Rusija je danas na sastanku Kontakt grupe u Londonu ponovo predložila da se izvrši sveobuhvatan pregled ispunjavanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji i istakla da SB treba da podstakne pregovarački proces Beograda i Prištine uz medjunarodno posredovanje.
Rusija je danas na sastanku Kontakt grupe u Londonu ponovo predložila da se izvrši sveobuhvatan pregled ispunjavanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji i istakla da SB treba da podstakne pregovarački proces Beograda i Prištine uz medjunarodno posredovanje.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da je na sastanku sa ruske strane učestvovao zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Titov.
On je ukazao da "u Pokrajini i dalje ima veoma velikih problema, pre svega u oblasti uspostavljanja medjuetničkog dijaloga, ispunjenja standarda prema manjinama, garancije njihove bezbednosti i povratka izbeglih i privremeno raseljenih lica", navodi se u saopštenju.
"Ponovo je predloženo da se na osnovu rezultata (posete) misije, u Savetu bezbednosti UN sprovede sveobuhvatna procena ispunjenja rezolucije 1244 SB UN, koja predstavlja pravnu osnovu za rešavanje (kosovskog pitanja)", saopštio je ruski MIP.
Titov je "izložio viziju moguće reakcije Saveta bezbednosti u ovoj fazi razvoja situacije na Kosovu, usmerenu na pospešivanje pregovaračkog procesa medju stranama, uz medjunarodno posredovanje, u interesu nalaženja prihvatljivog i dugoročnog rešenja problema", navodi se u saopštenju.
Ruski MIP je naveo da su na sastanku na nivou zamenika ministara i političkih direktora razmotreni aktuelni aspekti rešavanja kosovskog pitanja, izmedju ostalog uz uzimanje u obzir posete misije regionu radi analize situacije "na terenu", održane prošle nedelje na inicijativu Rusije.
Rusija smatra da plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, kojim se Kosovu daje nezavisnost pod medjunarodnom kontrolom, ne može da bude platforma za konačno rešenje SB UN za status Kosova, jer je utemeljen na kršenju suverenih prava Srbije kao države članice UN.
Takodje, Rusija upozorava da je kontraproduktivno forsiranje rešenja da Kosovo bude suvereno i da bi nezavisnost stvorila presedan u medjunarodnoj praksi, sa negativnim posledicama za regionalnu i medjunarodnu stabilnost.
Čurkin je, medjutim, nagovestio da bi Moskva možda podržala rezoluciju kojom bi se ustanovila misija Evropske unije na Kosovu, ali bez nametanja nezavisnosti.
"Ako se bude išlo na brzo glasanje, mislim da će to biti velika greška. Savet bezbednosti i medjunarodna zajednica nisu spremni za promišljenu odluku o Kosovu. Ako budu želeli brzo glasanje doći će do brze nesreće, od koje niko neće imati koristi", rekao je Čurkin u danas emitovanom intervjuu za program BBC na srpskom jeziku.
On je ponovio da neće koristiti reč "veto" sve dok iz Moskve ne dobije takve instrukcije, ali je dodao je jasno da Rusija neće prihvatiti nametanje Ahtisarijevog plana.
Čurkin je ponovio i da se Rusija zalaže za nastavak pregovora izmedu Srba i Albanaca i za nova nastojanja usmerena na sprovodjenje demokratskih standarda, kao što je povratak proteranih Srba.
"Vrlo je ohrabrujuće što smo tokom nedavne posete Kosovu videli da se Evropska unija vrlo ozbiljno priprema da na Kosovu preuzme misiju od Ujedinjenih nacija", rekao je Čurkin.
Ocenivši da bi možda mogao da se promeni modalitet medjunarodnog prisustva na Kosovu i da se organizuje bolji sistem za povratak izbeglica, Čurkin je rekao da takav sistem trenutno uopšte ne postoji, ali da treba biti strpljiv.
"Neki kažu da kosovske vlasti neće čekati. Kao čovek ja to nestrpljenje mogu da razumem, ali kosovski Albanci ne smeju da izgube iz vida da se desio mart 2004. godine i pogrom nad Srbima i paljenje crkava. Situacija bi možda bila drugačija da na Kosovu u poslednjih osam godina nije bilo problema", rekao je Čurkin.
Na pitanje da li misli da bi pojedini ambasadori Saveta bezbednosti mogli da promene mišljenje posle posete Kosovu, Čurkin je rekao da "ne očekuje da se promene postojeći stavovi nekih stalnih članica, jer su ti stavovi zabetonirani".
Dodao je, medjutim, da pojedini ambasadori drugih zemalja članica SB imaju vrlo ozbiljne sumnje i velike rezerve prema brzom proglašavanju nezavisnosti Kosova, a i da su i oni koji se zalažu za nametanje Ahtisarijevog plana, svesni koliko je situacija na Kosovu komplikovana.
Upitan kako gleda na najave da će Albanci proglasiti nezavisnost Kosova i bez rezolucije Saveta bezbednosti, Čurkin je ocenio da bi to "bilo veoma loše" jer bi svet mogao da se suoči sa "talasom priznanja" raznih teritorija koje su proglasile nezavisnost.
"Takodje bismo imali daleko komplikovaniju situaciju u Srbiji. Najverovatnije bismo dobili radikalizovanu Srbiju koja bi u psihološkom smislu bila izolovana. Ne zato što bi neko spolja radio na toj izolaciji, nego zato što bi to ostavilo posledice na njenu sposobnost da gradi odnose sa medjunarodnom zajednicom", rekao je Čurkin. Ministar inostranih poslova Paname Samjuel Luis Navaro dolazi danas u Moskvu gde će sa ruskim rukovodstvom razgovarati o pitanju Kosova i Metohije.
Najavljujući posetu panamskog zvaničnika, predstavnik ruskog MIP-a Mihail Kaminjin je rekao da
"bliskost ili podudaranje pozicija Moskve i Paname o mnogim medjunarodnim i regionalnim pitanjima i težnja za aktivnom saradnjom u Savetu bezbednosti UN, stvaraju dobru osnovu za razvoj saradnje u medjunarodnim poslovima".
Ne navodeći koje konkretne teme će biti razmatrane sa gostom iz Paname, Kaminjin je rekao da "predstojeći pregovori treba da "sinhonizuju" pristupe dve zemlje prema osnovnim pitanjima savremenosti".
U Moskvu u petak stiže i slovački premijer Robert Fico, a kako se očekuje, naročita pažnja u razgovorima sa ruskim rukovodstvom biće posvećena pitanju Kosmeta i planovima SAD za razmeštanje protivraketne odbrane u Evropi.
Jedan diplomata iz ambasade Slovačke u Rusiji izjavio je agenciji Itar-taš da su stavovi Bratislave i Moskve o ta dva pitanja "veoma bliski".
Ruska državna agencija navela je da će se Fico sresti sa ruskim premijerom Mihailom Fradkovom, a iz pres službe Saveta za bezbednost Rusije najavljeno je da će se sekretar Saveta Igor Ivanov sresti sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišem.
Slovačka je izražavala rezerve prema usvajanju plana izaslanika UN Martija Ahtisarija kojim se predvidja nezavisnost za Kosovo pod medjunarodnom kontrolom, izražavajući bojazan da bi nezavisnost srpske pokrajine mogla da podigne napetost u regionu i da bi mogla da predstavlja primer za druge separatiste da svoje težnje ostvare na sličan način. Slovačka na jugu ima značajnu madjarsku manjinu na svojoj teritoriji.
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško informisao je danas zamenika šefa italijanske diplomatije Famijana Kručanelija o pristupu Moskve rešavanju pitanja Kosova i Metohije, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.
Rusija je "na molbu italijanske strane" informisala Italiju, nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i Kontakt grupe za Kosovo, o svom stavu prema rešavnu pitanju Kosova, navedeno je u saopštenju.
"Obe strane su istakle neophodnost jačanja institucija medjunarodnog prava i podrške jedinstva aktivnosti medjunarodne zajednice, pre svega, u okviru UN i Saveta bezbednosti u traženju rešenja za medjunarodne probleme", saopštio je ruski MIP.
Zvanična Moskva je posle prošlonedeljne posete misije Saveta bezbednosti UN Briselu, Beogradu, Prištini i Beču, saopštila da plan o nadziranoj nezavisnosti za Kosovo, koji je Savetu bezbednosti predložio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, ne može biti platforma za izradu konačnog rešenja za Kosovo, jer je utemeljen na kršenju suverenih prava jedne države članice UN.
Rusija je tada ponovo upozorila da bi nezavisnost srpske pokrajine stvorila presedan u medjunarodnoj praksi i izazvala negativne posledice za regionalnu i medjunarodnu bezbednost.
U zapadnim medijima se kao zemlje koje podržavaju Ahtisarijev plan smatraju SAD, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Italija, a prema pisanju nemačkog dnevnika "Frankfurter Rundšau", nesigurne su pozicije Paname, Perua i Katara.
(Agencije/MONDO)
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da je na sastanku sa ruske strane učestvovao zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Titov.
On je ukazao da "u Pokrajini i dalje ima veoma velikih problema, pre svega u oblasti uspostavljanja medjuetničkog dijaloga, ispunjenja standarda prema manjinama, garancije njihove bezbednosti i povratka izbeglih i privremeno raseljenih lica", navodi se u saopštenju.
"Ponovo je predloženo da se na osnovu rezultata (posete) misije, u Savetu bezbednosti UN sprovede sveobuhvatna procena ispunjenja rezolucije 1244 SB UN, koja predstavlja pravnu osnovu za rešavanje (kosovskog pitanja)", saopštio je ruski MIP.
Titov je "izložio viziju moguće reakcije Saveta bezbednosti u ovoj fazi razvoja situacije na Kosovu, usmerenu na pospešivanje pregovaračkog procesa medju stranama, uz medjunarodno posredovanje, u interesu nalaženja prihvatljivog i dugoročnog rešenja problema", navodi se u saopštenju.
Ruski MIP je naveo da su na sastanku na nivou zamenika ministara i političkih direktora razmotreni aktuelni aspekti rešavanja kosovskog pitanja, izmedju ostalog uz uzimanje u obzir posete misije regionu radi analize situacije "na terenu", održane prošle nedelje na inicijativu Rusije.
Rusija smatra da plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, kojim se Kosovu daje nezavisnost pod medjunarodnom kontrolom, ne može da bude platforma za konačno rešenje SB UN za status Kosova, jer je utemeljen na kršenju suverenih prava Srbije kao države članice UN.
Takodje, Rusija upozorava da je kontraproduktivno forsiranje rešenja da Kosovo bude suvereno i da bi nezavisnost stvorila presedan u medjunarodnoj praksi, sa negativnim posledicama za regionalnu i medjunarodnu stabilnost.
Protiv ishitrenog rešenja
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin odbacio je mogučnost brzog usvajanja rezolucije u Savetu bezbednosti UN koja bi bila zasnovana na predlogu Martija Ahtisarija o nagledanoj nezavisnosti Kosova.Čurkin je, medjutim, nagovestio da bi Moskva možda podržala rezoluciju kojom bi se ustanovila misija Evropske unije na Kosovu, ali bez nametanja nezavisnosti.
"Ako se bude išlo na brzo glasanje, mislim da će to biti velika greška. Savet bezbednosti i medjunarodna zajednica nisu spremni za promišljenu odluku o Kosovu. Ako budu želeli brzo glasanje doći će do brze nesreće, od koje niko neće imati koristi", rekao je Čurkin u danas emitovanom intervjuu za program BBC na srpskom jeziku.
On je ponovio da neće koristiti reč "veto" sve dok iz Moskve ne dobije takve instrukcije, ali je dodao je jasno da Rusija neće prihvatiti nametanje Ahtisarijevog plana.
Čurkin je ponovio i da se Rusija zalaže za nastavak pregovora izmedu Srba i Albanaca i za nova nastojanja usmerena na sprovodjenje demokratskih standarda, kao što je povratak proteranih Srba.
"Vrlo je ohrabrujuće što smo tokom nedavne posete Kosovu videli da se Evropska unija vrlo ozbiljno priprema da na Kosovu preuzme misiju od Ujedinjenih nacija", rekao je Čurkin.
Ocenivši da bi možda mogao da se promeni modalitet medjunarodnog prisustva na Kosovu i da se organizuje bolji sistem za povratak izbeglica, Čurkin je rekao da takav sistem trenutno uopšte ne postoji, ali da treba biti strpljiv.
"Neki kažu da kosovske vlasti neće čekati. Kao čovek ja to nestrpljenje mogu da razumem, ali kosovski Albanci ne smeju da izgube iz vida da se desio mart 2004. godine i pogrom nad Srbima i paljenje crkava. Situacija bi možda bila drugačija da na Kosovu u poslednjih osam godina nije bilo problema", rekao je Čurkin.
Na pitanje da li misli da bi pojedini ambasadori Saveta bezbednosti mogli da promene mišljenje posle posete Kosovu, Čurkin je rekao da "ne očekuje da se promene postojeći stavovi nekih stalnih članica, jer su ti stavovi zabetonirani".
Dodao je, medjutim, da pojedini ambasadori drugih zemalja članica SB imaju vrlo ozbiljne sumnje i velike rezerve prema brzom proglašavanju nezavisnosti Kosova, a i da su i oni koji se zalažu za nametanje Ahtisarijevog plana, svesni koliko je situacija na Kosovu komplikovana.
Upitan kako gleda na najave da će Albanci proglasiti nezavisnost Kosova i bez rezolucije Saveta bezbednosti, Čurkin je ocenio da bi to "bilo veoma loše" jer bi svet mogao da se suoči sa "talasom priznanja" raznih teritorija koje su proglasile nezavisnost.
"Takodje bismo imali daleko komplikovaniju situaciju u Srbiji. Najverovatnije bismo dobili radikalizovanu Srbiju koja bi u psihološkom smislu bila izolovana. Ne zato što bi neko spolja radio na toj izolaciji, nego zato što bi to ostavilo posledice na njenu sposobnost da gradi odnose sa medjunarodnom zajednicom", rekao je Čurkin. Ministar inostranih poslova Paname Samjuel Luis Navaro dolazi danas u Moskvu gde će sa ruskim rukovodstvom razgovarati o pitanju Kosova i Metohije.
Najavljujući posetu panamskog zvaničnika, predstavnik ruskog MIP-a Mihail Kaminjin je rekao da
"bliskost ili podudaranje pozicija Moskve i Paname o mnogim medjunarodnim i regionalnim pitanjima i težnja za aktivnom saradnjom u Savetu bezbednosti UN, stvaraju dobru osnovu za razvoj saradnje u medjunarodnim poslovima".
Ne navodeći koje konkretne teme će biti razmatrane sa gostom iz Paname, Kaminjin je rekao da "predstojeći pregovori treba da "sinhonizuju" pristupe dve zemlje prema osnovnim pitanjima savremenosti".
U Moskvu u petak stiže i slovački premijer Robert Fico, a kako se očekuje, naročita pažnja u razgovorima sa ruskim rukovodstvom biće posvećena pitanju Kosmeta i planovima SAD za razmeštanje protivraketne odbrane u Evropi.
Jedan diplomata iz ambasade Slovačke u Rusiji izjavio je agenciji Itar-taš da su stavovi Bratislave i Moskve o ta dva pitanja "veoma bliski".
Ruska državna agencija navela je da će se Fico sresti sa ruskim premijerom Mihailom Fradkovom, a iz pres službe Saveta za bezbednost Rusije najavljeno je da će se sekretar Saveta Igor Ivanov sresti sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišem.
Slovačka je izražavala rezerve prema usvajanju plana izaslanika UN Martija Ahtisarija kojim se predvidja nezavisnost za Kosovo pod medjunarodnom kontrolom, izražavajući bojazan da bi nezavisnost srpske pokrajine mogla da podigne napetost u regionu i da bi mogla da predstavlja primer za druge separatiste da svoje težnje ostvare na sličan način. Slovačka na jugu ima značajnu madjarsku manjinu na svojoj teritoriji.
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško informisao je danas zamenika šefa italijanske diplomatije Famijana Kručanelija o pristupu Moskve rešavanju pitanja Kosova i Metohije, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.
Rusija je "na molbu italijanske strane" informisala Italiju, nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i Kontakt grupe za Kosovo, o svom stavu prema rešavnu pitanju Kosova, navedeno je u saopštenju.
"Obe strane su istakle neophodnost jačanja institucija medjunarodnog prava i podrške jedinstva aktivnosti medjunarodne zajednice, pre svega, u okviru UN i Saveta bezbednosti u traženju rešenja za medjunarodne probleme", saopštio je ruski MIP.
Zvanična Moskva je posle prošlonedeljne posete misije Saveta bezbednosti UN Briselu, Beogradu, Prištini i Beču, saopštila da plan o nadziranoj nezavisnosti za Kosovo, koji je Savetu bezbednosti predložio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, ne može biti platforma za izradu konačnog rešenja za Kosovo, jer je utemeljen na kršenju suverenih prava jedne države članice UN.
Rusija je tada ponovo upozorila da bi nezavisnost srpske pokrajine stvorila presedan u medjunarodnoj praksi i izazvala negativne posledice za regionalnu i medjunarodnu bezbednost.
U zapadnim medijima se kao zemlje koje podržavaju Ahtisarijev plan smatraju SAD, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Italija, a prema pisanju nemačkog dnevnika "Frankfurter Rundšau", nesigurne su pozicije Paname, Perua i Katara.
(Agencije/MONDO)
