Odbrane Nikole Šainovića i generala Dragoljuba Ojdanića zatražile su od Haškog tribunala da ih oslobodi svih optužbi za ratne zločine na Kosovu 1999. koje, po braniocima, tužioci nisu dokazali u svom tek okončanom postupku.
Odbrane Nikole Šainovića i generala Dragoljuba Ojdanića zatražile su od Haškog tribunala da ih oslobodi svih optužbi za ratne zločine na Kosovu 1999. koje, po braniocima, tužioci nisu dokazali u svom tek okončanom postupku.Šainović je u kritično vreme bio potpredsednik vlade SRJ, a Ojdanić načelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ). U pet tačaka, optuženi su za progon kosovskih Albanaca, višestruka ubistva, masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva, u prvih šest meseci 1999.
Branilac Šainovića, advokat Toma Fila ocenio je da tužioci nisu pružili dokaze za tvrdnje da je Šainović bio "lični izaslanik Slobodana Miloševića na Kosovu", ni "komandant zajedničke komande"
Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i VJ u pokrajini, niti da je ta komanda postojala.
Fila je naglasio da tokom dokaznog postupka optužbe nije čuo nijedan dokaz da je postojao "zajednički zločinački poduhvat" za proterivanje Albanaca, "a još manje da je Šainović bio učesnik". "Tužioci nisu uspeli da dokažu ni postojanje odnosa nadredjenosti izmedju Šainovića i vojske i policije, niti da je Šainović imao nameru da počini krivično delo, ponajmanje zločin", naznačio je branilac.
Nedokazano je, po braniocu, i da je Šainović, kao predsednik komisije Savezne vlade za saradnju sa misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imao ovlašćenja da sprovodi istrage i kazni počinioce zločina.
Fila je naveo da je "čitav niz svedoka" optužbe, medjunarodnih zvaničnika koji su razgovarali sa Šainovićem, potvrdio da je Šainović "činio sve što je mogao da se dodje do mirnog rešenja"
kroz pregovore. To, prema odbrani, negira i optužbu da je Šainović u Rambujeu opstruirao postizanje sporazuma.
Branilac generala Dragoljuba Ojdanića, Norman Sepenuk podsetio je sudije da je na početku sudjenja sam Ojdanić rekao da nikada nije učestvovao u usvajanju ili sprovodjenju navodnog plana za proterivanje Albanaca.
"Deset meseci kasnije, ja samo mogu da vam kažem: Dokazi su pokazali da je general Ojdanić govorio istinu i da ga nijedno razumno veće ne može proglasiti krivim van svake je sumnje", rekao je Sepenuk.
On se pozvao na zapisnike sa sednica Kolegijuma Generalštaba VJ kao na "ključne dokaze da nije postojao plan za proterivanje kosovskih Albanaca", zato što ni u jednom od tih zapisnika tako nešto nije pomenuto.
Sepenuk je naglasio da Ojdanić nije dobijao konkretne informacije o zločinima koji su prema optužbi počinjeni na Kosovu, a da je u slučajevima za koje je saznao nalagao da počinioci budu krivično gonjeni. Uz to, naredjivao je strogo poštovanje medjunarodnih ratnih i humanitarnih konvencija.
Zapisnici sa sastanaka Kolegijuma pokazuju i da je Ojdanić izveštavan da masovne pokrete stanovništva na Kosovu izaziva Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) kako bi izazvala reakciju medjunarodne zajednice, rekao je branilac. "Dokazi pokazuju da je general Ojdanić tada radio pošteno, časno i profesionalno...Nema dokaza da je Ojdanić ikada odobrio i učestvovao u planu da se proteraju Albanci sa Kosova, niti je dokazano da je tako nešto naredjeno ili planirano na nivou Generalštaba", podvukao je Sepenuk.
Po njegovim rečima, istina je jedino da je Ojdanić nevin i da "nije učinio zlo". Optuživanje Ojdanića bila je politička odluka tadašnje glavne tužiteljke Luiz Arbur (Louise Arbour) da se optuži vrh Srbije i SRJ, usred NATO intervencije 1999, što ju je učinilo "sredstvom NATO", rekao je Sepenuk.
Zajedno sa Šainovićem i Ojdanićem, optuženi su i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, čija je odbrana juče zatražila oslobadjanje, i generali Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić. U nastavku sudjenja, argumente za oslobadjanje izneće branioci generala Pavkovića, Lazarevića i Lukića.
(Beta)
