Poslanici Skupštine Srbije završili su četvoročasovnu načelnu raspravu o Predlogu zakona o ministarstvima, koji su podnele poslaničke grupe DS, koalicije DSS -NS i G17 plus i na koji je uloženo oko 90 amandmana. Usvajanje ovog zakona je preduslov za izbor nove vlade, a sednica će biti nastavljena u utorak - kad ističe rok za formiranje nove vlade.
Poslanici Skupštine Srbije završili su četvoročasovnu načelnu raspravu o Predlogu zakona o ministarstvima, koji su podnele poslaničke grupe DS, koalicije DSS -NS i G17 plus i na koji je uloženo oko 90 amandmana. Usvajanje ovog zakona je preduslov za izbor nove vlade, a sednica će biti nastavljena u utorak - kad ističe rok za formiranje nove vlade.
Predlog zakona uredjuje rad i sastav buduće vlade, a predvidja i uvodjenje novih ministarstava, medju kojima su i ministarstva odbrane i spoljnih poslova. Nova vlada će imati 25 članova: premijera, jednog potpredsednika, 22 resorna minsistra i jednog ministra bez portfelja.
Šef poslaničke grupe DSS Srbije Miloš Aligrudić rekao je, obrazlažući predlog Zakona o ministarstvima, da se nada da će Skupština usvojiti taj zakonski tekst i otvoriti put konačnom konstituisanju Vlade i svih institucija u zemlji. On je objasnio da postoje dve grupe razloga za donošenje tog zakona- u jednoj je prestanak postojanja državne zajednice i ustanovljene obaveze Srbije, pa je potrebno ustanoviti i nadležnosti Vlade koje proističu iz preuzimanja tih nadležnosti. Drugi razlozi su u skladu sa ustavnim sistemom zemlje, rekao je Aligrudić na zasedanju koje je prekinuto neplaniranom pauzom pošto je poslanike posetila pobednica Pesme Evrovizije Marija Šerifović.
Aligrudić je dodao da dogovor o formiranju nove vlade svakako razlog za donošenje tog propisa, kao i da se preraspodeljuje državna uprava, a dobijaju se i nova minitarstva, od kojih je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju sasvim novo, kao i ministarstva spoljnjih poslova i odbrane.
Predsednik Srbije Boris Tadić mandat za sastav nove vlade poverio je još aktuelnom premijeru i lideru DSS-a Vojislavu Koštunici. Koalicija DSS-Nova Srbija imaće, uz premijerko mesto i sedam ministara. Demokratska stranka ima potpredsedničko mesto, 11 ministarstava i ministra bez portfelja.
Stranka G17 plus ima četiri ministarstva.
Medju novoformiranim su i ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstva za infrastrukturu, za telekomunikacije i informatičko društvo, ministarstvo zaštite životne sredine. U budućoj vladi nova su i ministarstva omladine i sporta, kao i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Buduća vlada imaće i ministra bez portfelja, koji će biti zadužen za sprovodjenje Nacionalnog investicionog plana.
Posle načelne rasprave, prema proceduri, potrebno je da prodju 24 sata da bi se raspravljalo o amandmanima, a potom će uslediti izbor vlade Srbije.
DSS i NS i G17 plus su već saopštili kandidate za resore koje im pripadaju, a DS će u ponedeljak, na sednici Predsedništva, odrediti kandidate za ministre u novoj vladi Srbije.
Prema dosadašnjim informacijama, potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije biće Božidar Djelić, a resor finansija vodiće Milica Bisić, koja je bila zamenik ministar finansija 2003. godine, u vreme kada je Djelić vodio taj resor. Ministar spoljnih poslova trebalo bi da bude Vuk Jeremić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, pravde Dušan Petrović, poljoprivrede Slobodan Milosavljević, a resor za rad i socijalnu politiku vodiće Rasim Ljajić.
Ministar za zaštitu životne sredine biće Dušan Vasiljević, jedan od lidera studentskog protesta 1996. godine. Ministar bez portfelja zadužen za sprovodjenje Nacionalnog investicionog plana biće Dragan Djilas. Kanididat za ministra za dijasporu je Milica Čubrilo, a za ministra kulture glumac Vojislav Brajović.
DS još pripada resor državne uprave i lokalne samouprave, kao i ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.
Vučić je zamerio i što je ukinuto Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao i to što "nema zaštite bezbednosti Srbije". Vučić je ocenio da je zakon pravljen "po pojedinačnoj volji, zahtevima i željama budućih ministara" i stanaka koje su učestvovale u dogovoru o formiranju Vlade, a ne da bi bio opšti akt.
Zamenik šefa poslaničke grupe SPS Žarko Obradović takodje smatra da Zakon o ministarstvima nije pravljen prema potrebama Srbije i njenih gradjana, već prema "stranačkoj nagodbi da bi se zadovoljili stranački interesi i ambicije". Obradović je naglasio da SPS neće podržati taj zakon jer je "loš i pisan na brzinu".
I šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović smatra da je motiv predlagača bio zadovoljenje potrebe stranaka koje formiraju većinu, a ne odgovor na potrebe društva. On je istakao da nije zadovoljan načinom na koji je predložen sastav buduće vlade, prvenstveno zbog njene glomaznosti, jer će nova vlada imati 22 ministarstva. Jovanović je naveo primere zemalja u okruženju koje imaju mnogo manje ministarstava, ukazujući da je nova vlada znatno veća od prve reformske vlade Zorana Djindjića, koja je imala 18 ministarstava. Prema njegovim rečima, u Zakonu o ministarstvima nije poštovano načelo ekonomičnosti, kao ni načelo efikasnosti i naglasio da ga LDP neće podržati.
Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor ukazao je da nova vlada od 22 ministarstva neće imati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dodajući da ne postoji nijedan racionalni razlog za to. On je najavio da će ta poslanička uložiti amandman i predložiti da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obavlja i poslove izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Zamenik šefa poslaničkog kluba poslaničke grupe „Vojvodjanski poslanici" Laslo Varga ocenio je da je najveća mana zakona nepostojanje ministarstva za ljudska i manjinska prava, kao i ministarstva za evropske integracije. On je najavio da ta poslanička grupa neće glasati za predloženi zakon, dok će o glasanju za izbor vlade odlučiti tek pošto sasluša program mandatara.
U protekla dva veka izvršnu vlast Srbije predstavljali su praviteljstvujušči sovjet, kraljevske vlade, okupacioni Ministarski savet srpske vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu, socijalistička izvršna veća i potom Vlade Srbije.
Ako u roku bude izabrana nova vlada DS-DSS-G17 plus, biće to 94. vlada u Srbiji od 27. avgusta 1805. godine, kad je u Prvom srpskom ustanku za predsednika Praviteljstvujušćeg sovjeta srpskog izabran prota Mateja Nenadović.
Vojislav Kostunica je bio premijer i u prethodnom mandatu, kao 69. čelnik izvršne vlasti u Srbiji, računajući tu sve premijere i vršioce dužnosti.
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić - u pet mandata ukupno 12 godina. Njegov pojedinačno najduži ostanak na čelu vlade (septembar 1912 - decembar 1918) bio je ipak kraći od premijerske karijere Mirka Marjanovića (mart 1994 - oktobar 2000).
Pored Pašića, pet puta je premijer bio i Sava Grujić (prvi put 1888. godine, poslednji put 1906), ali ukupno je nakupio svega tri i po godine na čelu vlade.
Praviteljstvujušči sovjeti postojali su tokom Prvog srpskog ustanka, od 1805. do 1813 godine, a prvi premijer Kneževine Srbije bio je Koča Marković (1835. godine).
Premijeri kneževine i kraljevine Srbije su se smenjivali do 1. decembra 1918. godine i proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu dužnost premijera obavljali su Milan Aćimović (1941) kao predsednik Komesarske uprave i Milan Nedić, na čelu Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa.
Posle Drugog svetskog rata premijeri su postojali do 1953. godine - Blagoje Nešković (april 1945 - septembar 1948) i Petar Stambolić (do 5. februara 1953. godine).
Stambolić je još deset meseci ostao na čelu Izvršnog veća, tela koja je, kao najviši izvršni organ postojalo do izmene ustava 1990. godine i izbora vlade 15. januara 1991. godine.
Od 15. januara 1991. do 25. januara 2001. godine na čelu vlade su bili funkcioneri Socijalističke partije Srbije - Dragutin Zelenović (do decembra 1991), Radoman Božović (decembar 1991 - februar 1993), Nikola Šainović (do marta 1994) i Mirko Marjanović (do 24.oktobra 2000. godine).
Od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine na čelu prelazne vlade bio je Milomir Minić.
Zoran Djindjić bio je premijer od 25. januara 2001. do ubistva 12. marta 2003. godine.
Prema "rasporedu za vodjenje sednica i potpisivanje akata", objavljenom u Službenom glasniku, vršioci dužnosti premijera faktički su bili Nebojša Čović (12-16. marta) i Žarko Korać (17-18. marta).
Od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. premijer je bio Zoran Živković. Aktuelni predsednik odlazeće vlade Srbije i mandatar za sastav nove vlade Vojislav Koštunica izabran je 3. marta 2004. godine za premijera.
(agencije/MONDO)
Predlog zakona uredjuje rad i sastav buduće vlade, a predvidja i uvodjenje novih ministarstava, medju kojima su i ministarstva odbrane i spoljnih poslova. Nova vlada će imati 25 članova: premijera, jednog potpredsednika, 22 resorna minsistra i jednog ministra bez portfelja.
Šef poslaničke grupe DSS Srbije Miloš Aligrudić rekao je, obrazlažući predlog Zakona o ministarstvima, da se nada da će Skupština usvojiti taj zakonski tekst i otvoriti put konačnom konstituisanju Vlade i svih institucija u zemlji. On je objasnio da postoje dve grupe razloga za donošenje tog zakona- u jednoj je prestanak postojanja državne zajednice i ustanovljene obaveze Srbije, pa je potrebno ustanoviti i nadležnosti Vlade koje proističu iz preuzimanja tih nadležnosti. Drugi razlozi su u skladu sa ustavnim sistemom zemlje, rekao je Aligrudić na zasedanju koje je prekinuto neplaniranom pauzom pošto je poslanike posetila pobednica Pesme Evrovizije Marija Šerifović.
Aligrudić je dodao da dogovor o formiranju nove vlade svakako razlog za donošenje tog propisa, kao i da se preraspodeljuje državna uprava, a dobijaju se i nova minitarstva, od kojih je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju sasvim novo, kao i ministarstva spoljnjih poslova i odbrane.
Predsednik Srbije Boris Tadić mandat za sastav nove vlade poverio je još aktuelnom premijeru i lideru DSS-a Vojislavu Koštunici. Koalicija DSS-Nova Srbija imaće, uz premijerko mesto i sedam ministara. Demokratska stranka ima potpredsedničko mesto, 11 ministarstava i ministra bez portfelja.
Stranka G17 plus ima četiri ministarstva.
Medju novoformiranim su i ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstva za infrastrukturu, za telekomunikacije i informatičko društvo, ministarstvo zaštite životne sredine. U budućoj vladi nova su i ministarstva omladine i sporta, kao i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Buduća vlada imaće i ministra bez portfelja, koji će biti zadužen za sprovodjenje Nacionalnog investicionog plana.
Posle načelne rasprave, prema proceduri, potrebno je da prodju 24 sata da bi se raspravljalo o amandmanima, a potom će uslediti izbor vlade Srbije.
DSS i NS i G17 plus su već saopštili kandidate za resore koje im pripadaju, a DS će u ponedeljak, na sednici Predsedništva, odrediti kandidate za ministre u novoj vladi Srbije.
Prema dosadašnjim informacijama, potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije biće Božidar Djelić, a resor finansija vodiće Milica Bisić, koja je bila zamenik ministar finansija 2003. godine, u vreme kada je Djelić vodio taj resor. Ministar spoljnih poslova trebalo bi da bude Vuk Jeremić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, pravde Dušan Petrović, poljoprivrede Slobodan Milosavljević, a resor za rad i socijalnu politiku vodiće Rasim Ljajić.
Ministar za zaštitu životne sredine biće Dušan Vasiljević, jedan od lidera studentskog protesta 1996. godine. Ministar bez portfelja zadužen za sprovodjenje Nacionalnog investicionog plana biće Dragan Djilas. Kanididat za ministra za dijasporu je Milica Čubrilo, a za ministra kulture glumac Vojislav Brajović.
DS još pripada resor državne uprave i lokalne samouprave, kao i ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.
SRS, SPS i LDP protiv
Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić oštro je kritikovao Predlog zakona rekavši da je rezultat kompromisa i trgovime vladajućih stranaka, a ne bilo kakvog ozbiljnjijeg promišljanja. "Lako ćete zaključiti ko se nalazi na čelu kog ministarstva kada vidite nadležnosti. Imamo glomaznu državnu upravu, 22 ministarstva i mnogo posebnih organizacija, za koje nismo u stanju da pronadjemo pravi razlog postojanja", rekao je Vučić.Vučić je zamerio i što je ukinuto Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao i to što "nema zaštite bezbednosti Srbije". Vučić je ocenio da je zakon pravljen "po pojedinačnoj volji, zahtevima i željama budućih ministara" i stanaka koje su učestvovale u dogovoru o formiranju Vlade, a ne da bi bio opšti akt.
Zamenik šefa poslaničke grupe SPS Žarko Obradović takodje smatra da Zakon o ministarstvima nije pravljen prema potrebama Srbije i njenih gradjana, već prema "stranačkoj nagodbi da bi se zadovoljili stranački interesi i ambicije". Obradović je naglasio da SPS neće podržati taj zakon jer je "loš i pisan na brzinu".
I šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović smatra da je motiv predlagača bio zadovoljenje potrebe stranaka koje formiraju većinu, a ne odgovor na potrebe društva. On je istakao da nije zadovoljan načinom na koji je predložen sastav buduće vlade, prvenstveno zbog njene glomaznosti, jer će nova vlada imati 22 ministarstva. Jovanović je naveo primere zemalja u okruženju koje imaju mnogo manje ministarstava, ukazujući da je nova vlada znatno veća od prve reformske vlade Zorana Djindjića, koja je imala 18 ministarstava. Prema njegovim rečima, u Zakonu o ministarstvima nije poštovano načelo ekonomičnosti, kao ni načelo efikasnosti i naglasio da ga LDP neće podržati.
Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor ukazao je da nova vlada od 22 ministarstva neće imati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dodajući da ne postoji nijedan racionalni razlog za to. On je najavio da će ta poslanička uložiti amandman i predložiti da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obavlja i poslove izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Zamenik šefa poslaničkog kluba poslaničke grupe „Vojvodjanski poslanici" Laslo Varga ocenio je da je najveća mana zakona nepostojanje ministarstva za ljudska i manjinska prava, kao i ministarstva za evropske integracije. On je najavio da ta poslanička grupa neće glasati za predloženi zakon, dok će o glasanju za izbor vlade odlučiti tek pošto sasluša program mandatara.
Rok za vladu - utorak
U utorak u ponoć ističe rok za formiranje devete vlade Srbije od ponovnog uvodjenja višestranačja, 1990. godine. Srbija je za tih 17 godina imala 10 premijera i vršioca dužnosti premijera.U protekla dva veka izvršnu vlast Srbije predstavljali su praviteljstvujušči sovjet, kraljevske vlade, okupacioni Ministarski savet srpske vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu, socijalistička izvršna veća i potom Vlade Srbije.
Ako u roku bude izabrana nova vlada DS-DSS-G17 plus, biće to 94. vlada u Srbiji od 27. avgusta 1805. godine, kad je u Prvom srpskom ustanku za predsednika Praviteljstvujušćeg sovjeta srpskog izabran prota Mateja Nenadović.
Vojislav Kostunica je bio premijer i u prethodnom mandatu, kao 69. čelnik izvršne vlasti u Srbiji, računajući tu sve premijere i vršioce dužnosti.
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić - u pet mandata ukupno 12 godina. Njegov pojedinačno najduži ostanak na čelu vlade (septembar 1912 - decembar 1918) bio je ipak kraći od premijerske karijere Mirka Marjanovića (mart 1994 - oktobar 2000).
Pored Pašića, pet puta je premijer bio i Sava Grujić (prvi put 1888. godine, poslednji put 1906), ali ukupno je nakupio svega tri i po godine na čelu vlade.
Praviteljstvujušči sovjeti postojali su tokom Prvog srpskog ustanka, od 1805. do 1813 godine, a prvi premijer Kneževine Srbije bio je Koča Marković (1835. godine).
Premijeri kneževine i kraljevine Srbije su se smenjivali do 1. decembra 1918. godine i proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu dužnost premijera obavljali su Milan Aćimović (1941) kao predsednik Komesarske uprave i Milan Nedić, na čelu Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa.
Posle Drugog svetskog rata premijeri su postojali do 1953. godine - Blagoje Nešković (april 1945 - septembar 1948) i Petar Stambolić (do 5. februara 1953. godine).
Stambolić je još deset meseci ostao na čelu Izvršnog veća, tela koja je, kao najviši izvršni organ postojalo do izmene ustava 1990. godine i izbora vlade 15. januara 1991. godine.
Od 15. januara 1991. do 25. januara 2001. godine na čelu vlade su bili funkcioneri Socijalističke partije Srbije - Dragutin Zelenović (do decembra 1991), Radoman Božović (decembar 1991 - februar 1993), Nikola Šainović (do marta 1994) i Mirko Marjanović (do 24.oktobra 2000. godine).
Od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine na čelu prelazne vlade bio je Milomir Minić.
Zoran Djindjić bio je premijer od 25. januara 2001. do ubistva 12. marta 2003. godine.
Prema "rasporedu za vodjenje sednica i potpisivanje akata", objavljenom u Službenom glasniku, vršioci dužnosti premijera faktički su bili Nebojša Čović (12-16. marta) i Žarko Korać (17-18. marta).
Od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. premijer je bio Zoran Živković. Aktuelni predsednik odlazeće vlade Srbije i mandatar za sastav nove vlade Vojislav Koštunica izabran je 3. marta 2004. godine za premijera.
(agencije/MONDO)
