Vrsta bubašvaba u Evropi evoluirala je kako bi nadmudrila zamke koje ljudi postavljaju kako bi ih uništili.
Američki naučnici su otkrili da ovi mutanti imaju "reorganizovano" čulo ukusa tako da glukoza, kojom se obično oblaže otrov protiv insekata, za njih ima gorak, a ne sladak ukus.
Istraživači sa Univerziteta Severne Karoline su pre 20 godina primetili da pojedine službe za uništavanje štetočina ne mogu da se izbore sa bubašvabama jer one jednstavno odbijaju da jedu mamac.
Kako je dr Kobi Skal objasnio u časopisu "Science", novo istraživanje je pokazalo da je ponašanje insekata rezultat "neuralnog mehanizma".
U prvom delu eksperimenta, istraživači su gladnim bubašvabama ponudili dve vrste hrane - kikiriki puter i džem.
"Za razliku od kikiriki putera, džem ima visoki sadržaj glukoze", objasnio je dr Skal.
"Mogli ste da vidite bubašvabe mutante kako se bacaju na džem, probaju ga, a zatim beže, zgađene, da bi potom navalile na puter od kikirikija", dodao je on.
U drugom delu eksperimenta, tim stručnjaka je uspeo da ustanovi razlog zbog kog su bubašvabe odbijale džem.
Naučnici su pomoću sićušnih elektroda pratili aktivnost receptora za ukus bubašvaba, tj. ćelija koje reaguju na ukus, a koje se nalaze u mikroskopskim dlačicama u ustima insekata.
"Ćelije koje normalno reaguju na gorko, reagovale su na glukozu, što znači da je bubašvabama džem imao gorak ukus", kazao dr Skal.
U kontaktu sa glukozom su reagovale "poput bebe koja s gađenjem ispljune spanać", naveo je on, dodajući da je istraživanje ukazalo na novo poglavlje u borbi ljudi i bubašvaba.
"Nastavljamo da na njih bacamo insekticide, a one stalno evoluiraju kako bi nas nadmudrile", rekao je dr Skal u izjavi za Bi-Bi-Si (BBC).
"Uvek sam imao veliko poštovanje za bubašvabe. One zavise od nas, ali su i veoma vešte u tome da nas iskoriste", istakao je on.
Istraživači sa Univerziteta Severne Karoline su pre 20 godina primetili da pojedine službe za uništavanje štetočina ne mogu da se izbore sa bubašvabama jer one jednstavno odbijaju da jedu mamac.
Kako je dr Kobi Skal objasnio u časopisu "Science", novo istraživanje je pokazalo da je ponašanje insekata rezultat "neuralnog mehanizma".
U prvom delu eksperimenta, istraživači su gladnim bubašvabama ponudili dve vrste hrane - kikiriki puter i džem.
"Za razliku od kikiriki putera, džem ima visoki sadržaj glukoze", objasnio je dr Skal.
"Mogli ste da vidite bubašvabe mutante kako se bacaju na džem, probaju ga, a zatim beže, zgađene, da bi potom navalile na puter od kikirikija", dodao je on.
U drugom delu eksperimenta, tim stručnjaka je uspeo da ustanovi razlog zbog kog su bubašvabe odbijale džem.
Naučnici su pomoću sićušnih elektroda pratili aktivnost receptora za ukus bubašvaba, tj. ćelija koje reaguju na ukus, a koje se nalaze u mikroskopskim dlačicama u ustima insekata.
"Ćelije koje normalno reaguju na gorko, reagovale su na glukozu, što znači da je bubašvabama džem imao gorak ukus", kazao dr Skal.
U kontaktu sa glukozom su reagovale "poput bebe koja s gađenjem ispljune spanać", naveo je on, dodajući da je istraživanje ukazalo na novo poglavlje u borbi ljudi i bubašvaba.
"Nastavljamo da na njih bacamo insekticide, a one stalno evoluiraju kako bi nas nadmudrile", rekao je dr Skal u izjavi za Bi-Bi-Si (BBC).
"Uvek sam imao veliko poštovanje za bubašvabe. One zavise od nas, ali su i veoma vešte u tome da nas iskoriste", istakao je on.
