Izborom predsednika, tri potpredsednika, članova skupštinskih odbora i imenovanjem sekretara, Skupština Srbije završila je danas rad, iako je na dnevnom redu konstititivne sednice još i usvajanje zakona o ministarstvima i izbor nove vlade.
Izborom predsednika, tri potpredsednika, članova skupštinskih odbora i imenovanjem sekretara, Skupština Srbije završila je danas rad, iako je na dnevnom redu konstititivne sednice još i usvajanje zakona o ministarstvima i izbor nove vlade.
Predsednik Skupstine Tomislav Nikolić je na kraju rekao da će o nastavku sednice poslanici biti blagovremeno obavešteni.
U skupštinske organe izabrani su predstavnici Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Socijalističke partije Srbije.
Demokratska stranka, LDP i G17 plus nisu predložile kandidate za potpredsednike skupštine, kao ni kandidate za skupštinska radna tela, u znak protesta zbog izbora radikala Tomislava Nikolića za predsednika zakonodavnog tela.
Za potpredsednike parlamenta izabrani su Nataša Jovanović iz SRS, iz DSS-a je kandidovan Radojko Obradović, a iz SPS-a Milutin Mrkonjić. Te tri stranke su dostavile i predloge kandidata za članove i predsednike skupštinskih odbora.
Poslanici su izabrali i članove 30 skupštinskih odbora, za koje su kandidate dali takodje samo predstavnici SRS, DSS i SPS.
Jedino je poslanik Romske partije Srdjan Šajn, koji ne pripada nijednoj od te tri poslaničke grupe, izabran u dva skupštinska odbora. On je izabran za člana Odbora za medjunacionalne odnose na kvoti koja pripada DSS-u, i za člana Odbora za smanjenje siromaštva na kvoti koja pripada SRS-u.
Poslanici svih ostalih poslaničkih grupa nisu dali kandidate za članove skupštinskih odbora tako da su oni popunjeni samo do broja koji proporcionalno pripada poslaničkim grupama SRS, DSS i SPS. Te tri stranke imaju zajedno 144 od ukupno 250 poslanika.
Skupština je za sekretara ponovo imenovala Marka Danilovića iz DSS koji je i u prethodnom sazivu obavljao tu funkciju.
U radu parlamenta učestvuju poslanici DS i Liberalno-demokratske partije, dok poslanici G17 ne učestvuju u radu parlamenta i neće davati svog kandidata za potpredsednika parlamenta, kao ni kandidate za ostala skupštinska radna tela. Ta odluka će biti na snazi dok je Nikolić predsednik parlamenta, rekao je lider G17 Mladjan Dinkić.
Izbor predstavnika DSS, SRS i SPS sve ostale poslaničke grupe su ocenile kao uspostavljanje nove parlamentarne većine i nisu učestovale u glasanju ni o jednom predlogu.
Te stranke su posebno protestovale što je za predsednika parlamenta izabran zamenik lidera SRS-a Tomislav Nikolić, ocenjujući da je time Srbija vraćena u devedesete godine, da je ugrožen njen evropski put i demokratski sistem vrednosti.
Konstitutivna sednica počela je 14. februara kada su verifikovani mandati svih 250 poslanika izabranih na parlamentarnim izborima 21. januara i prekinuta je nakon usvajanja rezolucije o Kosovu i Metohiji.
Prva sednica je nastavljena 7. maja, nedelju dana pre isteka ustavnog roka do kojeg Skupština Srbije treba da izabre novu vladu, nakon što su SRS, DSS i SPS dogovorile da završe konstituisanje i da podrže izbor Tomislava Nikolića.
Ukoliko do 14. maja u ponoć Skupština Srbije ne izabere novu vladu, parlament se raspušta, a predsednik Srbije je dužan da istovremeno raspiše nove izbore koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.
Poslanici DS i LDP ocenili su da uspostavljanje nove parlamentarne većine i izbor Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta vraćaju Srbiju u 1991. godinu.
Poslanik DS-a Boško Ristić rekao je da je Srbija nazadovala izborom Nikolića, a da su gradjani na izborima glasali za demokratske ideje. "Ne može se iza reči 'Kosovo je deo Srbije', gurati nazadna politička ideja", rekao je Ristić i istakao da gradjani nisu glasali za ekstremizam i primitivizam.
Poslanik SRS-a Dragan Todorović je rekao da je izborom Nikolića Skupština Srbije dobila pravog demokratskog predsednika. Prema Todorovićevim rečima, SRS je demokratska stranka koja se zalaže za demokratski sistem vrednosti, što dokazuje i njen program.
Odgovarajući poslanici LDP-a Vesni Pešić, Todorović je rekao da se SRS zalaže za srpsku državu na Balkanu i da nikada neće odustati od borbe za Veliku Srbiju.
Pešićeva je prethodno zatražila da radikali preciziraju šta je za njih srpska država, pošto u njihovom programu stoji da su srpske zemlje do granice Karlobag-Virovitica.
Ona je ocenila da se na taj način ne može graditi demokratska srpska država i istakla da je za nju srpska zemlja Srbija. "Vi niste radili na tome da se stvori srpska demokratska država, već ste učestovali u četničkom pokretu, zauzimali teritorije ratom i insistirali na granicama Karlobag-Virovitica, a takva država ne može da se ostvari demokratskim putem", rekla je Vesna Pešić.
Todorović je na to upitao da li je cilj političkih protivnika radikala da Srbija ostane bez Kosova i Metohije.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić je reklamirao povredu poslovnika smatrajući da je Tomislav Nikolić zloupotrebio funkciju jer sa mesta predsedavajućeg polemiše sa svakim poslanikom koji izadje za govornicu.
Batić je rekao da Nikolić treba da zatraži reč ako ima nešto da kaže, a ne da sa mesta predsedavajućeg replicira i odgovara poslanicima.
Nikolić je na to rekao da će nastaviti da odgovara kada je direktno pominjan i poručio onima koji ne mogu da ga "trpe takvog", da podnesu zahtev da bude smenjen.
Poslanik DS Dragan Šutanovac je ocenio da predstavnik SRS-a ne može da deli lekcije iz parlamentarizma i podsetio da su radikali u parlamentu ranijih godina vredjali i tukli poslanike i polivali ih vodom.
U raspravi su najmanje učestovali poslanici Demokratske stranke Srbije.
SRS, DSS i SPS, koje su izabrale Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, predložile su svoje svoje kandidate za potpredsednike Skupštine.
Zamenik šefa poslaničke grupe Demokratske stranke Milan Marković rekao je ta poslanička grupa neće predlagati kandidata za potpredsednika parlamenta, "dok bude na snazi ovakva kompozicija snaga, jer to nije izraz volje gradjana na izborima".
Marković je rekao da je uspostavljen sistem ideja koje su bile pogubne za zemlju devedesetih godina, dodajući da politički stavovi SRS nisu u interesu Srbije.
On je ukazao da je osnovni cilj i strategija DS ulazak Srbije u Evropsku uniju, navodeći da EU nije idealna tvorevina ali da u njoj vladaju mnogo bolji standardi nego u Srbiji.
Marković je rekao da su primedbe koje su poslednjih dana stigle iz EU u vezi kontrole bezbednosnih strukutra i policije upućene predsedniku Srbije jer je, kako je naveo, poznato da te službe nisu u Srbiji bile po kontrolom predsednika i parlamenta, kao što je to slučaj u većini drugih država Evrope.
Poslanik SRS Dragan Todorović rekao je da se ta stranka zalaže za interes sopstvenog naroda i države, a da interes za koji se zalaže Evrope nije uvek interes srpskog naroda.
Na početku sednice predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić čestitao je poslanicima Dan pobede nad fašizmom.
Posle ovog zahteva, Nikolić je zakačio bedž i na drugi rever sakoa. Ovaj gest Nikolića poslanici SRS su burno pozdravili.
Mekormak je na redovnoj konferenciji za novinare rekao da bi izbor Tomislava Nikolića mogao da zakomplikuje diplomatske napore u rešavanju budućeg statusa Kosova.
"Niko ne želi da vidi pojedince kako pokušavaju da raspiruju nacionalizam na destruktivan način. To ne pomaže Srbiji", ocenio je portparol Stejt departmenta.
On je, medjutim, izrazio nadu da će se nakon prve parlamentarne debate "emocije ohladiti, retorika ublažiti i da će se srpski poslanici i srpski lideri usredsrediti na to kako bolje integrisati Srbiju u ostatak sveta i Evropu, kao i na podršku izgradnji stabilnijeg balkanskog regiona".
(MONDO/agencije)
Predsednik Skupstine Tomislav Nikolić je na kraju rekao da će o nastavku sednice poslanici biti blagovremeno obavešteni.
U skupštinske organe izabrani su predstavnici Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Socijalističke partije Srbije.
Demokratska stranka, LDP i G17 plus nisu predložile kandidate za potpredsednike skupštine, kao ni kandidate za skupštinska radna tela, u znak protesta zbog izbora radikala Tomislava Nikolića za predsednika zakonodavnog tela.
Za potpredsednike parlamenta izabrani su Nataša Jovanović iz SRS, iz DSS-a je kandidovan Radojko Obradović, a iz SPS-a Milutin Mrkonjić. Te tri stranke su dostavile i predloge kandidata za članove i predsednike skupštinskih odbora.
Poslanici su izabrali i članove 30 skupštinskih odbora, za koje su kandidate dali takodje samo predstavnici SRS, DSS i SPS.
Jedino je poslanik Romske partije Srdjan Šajn, koji ne pripada nijednoj od te tri poslaničke grupe, izabran u dva skupštinska odbora. On je izabran za člana Odbora za medjunacionalne odnose na kvoti koja pripada DSS-u, i za člana Odbora za smanjenje siromaštva na kvoti koja pripada SRS-u.
Poslanici svih ostalih poslaničkih grupa nisu dali kandidate za članove skupštinskih odbora tako da su oni popunjeni samo do broja koji proporcionalno pripada poslaničkim grupama SRS, DSS i SPS. Te tri stranke imaju zajedno 144 od ukupno 250 poslanika.
Skupština je za sekretara ponovo imenovala Marka Danilovića iz DSS koji je i u prethodnom sazivu obavljao tu funkciju.
U radu parlamenta učestvuju poslanici DS i Liberalno-demokratske partije, dok poslanici G17 ne učestvuju u radu parlamenta i neće davati svog kandidata za potpredsednika parlamenta, kao ni kandidate za ostala skupštinska radna tela. Ta odluka će biti na snazi dok je Nikolić predsednik parlamenta, rekao je lider G17 Mladjan Dinkić.
Izbor predstavnika DSS, SRS i SPS sve ostale poslaničke grupe su ocenile kao uspostavljanje nove parlamentarne većine i nisu učestovale u glasanju ni o jednom predlogu.
Te stranke su posebno protestovale što je za predsednika parlamenta izabran zamenik lidera SRS-a Tomislav Nikolić, ocenjujući da je time Srbija vraćena u devedesete godine, da je ugrožen njen evropski put i demokratski sistem vrednosti.
Konstitutivna sednica počela je 14. februara kada su verifikovani mandati svih 250 poslanika izabranih na parlamentarnim izborima 21. januara i prekinuta je nakon usvajanja rezolucije o Kosovu i Metohiji.
Prva sednica je nastavljena 7. maja, nedelju dana pre isteka ustavnog roka do kojeg Skupština Srbije treba da izabre novu vladu, nakon što su SRS, DSS i SPS dogovorile da završe konstituisanje i da podrže izbor Tomislava Nikolića.
Ukoliko do 14. maja u ponoć Skupština Srbije ne izabere novu vladu, parlament se raspušta, a predsednik Srbije je dužan da istovremeno raspiše nove izbore koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.
Poslanici već dva dana o Nikoliću
Skupština Srbije nastavila je u sredu konstitutivnu sednicu raspravom o izboru potpredsednika parlamenta i skupštinskih odbora, ali je rasprava skrenuta na izbor Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta.Poslanici DS i LDP ocenili su da uspostavljanje nove parlamentarne većine i izbor Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta vraćaju Srbiju u 1991. godinu.
Poslanik DS-a Boško Ristić rekao je da je Srbija nazadovala izborom Nikolića, a da su gradjani na izborima glasali za demokratske ideje. "Ne može se iza reči 'Kosovo je deo Srbije', gurati nazadna politička ideja", rekao je Ristić i istakao da gradjani nisu glasali za ekstremizam i primitivizam.
Poslanik SRS-a Dragan Todorović je rekao da je izborom Nikolića Skupština Srbije dobila pravog demokratskog predsednika. Prema Todorovićevim rečima, SRS je demokratska stranka koja se zalaže za demokratski sistem vrednosti, što dokazuje i njen program.
Odgovarajući poslanici LDP-a Vesni Pešić, Todorović je rekao da se SRS zalaže za srpsku državu na Balkanu i da nikada neće odustati od borbe za Veliku Srbiju.
Pešićeva je prethodno zatražila da radikali preciziraju šta je za njih srpska država, pošto u njihovom programu stoji da su srpske zemlje do granice Karlobag-Virovitica.
Ona je ocenila da se na taj način ne može graditi demokratska srpska država i istakla da je za nju srpska zemlja Srbija. "Vi niste radili na tome da se stvori srpska demokratska država, već ste učestovali u četničkom pokretu, zauzimali teritorije ratom i insistirali na granicama Karlobag-Virovitica, a takva država ne može da se ostvari demokratskim putem", rekla je Vesna Pešić.
Todorović je na to upitao da li je cilj političkih protivnika radikala da Srbija ostane bez Kosova i Metohije.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić je reklamirao povredu poslovnika smatrajući da je Tomislav Nikolić zloupotrebio funkciju jer sa mesta predsedavajućeg polemiše sa svakim poslanikom koji izadje za govornicu.
Batić je rekao da Nikolić treba da zatraži reč ako ima nešto da kaže, a ne da sa mesta predsedavajućeg replicira i odgovara poslanicima.
Nikolić je na to rekao da će nastaviti da odgovara kada je direktno pominjan i poručio onima koji ne mogu da ga "trpe takvog", da podnesu zahtev da bude smenjen.
Poslanik DS Dragan Šutanovac je ocenio da predstavnik SRS-a ne može da deli lekcije iz parlamentarizma i podsetio da su radikali u parlamentu ranijih godina vredjali i tukli poslanike i polivali ih vodom.
U raspravi su najmanje učestovali poslanici Demokratske stranke Srbije.
SRS, DSS i SPS, koje su izabrale Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije, predložile su svoje svoje kandidate za potpredsednike Skupštine.
Zamenik šefa poslaničke grupe Demokratske stranke Milan Marković rekao je ta poslanička grupa neće predlagati kandidata za potpredsednika parlamenta, "dok bude na snazi ovakva kompozicija snaga, jer to nije izraz volje gradjana na izborima".
Marković je rekao da je uspostavljen sistem ideja koje su bile pogubne za zemlju devedesetih godina, dodajući da politički stavovi SRS nisu u interesu Srbije.
On je ukazao da je osnovni cilj i strategija DS ulazak Srbije u Evropsku uniju, navodeći da EU nije idealna tvorevina ali da u njoj vladaju mnogo bolji standardi nego u Srbiji.
Marković je rekao da su primedbe koje su poslednjih dana stigle iz EU u vezi kontrole bezbednosnih strukutra i policije upućene predsedniku Srbije jer je, kako je naveo, poznato da te službe nisu u Srbiji bile po kontrolom predsednika i parlamenta, kao što je to slučaj u većini drugih država Evrope.
Poslanik SRS Dragan Todorović rekao je da se ta stranka zalaže za interes sopstvenog naroda i države, a da interes za koji se zalaže Evrope nije uvek interes srpskog naroda.
Na početku sednice predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić čestitao je poslanicima Dan pobede nad fašizmom.
Nikolić sa Šešeljem na oba revera
Poslanik LDP Aleksandra Jerkov ponovo je od predsednika parlamenta Tomislava Nikolića zatražila da skine bedž sa likom lidera radikala i haškog optuženika Vojislava Šešelja.Posle ovog zahteva, Nikolić je zakačio bedž i na drugi rever sakoa. Ovaj gest Nikolića poslanici SRS su burno pozdravili.
SAD: Mržnja u srpskom parlamentu zabrinjava
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije podsetila je na "loše stare dane govora mržnje" iz vremena vladavine Slobodana Miloševića, kada su ljudi deljeni na patriote i izdajnike, izjavio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak (na slici).Mekormak je na redovnoj konferenciji za novinare rekao da bi izbor Tomislava Nikolića mogao da zakomplikuje diplomatske napore u rešavanju budućeg statusa Kosova.
"Niko ne želi da vidi pojedince kako pokušavaju da raspiruju nacionalizam na destruktivan način. To ne pomaže Srbiji", ocenio je portparol Stejt departmenta.
On je, medjutim, izrazio nadu da će se nakon prve parlamentarne debate "emocije ohladiti, retorika ublažiti i da će se srpski poslanici i srpski lideri usredsrediti na to kako bolje integrisati Srbiju u ostatak sveta i Evropu, kao i na podršku izgradnji stabilnijeg balkanskog regiona".
(MONDO/agencije)
