Odlukom "narodnjačke" koalicije Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS), da podrže Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke (SRS) za predsednika Skupštine Srbije, prema oceni analitičara i dnevne štampe, označilo je kraj takozvanog "demokratskog bloka" i nagovestilo mogućnost nove koalicione vlade DSS-SRS ili nove izbore.
Odlukom "narodnjačke" koalicije Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS), da podrže Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke (SRS) za predsednika Skupštine Srbije, prema oceni analitičara i dnevne štampe, označilo je kraj takozvanog "demokratskog bloka" i nagovestilo mogućnost nove koalicione vlade DSS-SRS ili nove izbore.
"Samo im Sloba fali", naslov je u "Blicu", a izbor Nikolića za predsednika parlamenta "Press" donosi pod naslovom: "Koalicija SRS - DSS!". "Tomi skupština, Srbiji izbori!", naslov je u "Kuriru", a "Glas javnosti" pod naslovom "Rat teškim rečima u parlamentu", prenosi atmosferu iz skupštine.
Iako su parlamentarni izbori održani 21. januar, tri meseca Demokratska stranka (DS) i DSS i G17 Plus nisu pronašli zajednički jezik oko formiranja nove vlade, a žestoka rasprava u parlamentu u ponedeljak i utorak, otkrila je da su bila sporna takozvana "ministarstva sile", odnosno mesto ministra policije i direktora BIA.
Poslanici DS i DSS nisu se libili da za skupštinskom govornicom jedni druge kritikuju i blate oko toga ko je hteo koje mesto u vladi. DSS je optuživao DS da je želeo "monopol nad policijom", dok je DS uzvraćao DSS-u da stranka Vojislava Koštunice ne želi da pristane da medjusobnu kontrolu.
Predsednik G17 Plus Mladjan Dinkić rekao je uoči izbora Nikolića za predsednika skupštine da će, u slučaju da radikal bude prvi čovek parlamenta, ta stranka napustti pregovore o formiranju vlade. On i drugi poslanici G17 Plus više puta tokom rasprave apelovali su na DSS i NS da ne podrže Nikolića.
Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović tokom rasprave zatražio je od Demokratske stranke da se jasno izjasni da li bi i pored podrške Koštuničine stranke radikalima i dalje bila spremna na razgovore o vladi.
Jovanović je rekao da je rasprava pokazala "nesposobnost pobednika 5. oktobra da Srbiji nametnu nove vrednosti" i upitao DS da li je ovo "kraj političke avanture sa DSS".
Ta stranka je pozvala predsednika Srbije i DS Borisa Tadića da prekine pregovore o formiranju vlade sa Demokratskom strankom Srbije (D S S) i raspiše nove parlamentarne izbore.
"Smatramo da je to jedini način koji bi gradjanima Srbije omogućio da se izjasne da li su za proevropsku i reformsku politiku ili politiku izolacije. Ujedno, ovo je poslednji trenutak da Demokratska stranka definiše svoju poziciju i politiku za koju se zalaže. Dosadašnje oklevanje i ustupci nazadnoj politici ucena, doveli su nas u situaciju da na čelu Narodne skupštine bude oličenje rata, izolacije i bede", ističe se u saopštenju LDP.
"Izbor Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine predstavlja izbor retrogradne, ratnohuškačke i politike izolacije. Demokratska stranka Srbije ovim putem još jednom je potvrdila da bi se u svakoj vladi zalagala za izolaciju Srbije i potvrdjivanje uspeha 12. marta", navela je LDP.
Iz stranke Vojislava Koštunice pokušali su da se odbrane da to ne znači i podrška politici SRS, već samo da je to želja da se omogući kakvo-takvo normalno funkcionisanje države, pe svega zarad usvajanja budžeta. Takodje, poslanici DSS su se upinjali da dokažu da će Nikolić biti samo "tehnički" predsednik skupštine.
Poslanici DS i LDP su odgovarali da takvo nešto ne postoji u ustavnom sistemu zemlje i da će Nikolić, kao predsednik parlamenta, imati čak i mogućnost upravljanja oružanim snagam, u slučaju sprečenosti predsednik Srbije.
I radikali su se tokom rasprave upinjali da ne žele da formiraju vladu sa DSS, niti da su bilo kada pregovarali sa Koštuničinom strankom oko toga. "Zar sa njima koji se ovako svadjaju da pravim vladu?, rekao je u jednom trenutku Nikolić.
Nekoliko puta tokom rasprave ponovio je da SRS ne pravi vladu ni sa kim.
Salvu smeha u sali izazvao je lider SPS Ivica Dačić koji je rekao da bi "najbolja vlada bila SRS-DSS i eventualno SPS", ako treba. Dačićevo javno nudjenje bilo je propraćeno smehom i uzvicima: "Pa, vi nikad da izadjete iz vlasti".
Prema oceni pojedinih analitičara, i dalje postoji mogućnost za formiranje vlade DS-DSS/NS-G17 Plus. Doduše, šanse su sada još manje nego pre dva dana, ali postoje.
Sa tim se medjutim, ne slaže sociolog i istraživac u Institutu društvenih nauka Srećko Mihajlović, koji je ocenio da posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, nema šanse da bude formirana vlada demokratskog bloka, niti "bilo kakva vlada u skoroj budućnosti".
"Moj je utisak da ovakvo stanje bezvlašća najviše odgovora onima koji su na nekoj, makar i veoma maloj legitimnoj vlasti, i onima koji beskrupulozno pokušavaju da se dočepaju komada te vlasti", rekao je Mihajlović Tanjugu.
"Na našoj političkoj sceni postoji dva jaka politička pola - prvi predstavljaju Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije, a drugi Demokratska stranka. Ostale stranke su u medjuprostoru i one variraju izmedju jednog i drugog pola", rekao je Mihajlović.
Prema njegovoj oceni, najbolji primeri tog "variranja" su ono što čini G17 plus i sada Demokratska stranka Srbije.
Te "stranke u sredini" se čas priklanjaju jednim, čas drugima, i za njihovu političku i programsku orijentaciju se ne može reći da je stabilna i trajna, što smo videli parlamentu, rekao je on.
Ukazujući da je, ipak, "sumnjiva" priča o demokratskom bloku, on je rekao da su stranke koje su oborile autoritarni režim Slobodana Miloševića i za koje bi bilo normalno da čine taj blok, više zabavljane nastojanjem da "ućare" što više vlasti i moći, a ne da ostvare ono u šta su se zakleli oktobra 2000. godine.
Rok za formiranje vlade ističe 15. maja u ponoć, a ako do tada ne bude formirana, predvidjeno je raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U tom slučaju, predsednik Srbije bi 16. maja bio u obavezi da ukazom raspusti skupštinu i raspiše izbore, koji bi bili održani u roku od 60 dana od dana raspisivanja.
Izbori bi u tom slučaju bili održani najkasnije u subotu, 14. jula.
U slučaju novih izbora, tehnička vlada Vojislava Koštunice mogla bi da upravlja u narednih šest meseci (krajnji rok za formiranje buduće vlade, ako izbori budu održani 14. jula, ističe tek 10. novembra).
(MONDO)
"Samo im Sloba fali", naslov je u "Blicu", a izbor Nikolića za predsednika parlamenta "Press" donosi pod naslovom: "Koalicija SRS - DSS!". "Tomi skupština, Srbiji izbori!", naslov je u "Kuriru", a "Glas javnosti" pod naslovom "Rat teškim rečima u parlamentu", prenosi atmosferu iz skupštine.
Iako su parlamentarni izbori održani 21. januar, tri meseca Demokratska stranka (DS) i DSS i G17 Plus nisu pronašli zajednički jezik oko formiranja nove vlade, a žestoka rasprava u parlamentu u ponedeljak i utorak, otkrila je da su bila sporna takozvana "ministarstva sile", odnosno mesto ministra policije i direktora BIA.
Poslanici DS i DSS nisu se libili da za skupštinskom govornicom jedni druge kritikuju i blate oko toga ko je hteo koje mesto u vladi. DSS je optuživao DS da je želeo "monopol nad policijom", dok je DS uzvraćao DSS-u da stranka Vojislava Koštunice ne želi da pristane da medjusobnu kontrolu.
Predsednik G17 Plus Mladjan Dinkić rekao je uoči izbora Nikolića za predsednika skupštine da će, u slučaju da radikal bude prvi čovek parlamenta, ta stranka napustti pregovore o formiranju vlade. On i drugi poslanici G17 Plus više puta tokom rasprave apelovali su na DSS i NS da ne podrže Nikolića.
Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović tokom rasprave zatražio je od Demokratske stranke da se jasno izjasni da li bi i pored podrške Koštuničine stranke radikalima i dalje bila spremna na razgovore o vladi.
Jovanović je rekao da je rasprava pokazala "nesposobnost pobednika 5. oktobra da Srbiji nametnu nove vrednosti" i upitao DS da li je ovo "kraj političke avanture sa DSS".
Ta stranka je pozvala predsednika Srbije i DS Borisa Tadića da prekine pregovore o formiranju vlade sa Demokratskom strankom Srbije (D S S) i raspiše nove parlamentarne izbore.
"Smatramo da je to jedini način koji bi gradjanima Srbije omogućio da se izjasne da li su za proevropsku i reformsku politiku ili politiku izolacije. Ujedno, ovo je poslednji trenutak da Demokratska stranka definiše svoju poziciju i politiku za koju se zalaže. Dosadašnje oklevanje i ustupci nazadnoj politici ucena, doveli su nas u situaciju da na čelu Narodne skupštine bude oličenje rata, izolacije i bede", ističe se u saopštenju LDP.
"Izbor Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine predstavlja izbor retrogradne, ratnohuškačke i politike izolacije. Demokratska stranka Srbije ovim putem još jednom je potvrdila da bi se u svakoj vladi zalagala za izolaciju Srbije i potvrdjivanje uspeha 12. marta", navela je LDP.
DSS: Ma, to je samo "tehnički"...
DSS je saopštila da je "logično" da podrži Nikolića za predsednika parlamenta, jer dolazi iz stranke koja je dobila najviše glasovima na izborima, a da je potrebno da parlament bude formiran.Iz stranke Vojislava Koštunice pokušali su da se odbrane da to ne znači i podrška politici SRS, već samo da je to želja da se omogući kakvo-takvo normalno funkcionisanje države, pe svega zarad usvajanja budžeta. Takodje, poslanici DSS su se upinjali da dokažu da će Nikolić biti samo "tehnički" predsednik skupštine.
Poslanici DS i LDP su odgovarali da takvo nešto ne postoji u ustavnom sistemu zemlje i da će Nikolić, kao predsednik parlamenta, imati čak i mogućnost upravljanja oružanim snagam, u slučaju sprečenosti predsednik Srbije.
I radikali su se tokom rasprave upinjali da ne žele da formiraju vladu sa DSS, niti da su bilo kada pregovarali sa Koštuničinom strankom oko toga. "Zar sa njima koji se ovako svadjaju da pravim vladu?, rekao je u jednom trenutku Nikolić.
Nekoliko puta tokom rasprave ponovio je da SRS ne pravi vladu ni sa kim.
Salvu smeha u sali izazvao je lider SPS Ivica Dačić koji je rekao da bi "najbolja vlada bila SRS-DSS i eventualno SPS", ako treba. Dačićevo javno nudjenje bilo je propraćeno smehom i uzvicima: "Pa, vi nikad da izadjete iz vlasti".
Prema oceni pojedinih analitičara, i dalje postoji mogućnost za formiranje vlade DS-DSS/NS-G17 Plus. Doduše, šanse su sada još manje nego pre dva dana, ali postoje.
Sa tim se medjutim, ne slaže sociolog i istraživac u Institutu društvenih nauka Srećko Mihajlović, koji je ocenio da posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, nema šanse da bude formirana vlada demokratskog bloka, niti "bilo kakva vlada u skoroj budućnosti".
"Moj je utisak da ovakvo stanje bezvlašća najviše odgovora onima koji su na nekoj, makar i veoma maloj legitimnoj vlasti, i onima koji beskrupulozno pokušavaju da se dočepaju komada te vlasti", rekao je Mihajlović Tanjugu.
"Na našoj političkoj sceni postoji dva jaka politička pola - prvi predstavljaju Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije, a drugi Demokratska stranka. Ostale stranke su u medjuprostoru i one variraju izmedju jednog i drugog pola", rekao je Mihajlović.
Prema njegovoj oceni, najbolji primeri tog "variranja" su ono što čini G17 plus i sada Demokratska stranka Srbije.
Te "stranke u sredini" se čas priklanjaju jednim, čas drugima, i za njihovu političku i programsku orijentaciju se ne može reći da je stabilna i trajna, što smo videli parlamentu, rekao je on.
Ukazujući da je, ipak, "sumnjiva" priča o demokratskom bloku, on je rekao da su stranke koje su oborile autoritarni režim Slobodana Miloševića i za koje bi bilo normalno da čine taj blok, više zabavljane nastojanjem da "ućare" što više vlasti i moći, a ne da ostvare ono u šta su se zakleli oktobra 2000. godine.
Rok za formiranje vlade ističe 15. maja u ponoć, a ako do tada ne bude formirana, predvidjeno je raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U tom slučaju, predsednik Srbije bi 16. maja bio u obavezi da ukazom raspusti skupštinu i raspiše izbore, koji bi bili održani u roku od 60 dana od dana raspisivanja.
Izbori bi u tom slučaju bili održani najkasnije u subotu, 14. jula.
U slučaju novih izbora, tehnička vlada Vojislava Koštunice mogla bi da upravlja u narednih šest meseci (krajnji rok za formiranje buduće vlade, ako izbori budu održani 14. jula, ističe tek 10. novembra).
(MONDO)
