Premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić izneli su ambasadorima zemalja članica SB stavove Srbije o rešavanju budućeg statusa Kosova, koji umesto nadgledane nezavisnosti predvidjaju nadgledanu autonomiju. Ambasadori UN ušli su u Vladu Srbije na sporedna vrata, pošto su porodice ubijenih i nestalih Srba sa Kosova ispred organizovali protest. Istovremeno, na administrativnoj granici sa Kosovom, okupilo se oko 8.000 Srba.
Premijer Vojislav Koštunica izneo je ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti zvanične stavove Srbije o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije, koji umesto nadgledane nezavisnosti predvidjaju nadgledanu autonomiju
Misija Saveta bezbednosti UN, čiji je cilj da pre rasprave o budućem statusu Kosova proveri situaciju na terenu, počela je u Beogradu razgovore susretom sa Koštunicom, a zatim se sastaje sa Borisom Tadićem. Kliknite i pogledajte foto galeriju.
Ambasadori UN ušli su u Vladu Srbije na sporedna vrata, pošto su porodice ubijenih i nestalih Srba sa Kosova ispred organizovali protest. Istovremeno, na administrativnoj granici sa Kosovom, okupilo se oko 8.000 Srba. Kliknite ovde i pogledajte snimke okupljanja na granici.
Savetnik premijera Aleksandar Simić je posle sastanka sa Misijom izjavio Tanjugu da je Koštunica preneo članovima Misije SB da plan Martija Ahtisarija ne samo da krši osnovne principe medjunarodno pravnog poretka i Povelju UN, već predvidja "zatvoreno", "zakovano" rešenje.
"Sa naše strane je predložena, umesto nadgledane nezavisnosti, nadgledana autonomija, koja bi otvorila mogućnost da se uspostavi jedan proces koji ne bi bio zatvoren i koji bi kasnije mogao da bude promenjen", rekao je Simić.
Nezavisnost koja je jednom data nekoj teritoriji više nikada ne može biti oduzeta uprkos tome što je na taj način prekršeno pravo, dok su promene moguće kada se primeni princip autonomije, a uz to se i poštuje medjunarodno pravo, rekao je Simić.
Pirs je ukazala i na stav generalnog sekretara NATO Jap de Hop Shefera da je predlog suštinske autonomije nesprovodiv zato što bi podrazumevao veliki broj stranih vojnika koji bi nadgledali takvu autonomiju. Odbacujući takav argument, Koštunica je ocenio da broj stacioniranih vojnika ne može da opredeljuje suštinsko pitanje statusa i podsetio da je uslov NATO za prekid agresije na Srbiju 1999. godine upravo bio taj da se povuku sve srpske policijske i vojne snage i da su time Kfor, odnosno države NATO, preuzele odgovornost za očuvanje reda i mira na teritoriji Kosova i Metohije.
Novoimenovani ambasador SAD u UN Zalmaj Kalilzad pitao je šta bi Srbija uradila u slučaju da Savet bezbednosti podrži suštinu Ahtisarijevog plana, ocenjujući da se i SB nalazi pred teškim pitanjem i pred teškim opcijama, ali premijer nije želeo da se upušta u tu hipotetičku mogućnost.
Ambasador Francuske konstatovao je da se SB nalazi pred teškom situacijom, jer se suočava sa dva kontradiktorna medjunarodno-pravna principa: principom poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta nezavisnih država i pravom na samoopredeljenje. Koštunica je odgovorio da se pravo na samoopredeljenje ne može odnositi na nacionalnu manjinu, a Albanci su definitivno nacionalna manjina u Srbiji i bili su to i u prethodnoj Jugoslaviji, jer je Albanija njihova nacionalna država. Ako bi se takav princip prihvatio onda bi i druge nacionalne manjine, ne samo u Evropi, nego i u svetu, polagale pravo na sopstvenu državu, počev od Madjara u Rumuniji, Madjara u Slovačkoj, od Srba u Hrvatskoj, do Katalonaca u Španiji, ukazao je premijer.
Koštunica je podsetio i da se pravo samoopredeljenja primenjivalo na bivše kolonije i narode koji su bili pod kolonijalnim jarmom i upravom, dok Albanci na teritoriji Kosova i Metohije nikada nisu bili u takvom položaju.
"Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronadje rešenje prihvatljivo za obe strane", rekao je Tadić, pošto su se ambasadori zemalja članica SB UN interesovali kako Srbija vidi budući status Kosova i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.
U saopštenju Tadićevog kabineta navodi se da je predsednik Srbije istakao da je Srbija demokratska zemlja i izrazio uverenje da svi njeni gradjani, uključujući i kosovske Albance, mogu u njoj da ostvare sva svoja prava. "Tadić je naglasio da će Srbija braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući evropsku perspektivu", piše u saopštenju.
Tadić je ponovio da je pregovarački tim Beograda učestvovao u bečkim pregovorima konstruktivno i ukazao na potrebu nastavka pregovaračkog procesa, kako bi se došlo do uravnoteženog rešenja prihvatljivog za obe strane.
Tadić je "argumentovao zvaničnim podacima da je posle 1999. godine Kosovo i Metohiju napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i da je srušeno 150 crkava i manastira".
Predsednik Srbije je naglasio da Srbi koji su ostali u pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja.
"Tadić je rekao da je lično bio svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac i drugim i izrazio nadu da će Misija SB UN pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim institucijama Kosova i Metohije posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim mestima", piše u saopštenju. Predsednik Srbije je ukazao i na kontinuirane napade na Srbe i njihovu imovinu, kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Reporter Bete u Jarinju video je da i dalje pristižu automobili i autobusi sa registarskim tablicama iz skoro svih mesta u centralnoj Srbiji.
Na autobuse i automobile postavljeni su transparenti na kojima piše:"Hoćemo kući" i "Hoćemo na svoja radna mesta".
U Jarinju je postavljen i veliki broj šatora s poljskim krevetima jer većina prognanih i raseljenih koja se okupila na administrativnoj liniji sa Kosovom, ostala je da tu i prenoći.
Potpredsednik Asocijacije udruženja prognanih kosovskih Srba Goran Savović rekao da nije moguće odrediti koliko ljudi se nalazi na prostoru izmedju Jarinja i Rudnice, jer je pala noć i hladno je pa su se ljudi već povukli u šatore, autobuse i automobile u kojima će prenoćiti.
Medju okupljenima ima mnogo žena i dece, a obezbedjena je i pijaća voda u cisternama. Srbi sa severa pokrajine, s druge strane administrativne linije, obezbedili su okupljenima u kampu hranu i osvežavajuće napitke.
Organizatori su najavili mirne proteste i zatražili da ih posete članovi Misije Saveta bezbednosti UN koji ovih dana borave u Beogradu i na Kosovu i Metohiji.
Savović je rekao da nemaju informacije da li će ta misija u petak doći da razgovara sa njima i dodao da lično veruje da do toga neće doći. "Mi smo cilj postigli, slika je obišla svet i pokazali smo da je naša želja za povratkom iskrena", istakao je on.
Savović je rekao da u slučaju da delegacija Saveta bezbednosti ne dodje na administrativni prelaz, raseljeni i prognani će im svoje zahteve predati u Kosovskoj Mitrovici.
Organizatori tvrde da se na administrativnoj liniji sa Kosovom okupilo oko 12.000 raseljenih koji su došli iz raznih gradova centralne Srbije, ali i iz Crne Gore. Organizatori su najavili da će u petak u 11 sati organizovati protestni "marš za povratak do UNMIK-a", odnosno do administrativne linije sa Kosovom, a da će na čelu kolone biti sveštenici Srpske pravoslavne crkve.
Za skup vlada i veliko interesovanje medija, naime, odatle je došlo da izveštava oko 80 novinarskih ekipa.
Savović je rekao da će se okupljeni Srbi razići u petak, 27. aprila, i vratiti u mesta iz kojih su došli u centralnoj Srbiji.
Regionalni portparol UNMIK policije Lari Miler nije želeo da spekulišse da li će UNMIK povodom predstojećeg dolaska Misije SB pojačati svoje prisustvo na terenu na području mitrovačkog regiona.
(MONDO/agencije)
Misija Saveta bezbednosti UN, čiji je cilj da pre rasprave o budućem statusu Kosova proveri situaciju na terenu, počela je u Beogradu razgovore susretom sa Koštunicom, a zatim se sastaje sa Borisom Tadićem. Kliknite i pogledajte foto galeriju.
Ambasadori UN ušli su u Vladu Srbije na sporedna vrata, pošto su porodice ubijenih i nestalih Srba sa Kosova ispred organizovali protest. Istovremeno, na administrativnoj granici sa Kosovom, okupilo se oko 8.000 Srba. Kliknite ovde i pogledajte snimke okupljanja na granici.
Savetnik premijera Aleksandar Simić je posle sastanka sa Misijom izjavio Tanjugu da je Koštunica preneo članovima Misije SB da plan Martija Ahtisarija ne samo da krši osnovne principe medjunarodno pravnog poretka i Povelju UN, već predvidja "zatvoreno", "zakovano" rešenje.
"Sa naše strane je predložena, umesto nadgledane nezavisnosti, nadgledana autonomija, koja bi otvorila mogućnost da se uspostavi jedan proces koji ne bi bio zatvoren i koji bi kasnije mogao da bude promenjen", rekao je Simić.
Nezavisnost koja je jednom data nekoj teritoriji više nikada ne može biti oduzeta uprkos tome što je na taj način prekršeno pravo, dok su promene moguće kada se primeni princip autonomije, a uz to se i poštuje medjunarodno pravo, rekao je Simić.
Ambasadori u dilemi - integritet ili samoopredeljenje
Zamenica ambasadora Velike Britanije pri UN Karen Pirs rekla je na sastanku sa premijerom da Rezolucija 1244 SB ne garantuje teritorijalni suverenitet Srbije, već omogućava da UN samo uspostave politički proces koji bi vodio stvaranju privremenih institucija samouprave na Kosovu i stvaranju preduslova za proces razgovora o statusu. Koštunica se nije složio s tom interpretacijom, objasnivši da SB ne može da prekrši svoj osnovni akt, Povelju UN, koja garantuje suverenitet i teritorijalnu celokupnost, odnosno integritet svih država članica svetskog poretka, niti Rezolucija 1244 može biti u suprotnosti sa Poveljom.Pirs je ukazala i na stav generalnog sekretara NATO Jap de Hop Shefera da je predlog suštinske autonomije nesprovodiv zato što bi podrazumevao veliki broj stranih vojnika koji bi nadgledali takvu autonomiju. Odbacujući takav argument, Koštunica je ocenio da broj stacioniranih vojnika ne može da opredeljuje suštinsko pitanje statusa i podsetio da je uslov NATO za prekid agresije na Srbiju 1999. godine upravo bio taj da se povuku sve srpske policijske i vojne snage i da su time Kfor, odnosno države NATO, preuzele odgovornost za očuvanje reda i mira na teritoriji Kosova i Metohije.
Novoimenovani ambasador SAD u UN Zalmaj Kalilzad pitao je šta bi Srbija uradila u slučaju da Savet bezbednosti podrži suštinu Ahtisarijevog plana, ocenjujući da se i SB nalazi pred teškim pitanjem i pred teškim opcijama, ali premijer nije želeo da se upušta u tu hipotetičku mogućnost.
Ambasador Francuske konstatovao je da se SB nalazi pred teškom situacijom, jer se suočava sa dva kontradiktorna medjunarodno-pravna principa: principom poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta nezavisnih država i pravom na samoopredeljenje. Koštunica je odgovorio da se pravo na samoopredeljenje ne može odnositi na nacionalnu manjinu, a Albanci su definitivno nacionalna manjina u Srbiji i bili su to i u prethodnoj Jugoslaviji, jer je Albanija njihova nacionalna država. Ako bi se takav princip prihvatio onda bi i druge nacionalne manjine, ne samo u Evropi, nego i u svetu, polagale pravo na sopstvenu državu, počev od Madjara u Rumuniji, Madjara u Slovačkoj, od Srba u Hrvatskoj, do Katalonaca u Španiji, ukazao je premijer.
Koštunica je podsetio i da se pravo samoopredeljenja primenjivalo na bivše kolonije i narode koji su bili pod kolonijalnim jarmom i upravom, dok Albanci na teritoriji Kosova i Metohije nikada nisu bili u takvom položaju.
Tadić: Albanci mogu da ostvare prava u Srbiji
Predsednik Boris Tadić preneo je članovima Misije SB UN da za Srbiju nije prihvatljiva nezavisnost Kosova, kao ni plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji nije rezultat kompromisa."Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronadje rešenje prihvatljivo za obe strane", rekao je Tadić, pošto su se ambasadori zemalja članica SB UN interesovali kako Srbija vidi budući status Kosova i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.
U saopštenju Tadićevog kabineta navodi se da je predsednik Srbije istakao da je Srbija demokratska zemlja i izrazio uverenje da svi njeni gradjani, uključujući i kosovske Albance, mogu u njoj da ostvare sva svoja prava. "Tadić je naglasio da će Srbija braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući evropsku perspektivu", piše u saopštenju.
Tadić je ponovio da je pregovarački tim Beograda učestvovao u bečkim pregovorima konstruktivno i ukazao na potrebu nastavka pregovaračkog procesa, kako bi se došlo do uravnoteženog rešenja prihvatljivog za obe strane.
Tadić je "argumentovao zvaničnim podacima da je posle 1999. godine Kosovo i Metohiju napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i da je srušeno 150 crkava i manastira".
Predsednik Srbije je naglasio da Srbi koji su ostali u pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja.
"Tadić je rekao da je lično bio svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac i drugim i izrazio nadu da će Misija SB UN pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim institucijama Kosova i Metohije posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim mestima", piše u saopštenju. Predsednik Srbije je ukazao i na kontinuirane napade na Srbe i njihovu imovinu, kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Raseljeni Srbi: Hoćemo kući
Istovremeno se oko 8.000 Srba, raseljenih sa Kosova i Metohije, okupilo u medjuzoni izmedju Jarinje i Rudnica, na administrativnoj liniji izmedju centralne Srbije i pokrajine, a saobraćaj je preusmeren na druge prelaze. Misija UN na Kosovu i Metohiji uputiće dodatno osoblje granične službe na ovaj administrativni prelaz, izjavila je predstavnica UNMIK-ove kancelarije za saradnju sa medijima Dženet Mekdonald.Reporter Bete u Jarinju video je da i dalje pristižu automobili i autobusi sa registarskim tablicama iz skoro svih mesta u centralnoj Srbiji.
Na autobuse i automobile postavljeni su transparenti na kojima piše:"Hoćemo kući" i "Hoćemo na svoja radna mesta".
U Jarinju je postavljen i veliki broj šatora s poljskim krevetima jer većina prognanih i raseljenih koja se okupila na administrativnoj liniji sa Kosovom, ostala je da tu i prenoći.
Potpredsednik Asocijacije udruženja prognanih kosovskih Srba Goran Savović rekao da nije moguće odrediti koliko ljudi se nalazi na prostoru izmedju Jarinja i Rudnice, jer je pala noć i hladno je pa su se ljudi već povukli u šatore, autobuse i automobile u kojima će prenoćiti.
Medju okupljenima ima mnogo žena i dece, a obezbedjena je i pijaća voda u cisternama. Srbi sa severa pokrajine, s druge strane administrativne linije, obezbedili su okupljenima u kampu hranu i osvežavajuće napitke.
Organizatori su najavili mirne proteste i zatražili da ih posete članovi Misije Saveta bezbednosti UN koji ovih dana borave u Beogradu i na Kosovu i Metohiji.
Savović je rekao da nemaju informacije da li će ta misija u petak doći da razgovara sa njima i dodao da lično veruje da do toga neće doći. "Mi smo cilj postigli, slika je obišla svet i pokazali smo da je naša želja za povratkom iskrena", istakao je on.
Savović je rekao da u slučaju da delegacija Saveta bezbednosti ne dodje na administrativni prelaz, raseljeni i prognani će im svoje zahteve predati u Kosovskoj Mitrovici.
Organizatori tvrde da se na administrativnoj liniji sa Kosovom okupilo oko 12.000 raseljenih koji su došli iz raznih gradova centralne Srbije, ali i iz Crne Gore. Organizatori su najavili da će u petak u 11 sati organizovati protestni "marš za povratak do UNMIK-a", odnosno do administrativne linije sa Kosovom, a da će na čelu kolone biti sveštenici Srpske pravoslavne crkve.
Za skup vlada i veliko interesovanje medija, naime, odatle je došlo da izveštava oko 80 novinarskih ekipa.
Savović je rekao da će se okupljeni Srbi razići u petak, 27. aprila, i vratiti u mesta iz kojih su došli u centralnoj Srbiji.
Regionalni portparol UNMIK policije Lari Miler nije želeo da spekulišse da li će UNMIK povodom predstojećeg dolaska Misije SB pojačati svoje prisustvo na terenu na području mitrovačkog regiona.
(MONDO/agencije)
