Visoki državni funkcioneri Nemačke i SAD su na raspravi o transatlantskim odnosima u Briselu ocenili da je za Kosovo najbolji plan Martija Ahtisarija, dok je zvaničnik ruske Dume istakao da na Kosovu nisu sprovedeni standardi i da se zato ne može ni govoriti o rešenju statusa.
Visoki državni funkcioneri Nemačke i SAD su na raspravi o transatlantskim odnosima u Briselu ocenili da je za Kosovo najbolji plan Martija Ahtisarija, dok je zvaničnik ruske Dume istakao da na Kosovu nisu sprovedeni standardi i da se zato ne može ni govoriti o rešenju statusa.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid novinarima je rekao da će Kosovo postati nezavisno uz rezoluciju Saveta bezbednosti UN ili "nekontrolisanim procesom" u kojem bi kosovski Srbi bili "najveće žrtve jer bi to značilo više nasilja".
Frid je, medjutim, naglasio da je "svakako nužno da Srbija ima evropsku perspektivu, jer je zaslužuje".
"Treba rešiti problem vezan za sud za ratne zločine, ali Srbima je potrebna evropska perspektiva i SAD to svakako podržavaju", rekao je Frid.
"To je konačno evropska odgovornost. Ima izgleda dosta podrške za to. Ali da li će to biti dovoljno da se krene napred u odnosu na prošlu srpsku nacionalističku politiku, ja to ne znam. Iako je to izgleda najbolji podstrek koji postoji", rekao je Frid.
Predsednik Spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga Rupreht Polenc bio je mišljenja da je Ahtisarijev plan najbolji jer pruža najviše jemstva za zaštitu Srba i njihovih verskih i kulturnih spomenika, uz opasku da je "Slobodan Milošević kriv za ono što se dogodilo na Kosovu".
Polenc je dodao da za Srbiju postoji evropska perspektiva i "ako Rusija želi da pomogne Srbiji, onda Srbija može postati kandidat za članstvo u EU 2008. godine", ali kako je naglasio, pre toga se mora rešiti kosovsko pitanje.
Šef Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov je u raspravi Briselskog foruma podvukao da "svi mogu govoriti da je Kosovo 'jedinstven slučaj'".
Ali ljudi u drugim krajevima će, "ma šta im govorili, Kosovo tad uzeti kao presedan da bi ubrzali procese za sticanje sopstvene nezavisnosti".
"Polenc je zatražio od Rusije da pomogne Srbima da prevazidje postojeću situaciju", dodao je Kosačov i zapitao zašto niko ne zatraži od Grčke da pomogne Kipru da prevazidje tamošnju situaciju ili Gruziji da pomogne rasplet oko Abhazije.
"Mora se poštovati suverenitet zemalja kao što je Srbija i to je tako", zaključio je Kosačov.
Jedan od prvaka ruske opozicije Grigorij Javlinski kazao je da je "Ahtisarijev plan možda divan, ali je neostvariv ukoliko obe strane ne kažu 'da'".
Javlinski je podvukao da je mnogo bolje da o statusu Kosova razgovaraju neposredno Beograd i Priština "jer će se inače odlučivati kao na Jalti".
"Najbolji, jedini razuman način je da do nezavisnosti dodjemo kroz Savet bezbednosti. Kosovo će na jedan ili drugi način biti nezavisno. Postoji dobar način za to, kontrolisan i nadgledan, proces koji pruža zaštitu", precizirao je Frid.
Ali, pomoćnik američkog državnog sekretara tvrdi da postoji i "nekontrolisan, loš način".
"To bi značilo više nasilja i mislim da bi Srbi najviše propatili jer bi u nekontrolisanom procesu radikalni elementi preuzeli stvari u svoje ruke", istakao je Frid.
"SAD žele da to urade sa UN kroz Savet bezbednosti. A Bogu hvala, dobro nam ide u Savetu bezbednosti i zemlje koje su nestalne članice uglavnom podržavaju našu inicijativu", dodao je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Frid je zaključio da "ne moramo da brinemo o najgorim scenarijima, možemo da dobijemo najbolji".
Zamoljen da se osvrne na izjavu američkog političara Ričarda Holbruka u Briselu da će, u slučaju ruskog veta, SAD priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Frid je rekao da o tome ne želi da se izjašnjava.
"Neću se osvrtati na ono što govori Ričard Holbruk jer je on privatan gradjanin. On ne govori u ime vlade SAD, iako govori kao neko ko dobro poznaje Balkan", istakao je on.
"Činjenica je da je rešenje u okviru Saveta bezbedosti UN ono što želimo i nema potrebe da špekulišemo o bilo čemu drugom", zaključio je pomoćnik američkog državnog sekretara.
U saopštenju je, takodje, istaknuto kako je protekla poseta misije Saveta bezbednosti UN potvrdila zaključak da se stanje sa ispunjavanjem ključnih odredbi Rezolucije 1244 i medjunarodnih standarda na Kosovu ne može smatrati zadovoljavajućim.
"Ponovo potvrdjujemo našu poziciju da plan specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija ne može da služi kao platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN o Kosovu, jer u njegovoj osnovi leži kršenje prava jedne od država-članica (UN) što je suprotno medjunarodnom pravu, izmedju ostalog Povelji UN, i što u sebi nosi negativne posledice za regionalnu i medjunarodnu stabilnost", naglasila je zvanična Moskva posle posete misije najuticajnijeg tela svetske organizacije Beogradu i Prištini.
Komentarišući rezultate upravo okončane posete misije Saveta bezbednosti, Ministarstvo je navelo kako je potvrdjen zaključak, da se, "bez obzira na odredjeni napredak u socijalno-administrativnoj oblasti, stanje sa ispunjavanjem ključnih odredbi rezolucije 1244 i medjunarodnih standarda ne može smatrati zadovoljavajućim".
Misija je upućena u region na inicijativu zvanične Moskve sa ciljem da bude sačinjen pregled ispunjavanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti iz juna 1999
Ministarstvo je istaklo kako je tokom posete 15 ambasadora Saveta naročita pažnja poklonjena pitanjima u vezi sa ispunjavanjem plana "Standardi za Kosovo", koji je odobrio Savet bezbednosti UN, i to pre svega sa tačke gledišta poštovanja medjunarodnih standarda u oblasti zaštite ljudskih prava i bezbednosti manjinskih zajednica u Pokrajini.
"Istupajući sa inicijativom formiranja te misije, pošli smo od toga da Savet bezbednosti UN mora da u punoj meri ima informaciju o stanju stvari sa ispunjenjem Rezolucije 1244 i da na terenu formira objektivno mišljenje o tome radi daljeg rada u traženju puteva za rešenje kosovskog problema", navodi se u saopštenju.
"Ruska Federacija i dalje smatra da je forsiranje rešenja o suverenitetu Kosova kontraproduktivno. Rešenje se mora usvajati na osnovu kompromisa medju stranama", ponovila je do sada više puta izražen stav zvanična Moskva.
Za pronalaženje rešenja neophodno je nastaviti strpljivo i uravnoteženo pregovarački proces, a "kako su pokazali susreti u Beogradu, srpska strana spremna je za dalji dijalog sa Prištinom", zaključilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.
(agencije)
Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid novinarima je rekao da će Kosovo postati nezavisno uz rezoluciju Saveta bezbednosti UN ili "nekontrolisanim procesom" u kojem bi kosovski Srbi bili "najveće žrtve jer bi to značilo više nasilja".
Frid je, medjutim, naglasio da je "svakako nužno da Srbija ima evropsku perspektivu, jer je zaslužuje".
"Treba rešiti problem vezan za sud za ratne zločine, ali Srbima je potrebna evropska perspektiva i SAD to svakako podržavaju", rekao je Frid.
"To je konačno evropska odgovornost. Ima izgleda dosta podrške za to. Ali da li će to biti dovoljno da se krene napred u odnosu na prošlu srpsku nacionalističku politiku, ja to ne znam. Iako je to izgleda najbolji podstrek koji postoji", rekao je Frid.
Predsednik Spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga Rupreht Polenc bio je mišljenja da je Ahtisarijev plan najbolji jer pruža najviše jemstva za zaštitu Srba i njihovih verskih i kulturnih spomenika, uz opasku da je "Slobodan Milošević kriv za ono što se dogodilo na Kosovu".
Polenc je dodao da za Srbiju postoji evropska perspektiva i "ako Rusija želi da pomogne Srbiji, onda Srbija može postati kandidat za članstvo u EU 2008. godine", ali kako je naglasio, pre toga se mora rešiti kosovsko pitanje.
Šef Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov je u raspravi Briselskog foruma podvukao da "svi mogu govoriti da je Kosovo 'jedinstven slučaj'".
Ali ljudi u drugim krajevima će, "ma šta im govorili, Kosovo tad uzeti kao presedan da bi ubrzali procese za sticanje sopstvene nezavisnosti".
"Polenc je zatražio od Rusije da pomogne Srbima da prevazidje postojeću situaciju", dodao je Kosačov i zapitao zašto niko ne zatraži od Grčke da pomogne Kipru da prevazidje tamošnju situaciju ili Gruziji da pomogne rasplet oko Abhazije.
"Mora se poštovati suverenitet zemalja kao što je Srbija i to je tako", zaključio je Kosačov.
Jedan od prvaka ruske opozicije Grigorij Javlinski kazao je da je "Ahtisarijev plan možda divan, ali je neostvariv ukoliko obe strane ne kažu 'da'".
Javlinski je podvukao da je mnogo bolje da o statusu Kosova razgovaraju neposredno Beograd i Priština "jer će se inače odlučivati kao na Jalti".
"Najbolji, jedini razuman način je da do nezavisnosti dodjemo kroz Savet bezbednosti. Kosovo će na jedan ili drugi način biti nezavisno. Postoji dobar način za to, kontrolisan i nadgledan, proces koji pruža zaštitu", precizirao je Frid.
Ali, pomoćnik američkog državnog sekretara tvrdi da postoji i "nekontrolisan, loš način".
"To bi značilo više nasilja i mislim da bi Srbi najviše propatili jer bi u nekontrolisanom procesu radikalni elementi preuzeli stvari u svoje ruke", istakao je Frid.
"SAD žele da to urade sa UN kroz Savet bezbednosti. A Bogu hvala, dobro nam ide u Savetu bezbednosti i zemlje koje su nestalne članice uglavnom podržavaju našu inicijativu", dodao je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Frid je zaključio da "ne moramo da brinemo o najgorim scenarijima, možemo da dobijemo najbolji".
Zamoljen da se osvrne na izjavu američkog političara Ričarda Holbruka u Briselu da će, u slučaju ruskog veta, SAD priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Frid je rekao da o tome ne želi da se izjašnjava.
"Neću se osvrtati na ono što govori Ričard Holbruk jer je on privatan gradjanin. On ne govori u ime vlade SAD, iako govori kao neko ko dobro poznaje Balkan", istakao je on.
"Činjenica je da je rešenje u okviru Saveta bezbedosti UN ono što želimo i nema potrebe da špekulišemo o bilo čemu drugom", zaključio je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Rusija zvanično: Protiv forsiranja suvereniteta Kosova
Plan predstavnika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija ne može da bude platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN za Kosovo i Metohiju, a Rusija i dalje smatra da je forsiranje rešenja o suverenitetu pokrajine kontraproduktivno, saopštilo je u nedelju u Moskvi rusko Ministarstvo inostranih poslova.U saopštenju je, takodje, istaknuto kako je protekla poseta misije Saveta bezbednosti UN potvrdila zaključak da se stanje sa ispunjavanjem ključnih odredbi Rezolucije 1244 i medjunarodnih standarda na Kosovu ne može smatrati zadovoljavajućim.
"Ponovo potvrdjujemo našu poziciju da plan specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija ne može da služi kao platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN o Kosovu, jer u njegovoj osnovi leži kršenje prava jedne od država-članica (UN) što je suprotno medjunarodnom pravu, izmedju ostalog Povelji UN, i što u sebi nosi negativne posledice za regionalnu i medjunarodnu stabilnost", naglasila je zvanična Moskva posle posete misije najuticajnijeg tela svetske organizacije Beogradu i Prištini.
Komentarišući rezultate upravo okončane posete misije Saveta bezbednosti, Ministarstvo je navelo kako je potvrdjen zaključak, da se, "bez obzira na odredjeni napredak u socijalno-administrativnoj oblasti, stanje sa ispunjavanjem ključnih odredbi rezolucije 1244 i medjunarodnih standarda ne može smatrati zadovoljavajućim".
Misija je upućena u region na inicijativu zvanične Moskve sa ciljem da bude sačinjen pregled ispunjavanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti iz juna 1999
Ministarstvo je istaklo kako je tokom posete 15 ambasadora Saveta naročita pažnja poklonjena pitanjima u vezi sa ispunjavanjem plana "Standardi za Kosovo", koji je odobrio Savet bezbednosti UN, i to pre svega sa tačke gledišta poštovanja medjunarodnih standarda u oblasti zaštite ljudskih prava i bezbednosti manjinskih zajednica u Pokrajini.
"Istupajući sa inicijativom formiranja te misije, pošli smo od toga da Savet bezbednosti UN mora da u punoj meri ima informaciju o stanju stvari sa ispunjenjem Rezolucije 1244 i da na terenu formira objektivno mišljenje o tome radi daljeg rada u traženju puteva za rešenje kosovskog problema", navodi se u saopštenju.
"Ruska Federacija i dalje smatra da je forsiranje rešenja o suverenitetu Kosova kontraproduktivno. Rešenje se mora usvajati na osnovu kompromisa medju stranama", ponovila je do sada više puta izražen stav zvanična Moskva.
Za pronalaženje rešenja neophodno je nastaviti strpljivo i uravnoteženo pregovarački proces, a "kako su pokazali susreti u Beogradu, srpska strana spremna je za dalji dijalog sa Prištinom", zaključilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.
(agencije)
