Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke podneo je u četvrtak u Njujorku izveštaj o poseti 15-člane Misije svetske organizacije Beogradu i Kosovu i najavio početak pregovora o novoj rezoluciji o Kosovu za sledeću sedmicu.
Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke podneo je u četvrtak u Njujorku izveštaj o poseti 15-člane Misije svetske organizacije Beogradu i Kosovu i najavio početak pregovora o novoj rezoluciji o Kosovu za sledeću sedmicu.Na sastanku u sedištu UN, u Njujorku, ponovo su potvrdjene razlike u pristupu kosovskom pitanju izmedju Rusije i Zapada.
Zapadne zemlje i Rusija su ponovo zauzeli suprotne, gotovo "nepomirljive" stavove o načinu rešavanja statusa Kosova, nagoveštavajući složenost pregovora koji očekuje SB UN u procesu usaglašavanja nove rezolucije o Pokrajini.
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin je rekao da je misija SB imala prilike da se uveri da je na Kosovu "još dug put do ispunjavanja standarda" i založio se za nastavak pregovora izmedju predstavnika Beograda i Prištine.
"Imamo elemente koje su predložili EU I SAD. I mi smo predložili elemente. Ali, do sada je održana samo jedna runda neformalnih pregovora. Neki elementi ta dva predloga su nepomirljivi i pred nama je ozbiljan problem koji zahteva ozbiljne pregovore", rekao je Čurkin.
Ruski diplomata je naglasio da je izveštaj misije Saveta bezbednosti potvrdio stav Rusije da na Kosovu nisu ispunjeni standardi iz Rezolucije 1244 i da Beograd i Priština treba da nastave pregovore.
"U situaciji kada standardi (na Kosovu) nisu ispunjeni, nije moguće razmatrati rešenje, a pogotovo ne neko koja ne prihvataju obe strane. "Po našem mišljenju, rezultat misije i njeni zaključci potvrdili su naš stav o potrebi daljih pregovora izmedju strana", rekao je Čurkin, dodajući da je "dosta ohrabren činjenicom" da stav o potrebni daljih kontakata i razgovora deli i deo članova Saveta bezbednosti.
Navodeći da ni od jednog govornika nije čuo da su standardi na Kosovu ispunjeni i da do toga predstoji još dug put, Čurkin je rekao da "postoji očigledna veza izmedju onoga sta se dogadja sa stepenom standarda i mogućnošću nalaženja političkog rešenja za Kosovo".
Čurkin je naglasio da bi i Rusija volela da pitanje Kosova bude što pre rešeno i da "niko ne zagovara očuvanje statusa kvo".
On je, medjutim, naglasio i da je pitanje Kosova veoma delikatno jer nikada ranije nije bilo takvih predloga u vezi sa delom neke zemlje, i da zato pitanje "treba ozbiljno razmotriti i uzeti u obzir sve raspoložive opcije".
Američki ambasador Zalmaj Halizad je istakao da kosovsko pitanje ima "vrhunski značaj" za administraciju u Vašingtonu, naglašavajući podršku planu za rešavanje kosovskog statusa koji je sačinio izaslanik UN, bivši finski predsednik, Marti Ahtisari.
"Kosovo danas bezmalo funkcioniše kao autonomna država…A bili smo svedoci da ima prostora za napredak", rekao je Halizad, ocenjujući da bi svako odlaganje predstavljalo opasnost da čitav proces udje u period stagnacije, što izaziva strah od izliva nasilja i nenadgledane nezavisnosti.
On je dodao da je Kosovo bilo deo Jugoslavije, države koja je prestala da postoji i da je to "jedinstveno rešenje za jedinstveni slučaj.
"Pred nama nije lak posao, ali ovo je poslednje poglavlje raspada bivše Jugoslavije", smatra Halizad.
Naglasivši da će do sledeće nedelje, kada bi trebalo da počnu pregovori o novoj rezoluciji, sve države članice SB dobiti smernice iz svojih prestonica, Verbeke, je rekao: "Kako će se to završiti, videćemo narednih dana i sedmica. Ne mislim da će se raditi o mesecima".
(agencije)
