Predsednik spoljnopolitičkog komiteta gornjeg doma ruskog parlamenta Mihail Margelov izjavio je da bi u slučaju eventualnog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije bez saglasnosti Beograda odmah bio stvoren presedan za druge slične konflikte u svetu.
Predsednik spoljnopolitičkog komiteta gornjeg doma ruskog parlamenta Mihail Margelov izjavio je da bi u slučaju eventualnog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije bez saglasnosti Beograda odmah bio stvoren presedan za druge slične konflikte u svetu.
"Ako Kosovo bude odvojeno od Srbije uprkos medjunarodnom sistemu, ni moral ni pravo neće biti prepreka Rusiji da prizna nezavisnost i Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja", napisao je Margelov u autorskom članku za dnevnik "Vedomosti".
Ističući da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja garantuje teritorijalni integritet Srbiji, nije ispunjena, Margelov navodi da, uprkos tome, SAD i Evropska unija odobravaju plan o davanju
"kontrolisane nezavisnosti" Kosmetu, sa kojim se Rusija ne slaže, smatrajući da je potrebno nastaviti ispunjavanje Rezolucije 1244 i pregovore Beograda i Prištine.
"Rusija posebno insistira da se sudbina Kosmeta rešava samo uz obostranu saglasnost Beograda i Prištine", podsetio je ruski parlamentarac.
Margelov smatra da i "nije sasvim jasno u čemu je "kontrola" nezavisnosti Kosova", ako će pokrajina imati svoju zastavu i grb, svoj novac, pravo da se učlanjuje u medjunarodne organizacije i da ima sopstvene "lake" oružane snage.
"Ne znači li nezavisnost Kosmeta korak ka stvaranju Velike Albanije", upitao Margelov i istakao da se u Evropi ta težnja ne shvata ozbiljno.
"Dešava se da se ka iracionalnim ciljevima teži potpuno racionalnim načinima, kao što su pucnjava, eksplozije, etničke čistke i ubijanje civilnog stanovništva", upozorio je Margelov.
On je upozorioda se u slučaju nezavisnosti srpske pokrajine ne bi radilo samo o Velikoj Albaniji, nego i o destabilizaciji Balkana.
(Tanjug)
"Jedna je stvar obnoviti nezavisnost nekada postojećih i ugnjetenih nacionalnih državnih formacija a sasvim druga stvaranje nove etničke države", istakla je Zurabišvili, upitavši zašto se teritorijalna podela po etničkom principu smatra u 21. veku nesumnjivom vrednošću i ciljem.
"Da li se mislilo šta će biti posle toga kada srpska manjina na Kosovu bude tražila da se isti princip primeni i na njenu situaciju", upitala je ona u autorskom tekstu za časopis "Rusija u globalnoj politici", čije izvode prenosi dnevnik "Vedomosti".
Zurabišvili je istakla da će, ako se primeni model po planu izaslanika UN Martija Ahtisarija "sa pojavom novih pravila igre mnoštvo zemalja u Evropi, Africi i Aziji osetiti pretnju svojoj teritorijalnoj celovitosti".
Ona podseća da se etnički pristup već u prošlosti primenjivao, ali bez željenih rezultata. "Demokratski model Vudroa Vilsona stvorio je ratove i tragedije u Zapadnoj i Centralnoj Evropi", a "totalitarna staljinistička politika u odnosu manjina udarila je temelj 'zamrznutim konfliktima', koji su aktivirani odmah posle raspada ŠSR-a", navela je ona.
Da bi Kosovo bilo "pozitivan presedan", prema njenom mišljenju, potrebno je potpuno učešće svih zainteresovanih strana u traženju izlaza iz krize.
"Uključivanje Rusije u izradu prihvatljivog rešenja predstavljalo bi priznavanje njenog statusa i mesta u Evropi, a Moskva... ne bi morala da se ograničava ulaganjem veta u SB UN ili pretnjama da će
'razvezati ruke' separatistima na Kavkazu", istakla je ona.
Gruzija ima na svojoj teritoriji dve samoproklamovane države, Abhaziju i Južnu Osetiju. "Kosovo treba da postane primer izrade opštih principa za rešavanje sličnih konflikata", naglasila je Zurabišvili, dodajući da u slučaju kada bi ista prava i ograničenja postojala prema Abhazima, Osetinima, stanovnicima Nagorno-Karabaha, Pridnjestrovlja i prema Albancima "niko se od njih ne bi mogao žaliti na diskriminaciju".
"Umesto isključivosti, prioritetnih prava i novih etničkih getoa, kao na sadašnjem Kosovu, predlažemo univerzalizam i usvajanje istinski evropskih vrednosti, kao što su tolerancija, miran saživot i podela punomoćja", zaključila je bivša gruzijska ministarka.
Zurabivšvili je rodjena u Francuskoj, gde je u vladi od 2001. bila direktor za strateška i medjunarodna pitanja a pre toga i član francuske delegacije u NATO i odgovorna za pitanja Alijanse, evropsku bezbednost i upravljanje krizama.
"Ako Kosovo bude odvojeno od Srbije uprkos medjunarodnom sistemu, ni moral ni pravo neće biti prepreka Rusiji da prizna nezavisnost i Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja", napisao je Margelov u autorskom članku za dnevnik "Vedomosti".
Ističući da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja garantuje teritorijalni integritet Srbiji, nije ispunjena, Margelov navodi da, uprkos tome, SAD i Evropska unija odobravaju plan o davanju
"kontrolisane nezavisnosti" Kosmetu, sa kojim se Rusija ne slaže, smatrajući da je potrebno nastaviti ispunjavanje Rezolucije 1244 i pregovore Beograda i Prištine.
"Rusija posebno insistira da se sudbina Kosmeta rešava samo uz obostranu saglasnost Beograda i Prištine", podsetio je ruski parlamentarac.
Margelov smatra da i "nije sasvim jasno u čemu je "kontrola" nezavisnosti Kosova", ako će pokrajina imati svoju zastavu i grb, svoj novac, pravo da se učlanjuje u medjunarodne organizacije i da ima sopstvene "lake" oružane snage.
"Ne znači li nezavisnost Kosmeta korak ka stvaranju Velike Albanije", upitao Margelov i istakao da se u Evropi ta težnja ne shvata ozbiljno.
"Dešava se da se ka iracionalnim ciljevima teži potpuno racionalnim načinima, kao što su pucnjava, eksplozije, etničke čistke i ubijanje civilnog stanovništva", upozorio je Margelov.
On je upozorioda se u slučaju nezavisnosti srpske pokrajine ne bi radilo samo o Velikoj Albaniji, nego i o destabilizaciji Balkana.
(Tanjug)
Potrebno univerzalno rešenje za Kosovo
Pristup Rusije rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije i zalaganje za univerzalno rešenje logični su i razumni, jer bi nezavisnost Kosova predstavljala trijumf etničkog principa nad državnim i stvorila negativan presedan, izjavila je bivša ministarka inostranih poslova Gruzije Salome Zurabišvili."Jedna je stvar obnoviti nezavisnost nekada postojećih i ugnjetenih nacionalnih državnih formacija a sasvim druga stvaranje nove etničke države", istakla je Zurabišvili, upitavši zašto se teritorijalna podela po etničkom principu smatra u 21. veku nesumnjivom vrednošću i ciljem.
"Da li se mislilo šta će biti posle toga kada srpska manjina na Kosovu bude tražila da se isti princip primeni i na njenu situaciju", upitala je ona u autorskom tekstu za časopis "Rusija u globalnoj politici", čije izvode prenosi dnevnik "Vedomosti".
Zurabišvili je istakla da će, ako se primeni model po planu izaslanika UN Martija Ahtisarija "sa pojavom novih pravila igre mnoštvo zemalja u Evropi, Africi i Aziji osetiti pretnju svojoj teritorijalnoj celovitosti".
Ona podseća da se etnički pristup već u prošlosti primenjivao, ali bez željenih rezultata. "Demokratski model Vudroa Vilsona stvorio je ratove i tragedije u Zapadnoj i Centralnoj Evropi", a "totalitarna staljinistička politika u odnosu manjina udarila je temelj 'zamrznutim konfliktima', koji su aktivirani odmah posle raspada ŠSR-a", navela je ona.
Da bi Kosovo bilo "pozitivan presedan", prema njenom mišljenju, potrebno je potpuno učešće svih zainteresovanih strana u traženju izlaza iz krize.
"Uključivanje Rusije u izradu prihvatljivog rešenja predstavljalo bi priznavanje njenog statusa i mesta u Evropi, a Moskva... ne bi morala da se ograničava ulaganjem veta u SB UN ili pretnjama da će
'razvezati ruke' separatistima na Kavkazu", istakla je ona.
Gruzija ima na svojoj teritoriji dve samoproklamovane države, Abhaziju i Južnu Osetiju. "Kosovo treba da postane primer izrade opštih principa za rešavanje sličnih konflikata", naglasila je Zurabišvili, dodajući da u slučaju kada bi ista prava i ograničenja postojala prema Abhazima, Osetinima, stanovnicima Nagorno-Karabaha, Pridnjestrovlja i prema Albancima "niko se od njih ne bi mogao žaliti na diskriminaciju".
"Umesto isključivosti, prioritetnih prava i novih etničkih getoa, kao na sadašnjem Kosovu, predlažemo univerzalizam i usvajanje istinski evropskih vrednosti, kao što su tolerancija, miran saživot i podela punomoćja", zaključila je bivša gruzijska ministarka.
Zurabivšvili je rodjena u Francuskoj, gde je u vladi od 2001. bila direktor za strateška i medjunarodna pitanja a pre toga i član francuske delegacije u NATO i odgovorna za pitanja Alijanse, evropsku bezbednost i upravljanje krizama.
