Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je Tanjugu u Briselu da će, po povratku Misije Saveta bezbednosti UN u Njujork, početi rad na rezoluciji o Kosovu i Metohiji na osnovu plana Martija Ahtisarija, bez obzira na "veoma ozbiljne zamerke" Rusije.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je Tanjugu u Briselu da će, po povratku Misije Saveta bezbednosti UN u Njujork, početi rad na rezoluciji o Kosovu i Metohiji na osnovu plana Martija Ahtisarija, bez obzira na "veoma ozbiljne zamerke" Rusije.
"Zajedno sa partnerima, mi ćemo tokom maja početi rad na rezoluciji Saveta bezbednosti na osnovu Ahtisarijevog plana, za koju očekujem da će biti usvojena tokom proleća", izjavio je Frid na "Briselskom forumu", godišnjem sastanku vodećih funkcionera i eksperata za odnose EU i SAD.
Na pitanje dopisnika Tanjuga da li SAD uvažavaju stav Rusije o ovom pitanju, Frid je odgovorio da Vašington "vrlo dobro zna da Rusija ima veoma ozbiljne zamerke", ali da očekuje od Moskve konstruktivan pristup i saradnju u radu na rezoluciji sa "odličnim ruskim poznavaocima problema".
Pomoćnik američkog državnog sekretara istovremeno je kritikovao vlasti u Beogradu, optužujući ih da uveravaju narod da je "Ahtisarijev plan mrtav i da će biti novih pregovora".
"To jednostavno nije tačno, i meni je žao kosovskih Srba zbog stava vlasti u Beogradu i tvrdokornih stavova u Kosovskoj Mitrovici", istakao je pomoćnik Kondolize Rajs.
Frid je dodao da bi voleo da "vidi da se delovi Ahtisarijevog plana objave u srpskoj štampi, kako bi ljudi mogli da se uvere koliko je povoljan za kosovske Srbe".
Frid je naveo da su u četvrtak i petak, na sastanku u Oslu, ministri spoljnih poslova NATO podržali Ahtisarijev plan i bližu saradnju sa Srbijom, ali i ocenio da je na Srbiji da odluči "u kom pravcu želi da ide".
"Sigurno ima smisla da se izuči inicijativa Beograda, jer se na pregovorima sa Ahtisarijem ništa drugo nije razmatralo", rekao je Čurkin agenciji Itar-Tass u Prištini.
Ruski diplomata, koji je kao član Misije Saveta bezbednosti u poseti Beogradu i Prištini, ocenio je da je na "neke članove Saveta bezbednosti proizvelo utisak to što srpska strana svoj pristup ne formuliše kao ultimatum, već kao osnovu za pregovore sa albanskom stranom".
Čurkin je rekao da ne očekuje "velike rezultate" od sastanka u subotu sa Ahtisarijem u Beču.
"Od tog susreta teško je očekivati neke novosti", rekao je on, dodajući da "značajan posao sledi u Njujorku, gde će misija Saveta bezbednosti pripremati izveštaj o poseti regionu.
"To je još jednom prilika da se procene svi detalji ispunjavanja, ili neispunjavanja Rezolucije 1244, i na osnovu toga rešava koliko je stanje na Kosovu zrelo za razmatranje bilo kakavog plana, da ne govorimo o planu koji nema saglasnost obe strane", istakao je ruski predstavnik u UN, dodajući da "treba realno gledati na stvari".
On je naveo da predstoji vrlo naporan rad u Savetu bezbednosti i izrazio zadovoljstvo rezultatima rada Misije, koje je, posle boravka u Beogradu i prvog dana rada na Kosovu, ocenio uspešnim.
Čurkin je rekao da i druge članice smatraju misiju "korisnom, važnom i informativnom".
"Sada se ne razgovara toliko o Ahtisarijevom planu, koliko o stanju na Kosovu i ispunjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednoasti, što je i bila ideja misije čije je formiranje predložila ruska strana", kazao je on.
Predstavnik Rusije u UN je rekao da je naročito važno za članice Saveta bezbednosti što mogu da saslušaju kosovske Srbe, jer su u Njujork dolazili predstavnici organa samouprave Kosova, ali da kosovske Srbe "niko nije čuo u Savetu bezbednosti".
"Ti kontakti su bili vrlo važni", rekao je Čurkin posle susreta sa predstavnicima Srba u Prištini i Kosovskoj Mitrovici i pravoslavnog sveštenstva u Gračanici.
"To je pružilo potpuno drugi ugao gledanja i ja očekujem da će članice Saveta bezbednosti imati nad čime da se zamisle", naveo je on.
"Rusija to već tvrdi nekoliko nedelja unazad, mnoge članice Saveta bezbednosti se, ili eksplicitno ili implicitno, slažu sa time. Da nije tako, ne bi Misija Saveta bezbednosti bila u Srbiji i ne bi obišla Beograd, Prištinu i druga mesta", rekao je Samardžić.
Samardžić je naveo da se u Savetu bezbednosti razmišlja mnogo realnije o tome kako rešavati kosovsko pitanje i da se to može smatrati "prvom fazom u novom procesu utvrdjivanja statusa Kosova i Metohije".
"Srbija smatra da u tom novom procesu treba da dodje do pregovora. To je konstruktivni stav Srbije i oni koji misle da se bez pregovora može doći do rešenja za Kosovo, grdno se varaju", rekao je Samardžić, koji je i koordinator državnog pregovaračkog tima.
Prema njegovim rečima, "na bazi jednog mrtvog plana" ne može se doneti nova odluka ili nova rezolucija.
"Najava da će Amerika raditi na novoj rezoluciji je pokušaj vršenja pritiska na ostale članice Saveta bezbednosti, pre svega na stalne članice, i to je poslednje sredstvo koje im je ostalo na raspolaganju", ocenio je Samardžić.
On je dodao da je pravljenje nove rezolucije, bez minimalnog konsenzusa u Savetu bezbednosti, "posao bez krčmara" i da "to znaju i oni koji najavljuju rezoluciju, pre svega SAD".
"Do nove rezolucije će se jednog dana možda doći, ali na osnovu pregovora, gde će Beograd i Priština saglasno utvrditi projekciju budućeg statusa Kosova i Metohije", rekao je Samardžić i dodao "da bi bilo dobro da američka strana prihvati realnost".
"Oni, prosto, ne vide šta se dogadja zadnjih meseci, možda više od pola godine, i uporno nastavljaju politiku koja nije i ne može dati rezultata", rekao je savetnik premijera Srbije.
Samardžić je istakao da bi bilo dobro da SAD, u tom prihvatanju realnosti, daju svoj doprinos novoj fazi pregovora oko Kosova i Metohije, a "ne samo da vrše pritisak na vlasti Srbije i na javno mnjenje Srbije da prihvati nešto što svi znaju da je mrtvo i da više ne postoji".
(agencije)
"Zajedno sa partnerima, mi ćemo tokom maja početi rad na rezoluciji Saveta bezbednosti na osnovu Ahtisarijevog plana, za koju očekujem da će biti usvojena tokom proleća", izjavio je Frid na "Briselskom forumu", godišnjem sastanku vodećih funkcionera i eksperata za odnose EU i SAD.
Na pitanje dopisnika Tanjuga da li SAD uvažavaju stav Rusije o ovom pitanju, Frid je odgovorio da Vašington "vrlo dobro zna da Rusija ima veoma ozbiljne zamerke", ali da očekuje od Moskve konstruktivan pristup i saradnju u radu na rezoluciji sa "odličnim ruskim poznavaocima problema".
Pomoćnik američkog državnog sekretara istovremeno je kritikovao vlasti u Beogradu, optužujući ih da uveravaju narod da je "Ahtisarijev plan mrtav i da će biti novih pregovora".
"To jednostavno nije tačno, i meni je žao kosovskih Srba zbog stava vlasti u Beogradu i tvrdokornih stavova u Kosovskoj Mitrovici", istakao je pomoćnik Kondolize Rajs.
Frid je dodao da bi voleo da "vidi da se delovi Ahtisarijevog plana objave u srpskoj štampi, kako bi ljudi mogli da se uvere koliko je povoljan za kosovske Srbe".
Frid je naveo da su u četvrtak i petak, na sastanku u Oslu, ministri spoljnih poslova NATO podržali Ahtisarijev plan i bližu saradnju sa Srbijom, ali i ocenio da je na Srbiji da odluči "u kom pravcu želi da ide".
Rusija pozdravila predlog Beograda
Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin pozitivno je ocenio predlog Beograda da medjunarodna zajednica razmotri formulu "kontrolisane autonomije" za Kosovo i Metohiju, umesto "kontrolisane nezavisnosti" koju nudi posrednik UN Marti Ahtisari."Sigurno ima smisla da se izuči inicijativa Beograda, jer se na pregovorima sa Ahtisarijem ništa drugo nije razmatralo", rekao je Čurkin agenciji Itar-Tass u Prištini.
Ruski diplomata, koji je kao član Misije Saveta bezbednosti u poseti Beogradu i Prištini, ocenio je da je na "neke članove Saveta bezbednosti proizvelo utisak to što srpska strana svoj pristup ne formuliše kao ultimatum, već kao osnovu za pregovore sa albanskom stranom".
Čurkin je rekao da ne očekuje "velike rezultate" od sastanka u subotu sa Ahtisarijem u Beču.
"Od tog susreta teško je očekivati neke novosti", rekao je on, dodajući da "značajan posao sledi u Njujorku, gde će misija Saveta bezbednosti pripremati izveštaj o poseti regionu.
"To je još jednom prilika da se procene svi detalji ispunjavanja, ili neispunjavanja Rezolucije 1244, i na osnovu toga rešava koliko je stanje na Kosovu zrelo za razmatranje bilo kakavog plana, da ne govorimo o planu koji nema saglasnost obe strane", istakao je ruski predstavnik u UN, dodajući da "treba realno gledati na stvari".
On je naveo da predstoji vrlo naporan rad u Savetu bezbednosti i izrazio zadovoljstvo rezultatima rada Misije, koje je, posle boravka u Beogradu i prvog dana rada na Kosovu, ocenio uspešnim.
Čurkin je rekao da i druge članice smatraju misiju "korisnom, važnom i informativnom".
"Sada se ne razgovara toliko o Ahtisarijevom planu, koliko o stanju na Kosovu i ispunjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednoasti, što je i bila ideja misije čije je formiranje predložila ruska strana", kazao je on.
Predstavnik Rusije u UN je rekao da je naročito važno za članice Saveta bezbednosti što mogu da saslušaju kosovske Srbe, jer su u Njujork dolazili predstavnici organa samouprave Kosova, ali da kosovske Srbe "niko nije čuo u Savetu bezbednosti".
"Ti kontakti su bili vrlo važni", rekao je Čurkin posle susreta sa predstavnicima Srba u Prištini i Kosovskoj Mitrovici i pravoslavnog sveštenstva u Gračanici.
"To je pružilo potpuno drugi ugao gledanja i ja očekujem da će članice Saveta bezbednosti imati nad čime da se zamisle", naveo je on.
Samardžić:Američka strana prihvati realnost
Plan Martija Ahtisarija je propao i to ne tvrdi samo Srbija, već i Rusija, i sve više članica Saveta bezbednosti, i bilo bi dobro da američka strana prihvati realnost, izjavio je Tanjugu savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić."Rusija to već tvrdi nekoliko nedelja unazad, mnoge članice Saveta bezbednosti se, ili eksplicitno ili implicitno, slažu sa time. Da nije tako, ne bi Misija Saveta bezbednosti bila u Srbiji i ne bi obišla Beograd, Prištinu i druga mesta", rekao je Samardžić.
Samardžić je naveo da se u Savetu bezbednosti razmišlja mnogo realnije o tome kako rešavati kosovsko pitanje i da se to može smatrati "prvom fazom u novom procesu utvrdjivanja statusa Kosova i Metohije".
"Srbija smatra da u tom novom procesu treba da dodje do pregovora. To je konstruktivni stav Srbije i oni koji misle da se bez pregovora može doći do rešenja za Kosovo, grdno se varaju", rekao je Samardžić, koji je i koordinator državnog pregovaračkog tima.
Prema njegovim rečima, "na bazi jednog mrtvog plana" ne može se doneti nova odluka ili nova rezolucija.
"Najava da će Amerika raditi na novoj rezoluciji je pokušaj vršenja pritiska na ostale članice Saveta bezbednosti, pre svega na stalne članice, i to je poslednje sredstvo koje im je ostalo na raspolaganju", ocenio je Samardžić.
On je dodao da je pravljenje nove rezolucije, bez minimalnog konsenzusa u Savetu bezbednosti, "posao bez krčmara" i da "to znaju i oni koji najavljuju rezoluciju, pre svega SAD".
"Do nove rezolucije će se jednog dana možda doći, ali na osnovu pregovora, gde će Beograd i Priština saglasno utvrditi projekciju budućeg statusa Kosova i Metohije", rekao je Samardžić i dodao "da bi bilo dobro da američka strana prihvati realnost".
"Oni, prosto, ne vide šta se dogadja zadnjih meseci, možda više od pola godine, i uporno nastavljaju politiku koja nije i ne može dati rezultata", rekao je savetnik premijera Srbije.
Samardžić je istakao da bi bilo dobro da SAD, u tom prihvatanju realnosti, daju svoj doprinos novoj fazi pregovora oko Kosova i Metohije, a "ne samo da vrše pritisak na vlasti Srbije i na javno mnjenje Srbije da prihvati nešto što svi znaju da je mrtvo i da više ne postoji".
(agencije)
