Skupština Srbije izabrala je u utorak, u ranim jutarnjim satima, Tomislava Nikolića zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, za predsednika parlamenta.
Skupština Srbije izabrala je u utorak, u rani jutrnjim satima, Tomislava Nikolića zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, za predsednika parlamenta.
Za Nikolića su glasala 142 poslanika: poslanici SRS-a, Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije (NS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).
Kandidat Demokratske stranke Milena Milošević dobila je podršku 99 poslanika - iz redova te stranke, Liberalno-demokratske partije, G17 Plus i stranaka manjina.
Troje poslanika bilo je uzdržano.
Poslanici su glasali javno, prozivkom, nakon skoro 15 sati rasprave u okviru konstitutivne sednice, započete još 14. februara.
Odmah nakon glasanja, sednicu su napustili poslanici DS-a, G17 Plus i Liberalno-demokratske partije.
Izjavio je i da očekuje predloge za potpredsednike parlamenta i za članstvo u odborima.
Novi predsednik je poručio je da će u skupštini vladati demokratija, kao i da se za SRS saradnja sa svim strankama svodi samo na onu u parlamentu.
Nakon što su proglašeni rezultati glasanja, Nikolić je preuzeo predsedavanje sednicom od poslanice SPS-a Borke Vučić koja je to činila kao najstariji poslanik saziva.
On je zahvalio poslanicima, ali i gledaocima skupštinskog zasedanja koje je RTS direktno prenosio.
Za 12 sati Nikolić je zakazao konsultacije sa šefovima poslaničkih klubova i "zamolio" je da se pripreme predlozi za članstvo u odborima i predlozi za potpredsednike parlamenta.
Novinarima u skupštinskom holu, Nikolić je rekao da parlament čeka podnošenje izveštaja pregovaračkog tima za Ksoovo i Metohiju, da bi mogao, "ako postoji dobra volja", da pristupi izradi niza zakona koje nalaže Ustavni zakon - o lokalnoj samoupravi, predsedniku, vojsci.
Nikolić je kazao da će pokušati da ubedi stranke da svi ti zakoni budu usvojeni "čak i ako bude predizborna kampanja".
Po njegovim rečima, podrška koju je za njegov izbor dala DSS bila je "isključivo" za to, kao i "verovatno" za izbor potpredsednika u toku dana.
"Ni o čemu se drugom nismo dogovarali, niti je to ovog časa moguće. Mi uopšte ne mislimo na vladu niti nam je želja da u ovom sazivu bez izbora učestvujemo u bilo kakvoj vladi ni podršci bilo kakvoj vladi. Za nas se saradnja sa svim strankama svodi na saradnju u parlamentu", zaključio je Nikolić.
On je ocenio da je Boris Tadić kao šef države morao da nekome poveri mandat i da će biti veoma rizično da raspusti skupštinu a da to nije učionio.
Karijeru je započeo u Gradjevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio je u Majdanpeku, Priboju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše Jugoslavije.
U firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina, a dve godine i tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka.
Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put na Sedmom otadžbinskom kongresu stranke 8.
oktobra 2006. godine.
Nikolić je od 1992. godine poslanik u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je biran u svaki saziv od 1992. godine.
Zajedno sa Vojislavom Šešeljom, 1995. godine osudjen je na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjlanu.
U martu 1998. godine izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a krajem 1999. godine za potpredsednika Savezne vlade SRJ.
Učestovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova, ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik.
Na ponovljen izborima 2004. u prvom krugu osvojio najviše glasova, a u drugom krugu izgubio od Borisa Tadića.
Šef je poslaničke grupe SRS koja je sa 81 poslanikom najbrojnija u skupštini.
U mladosti se bavio atletikom.
Objavio je 12 knjiga, medju kojima su "Rovovi u narodnoj skupštini", "Kad padne vlada", "Milošević pada" i "Od početka".
Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izabran je u utorak za predsednika sedmog saziva Skupštine Srbije, kao deveti predsednik parlamenta od 1990. godine. On je izabran uz podršku poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije (SPS).
Do parlamentarnih izbora 21. januara 2007, Skupštinom Srbije predsedavao je Predrag Marković (G17 plus), koji je na toj funkciji bio od 4. marta 2004. godine.
Pre njega, funkciju predsednika parlamenta kratko je obavljao Dragan Maršićanin (DSS) - od 4. februara do 3. marta 2004. godine, kada je podneo ostavku jer je izabran za republičkog ministra privrede.
Nataša Mićić (Gradjanski savez Srbije) je bila predsednik parlamenta od 6. decembra 2001. godine do izbora Maršićanina. Ona je do sada jedina žena koja je predsedavala skupštinom, na čijem je čelu bila do raspuštanja parlamenta novembra 2003. godine.
U petom skupštinskom sazivu za predsednika prvi put je izabran Dragan Maršićanin (DSS, 22. januar 2001. godine). Na čelu skupštine bio je do 6. decembra 2001. godine.
Parlamentom je u trećem i četvrtom sazivu rukovodio socijalista Dragan Tomić, od 1. februara 1994. godine, kao i od 3. decembra 1997. sve do 25. oktobra 2000. godine, kada je skupština raspuštena.
U drugom sazivu je 28. januara 1993. godine za predsednika izabran, takodje, socijalista Zoran Lilić, da bi ga 29. maja zamenio Zoran Andjelković iz redova iste stranke.
Na čelu Skupštine Srbije u njenom prvom sazivu od uvodjenja višestranačja u Srbiji, od 11. janaura 1991. godine najpre je bio Slobodan Unković (SPS), koga je od 5. maja te godine zamenio Aleksandar Bakočević (SPS).
(agencije/MONDO)
Za Nikolića su glasala 142 poslanika: poslanici SRS-a, Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije (NS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).
Kandidat Demokratske stranke Milena Milošević dobila je podršku 99 poslanika - iz redova te stranke, Liberalno-demokratske partije, G17 Plus i stranaka manjina.
Troje poslanika bilo je uzdržano.
Poslanici su glasali javno, prozivkom, nakon skoro 15 sati rasprave u okviru konstitutivne sednice, započete još 14. februara.
Odmah nakon glasanja, sednicu su napustili poslanici DS-a, G17 Plus i Liberalno-demokratske partije.
"Nisam opasnost za Srbiju"
Pošto je preuzeo predsedavanje sednicom, Nikolić je zahvalio poslanicima, poručio da "nije opasnost za Srbiju" i zakazao nastavak sednice za utorak u 14 časova.Izjavio je i da očekuje predloge za potpredsednike parlamenta i za članstvo u odborima.
Novi predsednik je poručio je da će u skupštini vladati demokratija, kao i da se za SRS saradnja sa svim strankama svodi samo na onu u parlamentu.
Nakon što su proglašeni rezultati glasanja, Nikolić je preuzeo predsedavanje sednicom od poslanice SPS-a Borke Vučić koja je to činila kao najstariji poslanik saziva.
On je zahvalio poslanicima, ali i gledaocima skupštinskog zasedanja koje je RTS direktno prenosio.
Za 12 sati Nikolić je zakazao konsultacije sa šefovima poslaničkih klubova i "zamolio" je da se pripreme predlozi za članstvo u odborima i predlozi za potpredsednike parlamenta.
Novinarima u skupštinskom holu, Nikolić je rekao da parlament čeka podnošenje izveštaja pregovaračkog tima za Ksoovo i Metohiju, da bi mogao, "ako postoji dobra volja", da pristupi izradi niza zakona koje nalaže Ustavni zakon - o lokalnoj samoupravi, predsedniku, vojsci.
Nikolić je kazao da će pokušati da ubedi stranke da svi ti zakoni budu usvojeni "čak i ako bude predizborna kampanja".
Po njegovim rečima, podrška koju je za njegov izbor dala DSS bila je "isključivo" za to, kao i "verovatno" za izbor potpredsednika u toku dana.
"Ni o čemu se drugom nismo dogovarali, niti je to ovog časa moguće. Mi uopšte ne mislimo na vladu niti nam je želja da u ovom sazivu bez izbora učestvujemo u bilo kakvoj vladi ni podršci bilo kakvoj vladi. Za nas se saradnja sa svim strankama svodi na saradnju u parlamentu", zaključio je Nikolić.
On je ocenio da je Boris Tadić kao šef države morao da nekome poveri mandat i da će biti veoma rizično da raspusti skupštinu a da to nije učionio.
Biografija
Tomislav Nikolić rodjen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Po zanimanju je gradjavinski tehničar. U Kragujevcu je studirao na Pravnom fakultetu, ali je školovanje prekinuo i zaposlio se.Karijeru je započeo u Gradjevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio je u Majdanpeku, Priboju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše Jugoslavije.
U firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina, a dve godine i tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka.
Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put na Sedmom otadžbinskom kongresu stranke 8.
oktobra 2006. godine.
Nikolić je od 1992. godine poslanik u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je biran u svaki saziv od 1992. godine.
Zajedno sa Vojislavom Šešeljom, 1995. godine osudjen je na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjlanu.
U martu 1998. godine izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a krajem 1999. godine za potpredsednika Savezne vlade SRJ.
Učestovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova, ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik.
Na ponovljen izborima 2004. u prvom krugu osvojio najviše glasova, a u drugom krugu izgubio od Borisa Tadića.
Šef je poslaničke grupe SRS koja je sa 81 poslanikom najbrojnija u skupštini.
U mladosti se bavio atletikom.
Objavio je 12 knjiga, medju kojima su "Rovovi u narodnoj skupštini", "Kad padne vlada", "Milošević pada" i "Od početka".
Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.
Deveti predsednik srpskog parlamenta
Parlamentom Srbije je od uvodjenja višestranačkog sistema 1990. godine, u šest saziva predsedavalo je devet predsednika.Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izabran je u utorak za predsednika sedmog saziva Skupštine Srbije, kao deveti predsednik parlamenta od 1990. godine. On je izabran uz podršku poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije (SPS).
Do parlamentarnih izbora 21. januara 2007, Skupštinom Srbije predsedavao je Predrag Marković (G17 plus), koji je na toj funkciji bio od 4. marta 2004. godine.
Pre njega, funkciju predsednika parlamenta kratko je obavljao Dragan Maršićanin (DSS) - od 4. februara do 3. marta 2004. godine, kada je podneo ostavku jer je izabran za republičkog ministra privrede.
Nataša Mićić (Gradjanski savez Srbije) je bila predsednik parlamenta od 6. decembra 2001. godine do izbora Maršićanina. Ona je do sada jedina žena koja je predsedavala skupštinom, na čijem je čelu bila do raspuštanja parlamenta novembra 2003. godine.
U petom skupštinskom sazivu za predsednika prvi put je izabran Dragan Maršićanin (DSS, 22. januar 2001. godine). Na čelu skupštine bio je do 6. decembra 2001. godine.
Parlamentom je u trećem i četvrtom sazivu rukovodio socijalista Dragan Tomić, od 1. februara 1994. godine, kao i od 3. decembra 1997. sve do 25. oktobra 2000. godine, kada je skupština raspuštena.
U drugom sazivu je 28. januara 1993. godine za predsednika izabran, takodje, socijalista Zoran Lilić, da bi ga 29. maja zamenio Zoran Andjelković iz redova iste stranke.
Na čelu Skupštine Srbije u njenom prvom sazivu od uvodjenja višestranačja u Srbiji, od 11. janaura 1991. godine najpre je bio Slobodan Unković (SPS), koga je od 5. maja te godine zamenio Aleksandar Bakočević (SPS).
(agencije/MONDO)
