Odbrane generala Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića zatražile su od Haškog tribunala da ih oslobodi optužbi za zločine nad kosovskim Albancima 1999. zato što tužioci nisu uspeli da ih dokažu.
Odbrane generala Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića, zatražile su od Haškog tribunala da ih oslobodi optužbi za zločine nad kosovskim Albancima 1999. zato što tužioci nisu uspeli da ih dokažu.
Bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, general Pavković i njemu potčinjeni zapovednik Prištinskog korpusa, general Lazarević optuženi su za progon, ubistva, masovne deportacije albanskih civila i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje.
Pavkovićev branilac Džon Akerman i Lazarevićev advokat Mihajlo Bakrač zatražili su oslobadjanje po svih pet tačaka optužnice.
Akerman je predočio da tužioci tokom dokaznog postupka nisu dokazali da je Pavković naredjivao ili tolerisao činjenje ratnih zločina, niti da je bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bio progon Albanaca. Naprotiv, naznačio je Akerman, svedoci optužbe, poput generala Aleksandra Vasiljevića, potvrdili su da je Pavković upozoravao na zločine "koje nije počinila VJ" i od tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića tražio da formira državnu komisiju koja bi sprovela istragu, ali da je to Milošević ignorisao.
Akerman je podsetio i da je Pavković pomogao haškom Tužilaštvu predajući veliki broj dokumenata, uz opasku da se tako ne ponaša osoba sa nečistom savesti.
Lazarevićev advokat Bakrač ocenio je da tužilaštvo nije dokazalo ni da je postojao plan za proterivanje Albanaca, kako bi se demografska struktura Kosova izmenila u korist Srba, niti da je Lazarević učestvovovao u primeni takvog plana. "General Lazarević nije ni planirao, ni naredjivao, ni podsticao, ni pomagao činjenje zločina ili krivičnih dela", naglasio je advokat Bakrač i dodao: "Tužioci nam nisu pokazali nijednu takvu naredbu, zato što ni ne postoji".
Zločini koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu bili su, prema odbrani, ekscesi pojedinaca, a ne deo plana, i u svakom slučaju za zločine koji je saznao, general Lazarević je podnosio krivične prijave protiv počinilaca.
Lukićev američki branilac Dejan Ivetić tvrdio je da su dokazi optužbe pokazali da Lukić praktično nije imao komandnu moć nad različitim jedinicama i organima MUP Srbije na Kosovu. Po njegovim rečima, takva ovlašćenja imali su načelnici resora javne i državne bezbednosti, u to vreme Vlastimir Djordjević i Rade Marković. Tužioci, prema odbrani, nisu pokazali nijedan dokaz da je Lukić ikada planirao ili naredio zločine, niti da je u njegovoj nadležnosti bilo da sprovodi istrage i kažnjava počinioce.
Lukićev advokat je kao nedokazanu negirao i tvrdnju optužbe da je vojnim i policijskim jedinicama na Kosovu zapovedala "zajednička komanda" čiji je Lukić bio pripadnik.
Podsećajući da je Lukića sa zločinima povezao samo jedan svedok, vozač MUP Srbije Božidar Protić, Ivetić je kao nepouzdan odbacio njegov iskaz da ga je Lukić upućivao na mesta na Kosovu sa kojih je tela ubijenih Albanaca kamionom prevozio u Srbiju.
Teške zlodela iz optužnice počinjena nad kosovskim Albancima, Lukićev branilac nazvao je "privatnim zločinima", tvrdeći da su ih iz ličnih razloga i osvete, a ne po nečijem naredjenju ili planu, počinili lokalni Srbi, čak i ako su bili u policijskim uniformama. U slučajevima u kojim su počinioci identifikovani, bili su krivično gonjeni i osudjeni, rekao je Ivetić.
Oslobadjanje su već tražile odbrane bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika Vlade SRJ Nikole Šainovića i generala Dragoljuba Ojdanića. u nastavku, zahteve odbrane odgovara tužilac Tom Hanis. O tim zahtevima odlučivaće sudsko veće Ijana Bonomija koje ih može i delimično usvojiti, oslobadjajući optužene od nekih optužbi.
Pošto sudije saopšte odluku, u procesu će uslediti pauza tokom koje će se odbrane pripremiti za svoj dokazni postupak.
(Beta/MONDO)
Bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, general Pavković i njemu potčinjeni zapovednik Prištinskog korpusa, general Lazarević optuženi su za progon, ubistva, masovne deportacije albanskih civila i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje.
Pavkovićev branilac Džon Akerman i Lazarevićev advokat Mihajlo Bakrač zatražili su oslobadjanje po svih pet tačaka optužnice.
Akerman je predočio da tužioci tokom dokaznog postupka nisu dokazali da je Pavković naredjivao ili tolerisao činjenje ratnih zločina, niti da je bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bio progon Albanaca. Naprotiv, naznačio je Akerman, svedoci optužbe, poput generala Aleksandra Vasiljevića, potvrdili su da je Pavković upozoravao na zločine "koje nije počinila VJ" i od tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića tražio da formira državnu komisiju koja bi sprovela istragu, ali da je to Milošević ignorisao.
Akerman je podsetio i da je Pavković pomogao haškom Tužilaštvu predajući veliki broj dokumenata, uz opasku da se tako ne ponaša osoba sa nečistom savesti.
Lazarevićev advokat Bakrač ocenio je da tužilaštvo nije dokazalo ni da je postojao plan za proterivanje Albanaca, kako bi se demografska struktura Kosova izmenila u korist Srba, niti da je Lazarević učestvovovao u primeni takvog plana. "General Lazarević nije ni planirao, ni naredjivao, ni podsticao, ni pomagao činjenje zločina ili krivičnih dela", naglasio je advokat Bakrač i dodao: "Tužioci nam nisu pokazali nijednu takvu naredbu, zato što ni ne postoji".
Zločini koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu bili su, prema odbrani, ekscesi pojedinaca, a ne deo plana, i u svakom slučaju za zločine koji je saznao, general Lazarević je podnosio krivične prijave protiv počinilaca.
Odbrana: Sreten Lukić nije komandovao policijom
Branioci penzionsanog generala MUP Srbije Sretena Lukića ocenili su da tužioci Haškog tribunala nisu dokazali Lukićevu krivicu za zločine na Kosovu i zatražili su od sudija da on bude oslobodjen optužbi. Lukić, koji je za vreme rata na Kosovu bio šef štaba MUP Srbije u Prištini, optužen je u pet tačaka za progon, ubistva, masovne deportacije albanskih civila i druga nehumana dela, uključujući prisilno preseljavanje.Lukićev američki branilac Dejan Ivetić tvrdio je da su dokazi optužbe pokazali da Lukić praktično nije imao komandnu moć nad različitim jedinicama i organima MUP Srbije na Kosovu. Po njegovim rečima, takva ovlašćenja imali su načelnici resora javne i državne bezbednosti, u to vreme Vlastimir Djordjević i Rade Marković. Tužioci, prema odbrani, nisu pokazali nijedan dokaz da je Lukić ikada planirao ili naredio zločine, niti da je u njegovoj nadležnosti bilo da sprovodi istrage i kažnjava počinioce.
Lukićev advokat je kao nedokazanu negirao i tvrdnju optužbe da je vojnim i policijskim jedinicama na Kosovu zapovedala "zajednička komanda" čiji je Lukić bio pripadnik.
Podsećajući da je Lukića sa zločinima povezao samo jedan svedok, vozač MUP Srbije Božidar Protić, Ivetić je kao nepouzdan odbacio njegov iskaz da ga je Lukić upućivao na mesta na Kosovu sa kojih je tela ubijenih Albanaca kamionom prevozio u Srbiju.
Teške zlodela iz optužnice počinjena nad kosovskim Albancima, Lukićev branilac nazvao je "privatnim zločinima", tvrdeći da su ih iz ličnih razloga i osvete, a ne po nečijem naredjenju ili planu, počinili lokalni Srbi, čak i ako su bili u policijskim uniformama. U slučajevima u kojim su počinioci identifikovani, bili su krivično gonjeni i osudjeni, rekao je Ivetić.
Oslobadjanje su već tražile odbrane bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika Vlade SRJ Nikole Šainovića i generala Dragoljuba Ojdanića. u nastavku, zahteve odbrane odgovara tužilac Tom Hanis. O tim zahtevima odlučivaće sudsko veće Ijana Bonomija koje ih može i delimično usvojiti, oslobadjajući optužene od nekih optužbi.
Pošto sudije saopšte odluku, u procesu će uslediti pauza tokom koje će se odbrane pripremiti za svoj dokazni postupak.
(Beta/MONDO)
