Misiji SB UN tokom posete Beogradu predat je "sažet prikaz" srpskog predloga statusa Kosova i Metohije, koji predvidja veoma široku suštinsku autonomiju za pokrajinu, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.
Misiji SB UN tokom posete Beogradu predat je "sažet prikaz" srpskog predloga statusa Kosova i Metohije, koji predvidja veoma široku suštinsku autonomiju za pokrajinu, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.Detalji predloga izloženi su u Platformi državnog pregovaračkog tima, objavljenoj u maju 2006. godine, i u Amandmanima na Ahtisarijev plan, iznesenim na poslednjoj rundi bečkih pregovora i dostavljenim posle toga svim poslaničkim klubovima u Narodnoj skupštini.
Prikaz "jasno pokazuje da Srbija nudi kosovskim Albancima održiv politički kompromis, a oni bi imali punu samoupravu u skoro svim oblastima i bili bi zaštićeni od nelegitimnog uplitanja Beograda".
"Srbija bi time očuvala svoj suverenitet i teritorijalni integritet, dok bi Srbima i drugim ne-Albancima na Kosmetu bila vraćena njihova prava", piše u prikazu dostavljenom agenciji Beta.
Njima bi tako bili "omogućeni normalni životni uslovi, imovina bi bila zaštićena, a crkve i manastiri bili bi najzad bezbedni posle osam godina uništavanja i progona".
"Pokrajina će dobiti nadležnosti koje će obezbediti punu samoupravu, osim kada je reč o izričito navedenim područjima koja će Srbija zadržati pod svojom kontrolom. Ta područja su spoljni poslovi, odbrana (ali uz punu demilitarizaciju pokrajine, s tim što bi odredjeno vreme postojalo medjunarodno vojno prisustvo), kontrola granice, monetarna politika, carinska politika, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasledja, i zaštita ljudskih prava u poslednjoj instanci. Sve drugo bi bilo pod kontrolom institucija Kosova i Metohije, bez uplitanja Beograda" piše u prikazu.
"Beograd ne želi da ponovo uspostavi političku kontrolu nad kosovskim Albancima, vraćajući pokrajinu na status koji je imala pre 1999. godine. Predloženo ustavno rešenje bilo bi pod stalnim medjunarodnim garancijama i o njemu bi se moglo ponovo pregovarati posle, recimo, dvadeset godina. Na ovaj način ne bi bilo razloga da se kosovski Albanci osete ugroženim od Beograda", piše u prikazu.
"U početku bi medjunarodno prisustvo bilo korisno za obe strane. To osporava tvrdnju da bi se kosovski Albanci osećali nesigurno i ugroženo ako bi prihvatili bilo kakvu ustavnu vezu sa Srbijom".
"U slučaju entiteta koji nisu suverene, nezavisne države, dobijanje nezavisnog pristupa medjunarodnim finansijskim institucijama nije uobičajeno, ali primera ove vrste ipak ima. Kosovo bi moglo da bude jedan ovakav slučaj. To ujedno otklanja prigovor da Srbija ne dopušta pokrajini pristup tim institucijama, onemogućujući joj ekonomski razvoj", piše u prikazu.
"Prema ovakvom rešenju, veze pokrajine sa Beogradom takve su da nema potrebe, pa samim tim ni opravdanja, da ona u punoj meri bude politički predstavljena u Narodnoj skupštini Srbije i Vladi Srbije".
"Tako bi se moralo se obezbediti da tamo gde je to neophodno pokrajina bude predstavljena u Vladi Srbije i, ako postoji za tim potreba i u drugim državnim institucijama kao što je Narodna banka Srbije', piše u dokumentu.
"Ako bi na albanskoj strani postojala spremnost ka zastupljenosti u centralnim političkim institucijama Srbije, predvidjena autonomija morala bi se redefinisati. Pokrajina bi se u znatnoj većoj meri morala integrisati u Srbiju. To odgovara na primedbu da Srbija ne želi da integriše kosovske Albance. Naprotiv, Beograd je spreman da ih integriše u onoj meri u kojoj oni sami pokažu spremnost da tu integraciju prihvate ", dodaje se u prikazu.
"Srbija je spremna da prihvati dalje funkcionisanje posebnog mehanizma približavanja Kosova i Metohije EU, uz odgovarajuću koordinaciju sa Beogradom" piše u dopisu.
"Ovakav usaglašen pristup verovatno bi ranije uveo pokrajinu u EU nego bilo koja druga alternativa", navodi se u tom dokumentu i dodaje da se tim "odgovara na prigovor da Beograd ne vodi računa o evropskoj perspektivi Kosova, Metohije i celog regiona".
(Beta/MONDO)
