Šta god Savet EU 28. juna odluči o datumu početka pregovora za Srbiju, prva poglavlja neće biti otvorena pre kraja ove ili početka sledeće godine, slažu se sagovornici Tanjuga u Briselu.
Spekulacije da se Savet sprema da odloži odluku o datumu podgrejane su nedavnim izjavama šefa delegacije EU u Beogradu Vensana Dežera da ce Srbija u junu dobiri samo "zeleno svetlo", ali ne i datum, ali i najavama iz Berlina da većina u Bundestagu nije raspoložena da se u EU nakon prijema Hrvatske otpočne proces pridruživanja sa još jednom "problematičnom" zemljom.
Pri tom se, kako primećuje portparol komesara za proširenje Štefana Filea Peter Stano, donekle gubi iz vida da je datum samo simbolična stepenica u dugom i složenom procesu priprema za pregovore o pridruživanju, koji faktički počinju otvaranjem prvog od ukupno 35 poglavlja koja obuhvataju širok spektar tema, od pravosuđa do ekologije.
Put ka pregovorima počinje izradom pregovaračke platforme, nakon čega sledi takozvani skrining, što je proces detaljnog snimanja situacije u zemlji kandidatu kako bi se utvrdilo u kojoj meri je stanje u pojedinim oblastima saglasno sa evropskim standardima.
"Može se odlučiti da pregovori započnu odmah, ili da se počne sa skriningom u nameri da pregovori počnu nekog kasnije određenog datuma", kaže Stano.
Crnoj Gori je tako u junu prošle godine načelno odobren datum početka pregovora, ali pod uslovom da tokom sledećih šest meseci ispuni nekoliko uslova vezanih za vladavinu prava i borbu protiv korupcije, tako da su pregovori faktički počeli u decembru, podseća Stano.
Nešto slično bi se moglo desiti i Srbiji, pogotovo ako se ispune Dežerove reči da "u junu Savet neće odlučivati o datumu, nego ćemo pratiti da li će dati zeleno svetlo za otvaranje pregovora".
Zbog složene prirode procesa skrininga, koji je u slučaju Crne Gore trajao oko šest meseci, Srbija bez obzira na sve ne bi mogla da otvori prva poglavlja pre decembra, a sam proces pregovaranja, od poglavlja do poglavlja, traje godinama (Hrvatska je pregovarala šest godina).
Kako Tanjug saznaje iz visokih diplomatskih izvora u Briselu, Savet još nije formulisao odluku o datumu za Srbiju, ali je gotovo izvesno da će početak pregovora biti na neki način uslovljen.
"Za sada je najverovatnije da će Savet u junu potvrditi napredak u dijalogu Beograda i Prištine i odobriti pripreme za pregovore, s tim da se u oktobru ili decembru potvrdi da oni formalno treba da počnu", kaže ovaj diplomata, koji naglašava da se još čeka na Nemačku.
Bundestag će tek na sednici 27. juna, dan uoči sastanka Saveta, formulisati stav o datumu za Srbiju, ali sve ukazuje da, uoči izbora koji su planirani za jesen, tamo nema mnogo entuzijazma za proširenje EU.
"Oni će odložiti odluku dok se izbori ne završ", kaže za Tanjug Roza Balfur, viša analitičarka u briselskom Centru za evropsku politiku, dodajući da je takav utisak stekla prateći debatu o proširenju koja je u aprilu održana u Bundestagu.
Balfur predviđa da će se Nemačka tokom rasprave u Savetu pozvati na to da neki od uslova koji su Savet postavljeni u decembru prošle godine (sloboda kretanja za Euleks i KFOR na severu Kosova, sporazumi o struji i telekomunikacijama...) nisu ispunjeni u predviđenom roku.
Ona je ukazala da je nedavno otkazivanje regionalnog samita u Ohridu, zbog insistiranja Srbije i još nekih zemalja da Kosovo ne bude pozvano, ostavilo loš utisak u Berlinu, i da će verovatno poslužiti kao dodatni izgovor da se sa početkom pregovora sačeka.
Balfur smatra da bi odlaganje odluke o datumu, bez obzira na razloge, bio loš signal iz Brisela za sve zemlje u regionu.
"Osim što stvara utisak da je reč o dotatnom uslovljavanju, odlaganje je nepotrebno, jer je pred Srbijom dug i složen proces pregovora koji pruža čak i više mogućnosti da se napredak ka članstvu veže za normalizaciju odnosa sa Prištinom nego što je to sada slučaj" , kaže ona u razgovoru za Tanjug.
Sa druge strane, Balfur smatra da odlaganje početka pregovora za nekoliko meseci ipak ne bi ozbiljno ugrozilo ni evropske integracije Srbije, ni nastavak normalizacije odnosa sa Prištinom, jer su oba procesa daleko odmakla i postala nepovratna.
"Prošlo je vreme kada je bezbednost bila prioritetno i egzistencionalno pitanje u odnosima EU sa Zapadnim Balkanom, a to otvara mogućnost da se više pažnje posveti ekonomskom i političkom povezivanju" , kaže ona.
Ona primećuje da više niko u Briselu, kao ni u prestonicama zemalja članica EU, ne govori o zamrzavanju procesa proširenja na neodređeno vreme, što prošle godine nije bio slučaj.
"Vidimo posvećenost procesu integracije kako u Srbiji, tako i u EU, a to je bez obzira na trenutne teškoće možda najvažnije" , kaže Balfur.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Pri tom se, kako primećuje portparol komesara za proširenje Štefana Filea Peter Stano, donekle gubi iz vida da je datum samo simbolična stepenica u dugom i složenom procesu priprema za pregovore o pridruživanju, koji faktički počinju otvaranjem prvog od ukupno 35 poglavlja koja obuhvataju širok spektar tema, od pravosuđa do ekologije.
Put ka pregovorima počinje izradom pregovaračke platforme, nakon čega sledi takozvani skrining, što je proces detaljnog snimanja situacije u zemlji kandidatu kako bi se utvrdilo u kojoj meri je stanje u pojedinim oblastima saglasno sa evropskim standardima.
"Može se odlučiti da pregovori započnu odmah, ili da se počne sa skriningom u nameri da pregovori počnu nekog kasnije određenog datuma", kaže Stano.
Crnoj Gori je tako u junu prošle godine načelno odobren datum početka pregovora, ali pod uslovom da tokom sledećih šest meseci ispuni nekoliko uslova vezanih za vladavinu prava i borbu protiv korupcije, tako da su pregovori faktički počeli u decembru, podseća Stano.
Nešto slično bi se moglo desiti i Srbiji, pogotovo ako se ispune Dežerove reči da "u junu Savet neće odlučivati o datumu, nego ćemo pratiti da li će dati zeleno svetlo za otvaranje pregovora".
Zbog složene prirode procesa skrininga, koji je u slučaju Crne Gore trajao oko šest meseci, Srbija bez obzira na sve ne bi mogla da otvori prva poglavlja pre decembra, a sam proces pregovaranja, od poglavlja do poglavlja, traje godinama (Hrvatska je pregovarala šest godina).
Kako Tanjug saznaje iz visokih diplomatskih izvora u Briselu, Savet još nije formulisao odluku o datumu za Srbiju, ali je gotovo izvesno da će početak pregovora biti na neki način uslovljen.
"Za sada je najverovatnije da će Savet u junu potvrditi napredak u dijalogu Beograda i Prištine i odobriti pripreme za pregovore, s tim da se u oktobru ili decembru potvrdi da oni formalno treba da počnu", kaže ovaj diplomata, koji naglašava da se još čeka na Nemačku.
Bundestag će tek na sednici 27. juna, dan uoči sastanka Saveta, formulisati stav o datumu za Srbiju, ali sve ukazuje da, uoči izbora koji su planirani za jesen, tamo nema mnogo entuzijazma za proširenje EU.
"Oni će odložiti odluku dok se izbori ne završ", kaže za Tanjug Roza Balfur, viša analitičarka u briselskom Centru za evropsku politiku, dodajući da je takav utisak stekla prateći debatu o proširenju koja je u aprilu održana u Bundestagu.
Balfur predviđa da će se Nemačka tokom rasprave u Savetu pozvati na to da neki od uslova koji su Savet postavljeni u decembru prošle godine (sloboda kretanja za Euleks i KFOR na severu Kosova, sporazumi o struji i telekomunikacijama...) nisu ispunjeni u predviđenom roku.
Ona je ukazala da je nedavno otkazivanje regionalnog samita u Ohridu, zbog insistiranja Srbije i još nekih zemalja da Kosovo ne bude pozvano, ostavilo loš utisak u Berlinu, i da će verovatno poslužiti kao dodatni izgovor da se sa početkom pregovora sačeka.
Balfur smatra da bi odlaganje odluke o datumu, bez obzira na razloge, bio loš signal iz Brisela za sve zemlje u regionu.
"Osim što stvara utisak da je reč o dotatnom uslovljavanju, odlaganje je nepotrebno, jer je pred Srbijom dug i složen proces pregovora koji pruža čak i više mogućnosti da se napredak ka članstvu veže za normalizaciju odnosa sa Prištinom nego što je to sada slučaj" , kaže ona u razgovoru za Tanjug.
Sa druge strane, Balfur smatra da odlaganje početka pregovora za nekoliko meseci ipak ne bi ozbiljno ugrozilo ni evropske integracije Srbije, ni nastavak normalizacije odnosa sa Prištinom, jer su oba procesa daleko odmakla i postala nepovratna.
"Prošlo je vreme kada je bezbednost bila prioritetno i egzistencionalno pitanje u odnosima EU sa Zapadnim Balkanom, a to otvara mogućnost da se više pažnje posveti ekonomskom i političkom povezivanju" , kaže ona.
Ona primećuje da više niko u Briselu, kao ni u prestonicama zemalja članica EU, ne govori o zamrzavanju procesa proširenja na neodređeno vreme, što prošle godine nije bio slučaj.
"Vidimo posvećenost procesu integracije kako u Srbiji, tako i u EU, a to je bez obzira na trenutne teškoće možda najvažnije" , kaže Balfur.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
