi sa Zapadnim Balkanom jer je ocenjeno da nema nikakvih novih elemenata niti razvoja koji bi to opravdao.
"Rešenje treba da prihvate obe strane da bi se izbegao rizik nove destabilizacije", izjavio je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare sa trojkom EU, dodajući da je "takvo rešenje sasvim moguće ukoliko se izbegnu pokušaji jednostranog nametanja rešenja".
"Pokušavamo da rešimo ovo pitanje u okviru Rezolucije 1244 i njene primene. To će omogućiti dalje pregovore", izjavio je Lavrov.
Ruski šef diplomatije je, istovremeno, istakao da za sada niko u Savetu bezbednosti UN nije predložio nacrt nove rezolucije.
Ministarska "trojka" EU je sa Lavrovim razgovarala o medjunarodnim pitanjima i Kosovu, u nastojanju da ubedi Moskvu da u SB UN podrži plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za Kosovo, uz mogućnost dodatnih garancija za Srbe.
(agencije/MONDO)
"U preliminarnom nacrtu deklaracije, koje je sačinilo nemačko predsedništvo, stoji da potpisnici 'žele' da rešenje bude pronadjeno u Savetu bezbednosti UN... Slovačka je, medjutim, danas predložila formulaciju po kojoj potpisnici 'zahtevaju' rešenje u Savetu bezbednosti", preneli su Tanjugu diplomatski izvori u Luksemburgu.
Betini izvori sa zasedanja takodje prenose da je šef slovačke diplomatije Jan Kubiš naglasio da Bratislava sada "traži" da Evropska unija zauzme takav stav, dok je ranije Slovačka to isticala kao "želju".
Kubiš je zatražio EU stavi do znanja, a da to unošenjem u zaključke samita podrže i SAD, da se do rešenja statusa pokrajine može doći jedino usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN.
Slovačka je u tome dobila "široku podršku" šefova diplomatija EU, rekao je novinarima ministar inostranih poslova Češke Karel Švancerberg.
I slovački ambasador pri EU Maroš Šefčovič potvrdio je da je inicijativa njegove zemlje da se EU i SAD obavežu da se rešenje za status Kosova i Metohije traži u okviru Saveta bezbednosti UN dobila opštu podršku članica EU.
"Inicijativa je dobila opštu podršku i sada očekujemo da ga nemačko predsedništvo EU uključi u nacrt teksta deklaracije samita EU-SAD, pa se nadamo da će biti usvojen na tom sastanku" u Vašingtonu, izjavio je Šefčovič posle sastanka Saveta ministara EU na kojem je predstavljen predlog Bratislave.
"Izvesno je da bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN neće biti moguća pravna osnova za buduću misiju EU na Kosovu", dodao je on.
Ovaj predlog su javno podržali i ministri spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg, Italije Masimo D’Alema i Portugalije Luis Amado.
Amado, čija će zemlja u drugoj polovini ove godine predsedavati EU, rekao je da Lisabon podržava stav da se do statusa Kosova mora doći usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN. On je ocenio da bi za sve strane bilo korisno da se rešenje nadje kroz to telo svetske organizacije.
Na pitanje da li Portugalija podržava proces koji vodi specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, ili sveukupno i njegov plan, Amado je rekao da se podrška daje "Ahtisarijevim predlozima, na kojima se još može dodatno raditi".
Italijanski ministar spoljnih poslova Masimo D'Alema je izjavio da Italija podržava zahtev Slovačke da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN dodje do statusa Kosova, ali i da podržava "suštinu Ahtisarijevog plana", s tim da se mogu doraditi "tehnički delovi" tog plana koji se tiču zaštite Srba.
Šefčovič je rekao da su rezerve prema predlogu Slovačke imale prvobitno "dve do tri zemlje".
Jedan belgijski diplomatski funkcioner je rekao da se slovačkoj inicijativi suprotstavila "jedna zemlja, stalna članica Saveta bezbednosti UN".
Slovački ambasador je, medjutim, kasnije naglasio da su nedoumice oko podrške predlogu uklonjene nakon bilateralnih razgovora.
Evropski izvori, medjutim, smatraju da će za stav o neophodnosti rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, koji je još ranije prihvatila EU, biti teško obavezati SAD u tekstu deklaracije.
U radnoj verziji pripremnog dokumenta deklaracije samita EU-SAD, o kojoj je u ponedeljak bilo reči na sastanku u Luksemburgu, za sada stoje neutralne odrednice po kojima Brisel i Vašington podržavaju misiju EU koja bi preuzela funkcije na Kosmetu po odlasku UNMIK-a, te nastavak aktivnosti Kfora.
U delovima vezanim za status Kosova, ostavljen je prazan prostor jer su te odrednice još predmet pregovora.
Izvori na zasedanju su istakli da je za EU od ključnog značaja da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao medjunarodnom pravnom osnovom, zajamči i mandat budućoj misiji EU na Kosovou nakon utvrdjivanja statusa.
Funkcioneri na zasedanju u Luksemburgu su dodali da sada treba videti u kojoj meri su i Amerikanci spremni da prihvate formulu da se isključivo rezolucijom Saveta bezbednosti UN može doći do rešenja za status Kosova.
Oni su dodali da se nacrt završnog dokumenta samita EU-SAD svakodnevno "doradjuje i usavršava" i da sada treba videti da li će se s tim saglasiti i Vašington, ili će podneti svoje dopune.
Evropski ministri nisu raspravljali ni o jednoj temi u vezi sa Zapadnim Balkanom jer je ocenjeno da nema nikakvih novih elemenata niti razvoja koji bi to opravdao.
Lavrov: Rešenje na osnovu Rezolucije 1244
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak uveče u Luksemburgu da je, po njegovom mišljenju, za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije neophodno ispunjenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koje bi omogućilo nastavak pregovora."Rešenje treba da prihvate obe strane da bi se izbegao rizik nove destabilizacije", izjavio je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare sa trojkom EU, dodajući da je "takvo rešenje sasvim moguće ukoliko se izbegnu pokušaji jednostranog nametanja rešenja".
"Pokušavamo da rešimo ovo pitanje u okviru Rezolucije 1244 i njene primene. To će omogućiti dalje pregovore", izjavio je Lavrov.
Ruski šef diplomatije je, istovremeno, istakao da za sada niko u Savetu bezbednosti UN nije predložio nacrt nove rezolucije.
Ministarska "trojka" EU je sa Lavrovim razgovarala o medjunarodnim pitanjima i Kosovu, u nastojanju da ubedi Moskvu da u SB UN podrži plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za Kosovo, uz mogućnost dodatnih garancija za Srbe.
(agencije/MONDO)
