Vlada Srbije bi, odmah po saopštavanju odluke Evropskog saveta o početku pristupnih pregovora u januaru, morala da intenzivira implementaciju briselskog sporazuma smatraju analitičari.
Iako EU neće do kraja godine još jednom na multilateralnom nivou evaluirati uspeh Srbije u sprovođenju dogovora, implemantacija ostaje bilateralni problem sa Nemačkom, što je juče jasno poručila kancelarka Angela Merkel, koja je rekla da, što se njene države tiče, bez toga nema ni formalnog otvaranja pregovora.
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević izjavio je Tanjugu da ga, kada je reč o sprovođenju briselskog dogovora, zabrinjavaju poruke pojedinih političkih predstavnika Srba sa severa Kosova koji ponovo posežu za starom retorikom i ne razumeju promene u političkom životu Srbije.
"Ovde se desio pozitivan politički zemljotres i vlada je čvrsto rešena da implementira ono što je dogovoreno u Briselu, a da li ona to može da uradi mimo Srba sa severa Kosova - ne može.
Postavlja se, međutim, pitanje da li su ti kritički stavovi zapravo stavovi većine građana koji žive tamo", rekao je Pribićević.
"Daleko od toga da je tamo stvar prelomljena u pravcu prihvatanja ključnih smernica državne politike, ali o tome da tamo postoji nekakvo stpostotno odbijanje više nema govora, jer je očigledno da su ljudi počeli da razumeju ciljeve Vlade Srbije i briselski sporazum kao nešto što je dobro za njih", rekao je Pribićević.
Slično nespokojstvo je, u izjavi Tanjugu, izrazio i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, koji očekuje probleme u sprovođenju dogovora sa Prištinom, jer "Srbi na severu Kosova i dalje odbijaju u velikom broju da prihvate sve elemente koji su predviđeni sporazumom".
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je Tanjugu da je, kada je reč o ulozi Srba u implemtaciji briselskog sporazuma, ključno pitanje njihovog učešća na jesenjim lokalnim izborima, što je preduslov za formiranje Zajednice srpskih opština.
Prema njegovim rečima, ukoliko Srbi ne izađu na izbore to faktički znači da su digli ruke od glavnog pozitivnog rezulatata briselskih pregovora, a to je lokalna samouprava i zajednica opština.
On je rekao da bi, čak i da Srbi u minimalnom broju izađu na te izbore ili ih čak bojkotuju, bila uspostavljena nekakva privremena uprava sa spornim legitimitetom, što nikako ne bi bilo dobro za otvaranje pristupnih pregovora Srbije sa EU.
"Ukoliko se ispostavi da je vladina politika ovo što je rekao Pantić - da Srbi ne idu na izbore... onda ne da neće početi pregovori u januaru nego neće ni 2015. godine", rekao je Janjić.
Zbog efikasnijeg odgovora na izazove u daljem procesu evrointegracija i sa njim povezanom rešavanju kosovskog pitanja, Vlada Srbije bi, prema Janjićevom mišljenju, trebalo da formira integrisano ministarstvo za evropske i regionalne integracije i njemu priključi sadašnje Kancelarije za pridruživanje EU i Kancelarije za KiM.
Zamenik direktora vladine Kancelarije za KiM Krstimir Pantić, inače bivši gradonačelnik Kosovske Mitrovice, smatra da će nakon odluke o dodeljivanju datuma Srbiji implementacija sporazuma sa Prištinom ići mnogo lakše nego do sada, jer su Albanci u prošlosti imali razloga da odugovlače sa sprovođenjem dogovora iz Brisela .
"Da bi se nešto primenilo na terenu mora postojati dobra volja obe strane. Vlada Srbije je odlučna da sprovede dogovor iz Brisela jer smo od EU dobili garancije da dogovori ne prejudiciraju status naše južne pokrajine.
Sve što je bila obaveza države Srbije je ispunjeno ili je taj proces u toku", rekao je Pantić Tanjugu. Jedino što može biti izvor neslaganja između Vlade Srbije i Srba sa severa KiM je odluka da se ne učestvuju na lokalnim izborima na KiM.
Ta odluka, kako je objasnio, nije posledica inaćenja sa državom već opravdanog straha.
"Ukoliko ne dođe do promene stava, to neće imati posledice po Vladu Srbije i proces evropskih integracija već po sam narod na severu KiM, jer će biti izabrani predstavnici koji će imati legalitet ali ne i legitimitet i koji ni na koji način ne mogu da predstavljaju srpski narod", kazao je Pantić.
Zato je, prema njegovim rečima, važno nastaviti razgovore Beograda i predstavnika građana sa severa KiM kako bi se pronašlo obostrano prihvatljivo resenje, a Srbi dobili garancije da su dogovori i ono što proističe iz njih u skladu sa stavom o nepriznavanju Kosova i javno iznesenim stavom EU da dogovori ne prejudiciraju status KiM.
