Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, povodom odluke iz Luksemburga, rekao je da je rad na pristupnim pregovorima već počeo i šta sledi.
Šefovi država ili vlada EU odlučili su danas da se pokrenu pregovori o članstvu sa Srbijom i da se prva međuvladina konferencija održi najkasnije u januaru 2014. godine.
U međuvremenu, Evropska komisija treba da izradi mandat za pregovore (pregovarčki okvir) koji će biti potvrđen "na uobičajenom zasedanju o proširivanju".
Na konferenciji za novinare, Dežer je rekao da će Evropska komisija uskoro predložiti okvir za pregovore sa Srbijom i da bi to moglo biti gotovo na jesen, u oktobru, novembru.
Prema njegovim rečima, i skrining proces za poglavlja 23. i 24. o pravosuđu i vladavini prava mogao bi biti tada završen, dok će za skrining (dubinski pregled stanja) svih poglavlja biti možda potrebno i više od jedne godine.
Crna Gora, na primer, skrining je završila za nešto manje od godinu dana.
Dežer je dodao da Srbija mora što pre da odredi pregovarački tim i glavnog pregovarača koji će da koordinira pregovore po poglavljima, kao i pregovarače zadužene za određena poglavlja koji će sarađivati s nadležnim ministrima.
Šef delegacije EU je naveo da je taj tim u Hrvatskoj brojao oko 2.000 ljudi.
"Danas je Srbija nepovratno krenula ka pridruživanju evropskoj porodici", rekao je Dežer, navodeći da je danas "istorijski datum" i "pobednički Vidovdan".
On je rekao da je odluka Evropskog saveta jasan znak gde Srbija vidi svoju budućnost, ali i da ona daje poruku stabilnosti, predvidivosti i kredibiliteta Srbije što je značajno i za investicije.
Dežer je objasnio da se za otvaranje pregovora o poglavljima 23. i 24, postavljaju osnovna merila koja se tiču dovoljne usklađenosti zakonodavstva s pravnom tekovinom EU i postojanja struktura neophodnih za sprovođenje strategija borbe protiv korupcije i reforme pravosuđa.
Evropska komisija će bez odlaganja započeti rad na izradi pregovaračkog okvira u kojem će biti iznete obaveze obe strane u pregovorima, rekao je Dežer navodeći da je delegacija EU već uputila neka pitanja Vladi Srbije u vezi s poglavljivama o pravosuđu i vladavini prava od kojih pregvori počinju.
Dežer je istakao da je značajno što je Vlada Srbije usvojila strategije za borbu protiv korupcije, reformu pravosuđa i borbu protiv diskriminacije, navodeći da će to olakšati skrining proces.
"Ne može se gubiti vreme i EU i Srbija ne od sutra, već od danas treba da počnu pripremu", rekao je Dežer.
Dežer je rekao da vlasti u Srbiji treba da predvide modalitet kako će se parlement i šira javnost uključiti u pristupne pregovore.
Današnja odluka Evropskog saveta je priznanje svim demokratskim snagama od 2000. godine koje su radile na unapređenju demokratskih standarda, rekao je Dežer i čestitao premijeru Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću.
On je rekao da su vlasti Srbija za prethodne četiri godine, koliko je proveo u Srbiji, preduzele hrabre korake koje su donele niz približavanja Evropskoj uniji, od vizne liberalizacije preko otklanjanja haške prepreke do istorijskog sporazuma 19. aprila o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Dežer, kome uskoro prestaje mandat, izrazio je lično zadovoljsto današnjom odlukom Evropskog saveta o Srbiji, kao i ulaskom u EU Hrvatske u kojoj je takođe proveo četiri godine.
O prvim koracima u procesu pregovaranja govorio je danas i ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković.
Selaković je novinarima u Skupštini Srbije rekao da se njegovo ministarstvo uveliko priprema za pristupne pregovore i da će u tom smislu iskoristiti i predstojećih nekoliko meseci.
"Neću da kažem da se radujem mučnim razgovorima i velikom radu, ali se radujem tome što se neke stvari sada čine mnogo izglednije", rekao je on i dodao da zna tačno šta njegovo ministarstvo očekuje kako bi se uspešno pripremilo za pregovore sa EU.
Selaković je pozdravio odluku Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa Srbijom, a kao posebno važna pomenuo je pregovaračka poglavlja 23 i 24 koja govore o pravosuđu, borbi protiv korupcije i ljudskim i manjinskim pravima.
Ministar pravde je rekao i da Skupština Srbije upravo danas razmatra dve ključne strategije za reformu pravosuđa i za borbu protiv korupcije za koje je kazao da su od ključne važnosti za Srbiju.
Evropski savet odlučio je danas da se pokrenu pregovori o članstvu u EU sa Srbijom i da se prva međuvladina konferencija održi najkasnije u januaru 2014. godine.
FORMALNO TO SVE IZGLEDA OVAKO
Pregovori o članstvu, nakon političke odluke o njihovom otvaranju, formalno počinju međuvladinom konferencijom na kojoj predstavnici vlada članica EU i zemlje kandidata razmenjuju pregovaračke okvire, odnosno mandate za pregovore.
U tehničkom smislu mogu da počnu brzo nakon toga, pošto počinju analitičkim pregledom zakonodavstva zemlje kandidata, takozvanim skriningom, koji je u drugim zemljama do sada uglavnom trajao od 12 do 15 meseci.
U okviru analitičkog pregleda utvrđuje se u kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa pravnim tekovinama EU i to u svakom pregovaračkom poglavlju.
Analiza tokom skrininga pruža osnovu za pregovaračke pozicije zemlje kandidata, dok je za Evropsku komisiju pokazatelj spremnosti države kandidata za otvaranje pojedinih pregovarackih poglavlja.
Pravna tekovina je podeljena u 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih se o 33 pregovara dok su dva poglavlja - institucije i ostala pitanja, tehnička.
Na kraju analize stanja Evropska komisija usvaja izveštaj sa skrininga i ako se oceni da zemlja kandidat nije spremna da otvori određeno pregovaračko poglavlje, postavljaju se merila koje je potrebno prethodno ostvariti.
Merila se moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja.
Odluku o otvaranju i zatvaranju poglavlja donose jednoglasno članice EU, a dosadašnja iskustva su pokazala da na taj proces mogu uticati bilateralni sporovi sa članicama.
Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija, zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina, izgradnju kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.
U tom smislu u pregovorima reforme konačno dolaze u prvi plan, kao i primena zakona, a iskustva govore da su pregovori dug proces koji zahteva punu reformu institucija i velika ulaganja.
Proces pregovora o članstvu je vremenom postajao sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine.
Poučena iskustvom sa Bugarskom i Rumunijom, EU je 2011. usvojila novi pristup u proširenju koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a zatvaraju na kraju kako bi se zemlja što bolje pripremila za članstvo.
Ta poglavlja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost.
Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu - ne pregovara se o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU.
Zemlja kandidat može da traži evenutalni prelazni period za usklađivanje pa i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u potpunosti primeni pravne tekovine EU.
Nakon otvaranja pregovora, utvrđuje se i pregovaračka struktura zemlje kandidata, odnosno formiraju pregovarački timovi.
Pregovori traju više godina u zavisnosti od spremnosti i usklađenosti zemlje sa EU - u slučaju Hrvatske su trajali šest godina, od oktobra 2005. do juna 2011. godine.
Pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema ugovor o pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve članice EU.
Uobičajeno je da se tada odredi i datum kada će država postati članica, uz uslov da se proces ratifikacije do tada završi.
