Prvooptuženi za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, Milorad Ulemek Legija, rekao je u završnoj reči na sudjenju u Specijalnom sudu da nije kriv za dela koja mu se stavljaju na teret.

"Nisam imao nijedan razlog da naudim premijeru Djindjiću jer sam sa njim bio u prijateljskim odnosima uz obostrano poštovanje", naveo je Ulemek.

On je kazao da ovaj slučaj mora da uporedi sa slučajem Kenedi gde istina nije dokazana ni posle 44 godine. "Svi koji danas veruju da je Li Osvald ubio Kenedija poverovaće da je Zvezdan Jovanović ubio premijera", rekao je Ulemek.

Ulemek se u sudnici pojavio u sakou ispod kojeg je majica sa vukom sa razjapljenim čeljustima - grbom rasformirane jedinice "crvene beretke" čiji su pripadnici pravosnažno osudjeni za ubistvo Ivana Stambolića i optuženi za ubistvo Djindjića.

Predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević pitala je optuženog zašto je obukao tu majicu, na šta je on odgovorio da mu nije namera da bilo koga plaši. Na mene nećete uticati sa bilo kakvom aplikacijom, rekla mu je na to sudija.

Ulemek je potom naveo "mogu da zakopčam sako, ako vam smeta", što je i uradio pošto mu je sudija odgovorila "mogli biste".

"Ja, Ulemek Milorad, bivši komandant JSO i pukovnik u penziji, nemam apsolutno nikakve veze sa organizacijom i atentatom na premijera", rekao je Ulemek i dodao: "Dobio sam poruke mojih bivših saboraca i roditelja poginulih boraca JSO-a, koji su mi poručili da, ukoliko ne želim da branim sebe, onda mi je makar dužnost da odbranim čast i ugled svih onih koji su pripadali JSO-u".

Legija je rekao da je "progutao svoj ponos" odlučivši da se ipak pojavi pred sudskim većem, pošto je ranije bio isključen sa sudjenja zbog nepoštovanja suda.

Negirajući tvrdnje tužioca da je njegov cilj bio preuzimanje vlasti, da je imao političke ambicije i da je odlučio da ubije premijera da bi "sva potera koja je spremana" bila skrenuta u drugom pravcu, on je kazao: "Ako se odlučite da ubijete premijera jedne države, onda sigurno ne možete da očekujete da će se stanje smiriti i da ćete moći da nastavite da se bavite onim za šte me tužilac optužuje".

Ocenjujući da je optužnica, od početka, na staklenim nogama, upitao je zašto bi tužiocu bila potrebna četiri svedoka saradnika - ako je tužilac izneo sve materijalne dokaze na zakonit način. "Ja ne znam da li je tužilac zaista poverovao u one priče iz žute štampe da je Djura, alias Mutavi, trebalo da bude ministar finansija, a Dušan Spasojević ministar spoljnih poslova… Vlast me nikada nije zanimala, za nju nisam sposoban i ne smatram da sam dovoljno pametan da bih mogao da vodim jednu državu".

"Setimo se 5. oktobra. Za jedan prevrat potrebni su materijalni resursi, koji su obezbedjeni iz inostranstva, potrebna je sila, tada je to bio narod, potrebna je jedna odredjena struktura ljudi koja ima političko znanje koje bi iskoristila posle prevrata, a to je bio DOS", ocenio je Ulemek i konstatovao: "Ako neko misli da 200 pripadnika bilo koje formacije može da izvrši prevrat u jednoj državi, onda ja kažem da je to nemoguće, makar se radilo i o nekakvoj banana-republici".

"Nijedan pripadnik JSO-a ne bi upotrebio silu protiv bilo kog pripadnika neke oružane formacije Srbije. Kao što to nije bio cilj u tokom protesta 2001. godine, tako nije bio cilj ni 12. marta 2003. godine", rekao je Ulemek.

"Nema dokaza kako je Djindjić bio okrenut"

Ulemek je kazao i da nema materijalnih dokaza da je u trenutku ubistva premijer Zoran Djindjić bio okrenut ledjima prema zgradi Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, postoje dve verzije ubistva - prva, prema kojoj je Djindjić bio okrenut ledjima zgradi vlade, i druga, po kojoj je zgradi bio okrenut an-fas. Ulemek je ukazao da za drugu verziju postoje živi svedoci koji su, kao je rekao, bez stresa ispričali ono čemu su prisustvovali, misleći na Djindjićevo lično obezbedjenje.

Ulemek je osporio prvu verziju, koju su na sudjenju izneli veštaci Milan Kunjadić i Dušan Dunjić, tvrdeći da bi prema njihovoj verziji premijer morao da ide u nazad, sa štakama, uz stepenice. Ulemek je takodje zapitao, zašto onda metak nije prošao kroz premijerov sako, ako je Djindjić bio okrenut ledjima zgradi vlade, podsećajući da na sakou nema oštećenja od metka.

Ulemek je kazao da se slaže sa ocenom advokata Gorana Petronijevića (branilac optuženog Željka Tojage i Saše Pejakovića) da je premijer doveden na streljanje.

Ulemek je, takodje, analizirao izjave svedoka u vezi sa pokušajem atentata na premijera kod sportske hale "Limes", na Novom Beogradu ukazavši da su tadašnji visoki funkcioneri MUP-a Srbije posvedočili na sudu da su i tada imali saznanja da je u pitanju pokušaj atentata.

Ulemek je kazao da se "osim one nesrećne Koraćeve komisije" niko nije bavio premijerovim obezbedjenjem, navodeći da "nije bilo sastanaka ni u BIA, ni u Šestoj, Sedmoj i Osmoj upravi MUP".

Posle "Limesa", kazao je Legija, ništa se nije dogadjalo, mada se znalo da je bio pokušaj atentata, podsećajući da je i šef Djindjićevog obezbedjenja Milan Veruović, kada je saslušavan na sudu, rekao da nije hteo da potpiše zapisnik u policiji o "Limesu", jer nije bio tačan.

Pre Ulemeka, advokati optuženih pripadnika JSO Željka Tojage i Saše Pejakovića ocenili su u završnim rečima da nijedan materijalni dokaz ne povezuje njihove branjenike sa atentatom na premijera.

Branilac Tojage, advokat Krsto Bobot predložio je oslobadjajuću presudu za svog branjenika ili novo otvaranje glavnog pretresa i izvodjenje dokaza koje je on predložio. Bobot je rekao da je Tojaga u policiji prošao poligraf. Povodom optužbi koje na račun Tojage u istrazi izneo Dušan Krsmanović, advokat je rekao da je Krsmanović te izjave dao pod torturom.

Branilac Saše Pejakovića, advokat Goran Petronijević rekao je da je protiv njegovog klijenta sproveden medijski linč i ponovio tvrdnje da su na premijera Djindjića ispaljena tri hica čime se, kako je rekao, opovrgava optužnica.

Sudija Nata Mesarević je saopštila odluku Vrhovnog suda kojom se odobrava emitovanje na televiziji završne reči Milorada Ulemeka.

(agencije/MONDO)