Posle susreta sa ambasadorom Velike Britanije na Kosovu Janom Klifom, kosovski ministar odbrane Agim Čeku je kazao da je to "dubok proces koji zahteva vremena i koordinaciju", a da Priština na proceni bezbednosnih potreba radi "u uskoj saradnji sa međunarodnim partnerima".

"Ovaj proces trebalo bi da se okonča do kraja godine i odmah ćemo izaći sa preporukama našoj vladi i partnerima u NATO-u šta je potrebno kako bi se obezbedilo da Kosovo bude sigurno i da bude u stanju da pomogne očuvanju i izgradnji mira svuda u svetu", rekao je Čeku.

Po pitanju razmeštanja BSK na severu Kosova, Čeku je rekao da je deo briselskog sporazuma da bi o slanju BSK na Sever trebalo da se postigne koordinacija sa Kforom.

Ambasador Klif je dodao da je Ujedinjeno Kraljevstvo očekivalo da odluka o ostvarivanju punih operacionalnih kapaciteta BSK bude doneta ranije.

Kosovo se, kako je rekao, sada nalazi u fazi ponovnog razmatranja sektora bezbednosti na Kosovu, koja bi trebalo da se okonča do kraja godine.

Kosovo nema kapacitet da postigne snagu jedne kopnene brigade Vojske Srbije, pa ako Kosovske bezbednosne snage uskoro i zvanično postanu vojska - neće predstavljati veću opasnost za bezbednost Srbije, slažu se analitičari.

KBS, odnosno potencijalna kosovska vojska, prema rečima Tanjugovih sagovornika, ne može se ni uporediti sa kapacitetima i snagom Vojske Srbije, koja je možda i najjača u regionu i može da odbrani zemlju i od mnogo većih pretnji.

Analitičari istovremeno upozoravaju da sporazum o vojnoj saradnji Prištine i Tirane, koji podrazumeva boravak pripadnika vojske jedne zemlje na teritoriji druge s pravom izaziva negodovanje Srbije i Srba sa Kosova.

Profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić stvaranje kosovske vojske vidi kao korak u zaokruživanju kosovske državnosti, vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da bi kosovske oružane snage bile inferiorne u odnosu na srpske, a Aleksandar Radić da bi KBS u svakom slučaju bila formacija koja po svemu odgovara bilo kojoj maloj oružanoj sili sveta.

Dragišić kaže da očekuje formiranje kosovske vojske i da to vidi kao korak u zaokruživanju kosovske državnosti, na šta Srbija ne može da gleda blagonaklono, ali "ni da spreči jer iza formiranja kosovskih oružanih snaga stoji SAD".

On, međutim, napominje da treba imati u vidu da je samo jedna brigada kopnene vojske  Srbije neuporedivo jača i osposobljenija nego maksimalno kvalitetne oružane snage Kosova, zbog čega građani ne treba da strahuju da bi te "snage mogle da naude Srbiji".

KBS trenutno ima oko 2.500 pripadnika, a Dragišić navodi da će se taj broj povećati, ali i da će te snage postojati na simboličkom nivou i u meri u kojoj mogu biti instrument spoljne politike kako bi Kosovo moglo da šalje vojnike u mirovne misije.

Miroslav Lazanski kosovsku vojsku smatra realnošću uz napomenu da se ne zna tačno sa čime kosovske oružane snage raspolažu jer se na paradi u Prištini, održanoj povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, moglo videti samo ono što su želeli da prikažu.

"Te bezbednosne snage na Kosovu možemo zvati vatrogasnim društvom ili družinom Pere Kvržice, ali to jeste vojska Kosova i samo formalno se tako ne zovu zbog nekih pravnih obzira. Ali to jeste vojska Kosova koja ima pešadijske jedinice, specijalne jedinice, počasnu gardu, lako i srednje naoružanje, teške mitraljeze na oklopnim automobilima", rekao je Lazanski.

I Aleksandar Radić smatra da malo nedostaje da se KBS pretvore u vojsku i da je tu prvenstveno reč o političkom činu, odnosno o odluci da se saopšti da su preimenovane.

Te snage su, rekao je Radić, formacija koja trenutno po svemu odgovara bilo kojoj maloj oružanoj sili sveta - imaju uniformu, amblem, taktičke jedinice, a osnovni taktički sastav je bataljon kao u svim drugim normalnim vojskama sveta.

Radić je naveo da te snage raspolažu pešadijskim naoružanjem do nivoa bataljona ali bez sredstava za vatrenu podršku velikog kalibra, a da bi u budućnosti mogla da se očekuje nabavka određenog broja lakih oklopnih vozila, sredstava vatrene podrške do nivoa potreba pešadijskog bataljona i eventualno kupovini par helikoptera.

"Koliko god iz srpskog ugla bolelo kada je reč o emocijama, u bezbednosnom interesu je da te snage budu legalne, da imaju neke jasno određene okvire i da imaju blisku saradnju sa NATO", smatra Radić i dodaje da se na taj način stvara organizacija za koju se zna šta će raditi, a da će postojati ljudi koji će sa strane kontrolisati koje su njihove stvarne aktivnosti.

"Problem za bezbednosne interese Srbije predstavljaju ekstremisti, ne ljudi koji nose uniformu, ambleme, pripadaju određenom bataljonu... nego oni koji mogu da prolaze kroz Beograd, sede u kafiću u centru Beograda, a sutra će možda biti vinovnici jednog ozbiljnog terorističkog čina ili nekog drugog oblika nasilja" rekao je Radić.

Govoreći o "opremljenosti" kosovskih oružanih snaga, Dragišić ističe da je Kosovo među najsiromašnijim u Evropi, da nema dobro opremljenu i organizovane snage jer nema ni novac ni kapacitet da nabavi savremeno naoružanje i savremene borbene sisteme.

"Kosovo samo ne može tu vojsku da opremi ni sa čim, ni savremenim ni skupim, to mogu biti u najboljem slučaju kalašnjikovi", rekao je Dragišić dodajući da će razvijenost kosovske vojske zavisiti prvenstveno od pomoći sa strane.

On nije mogao da precizira kojoj vojsci bi po broju, obučenosti i opremljenosti kosovska vojska bila najsličnija, ali kao primer navodi Crnu Goru, ističući da ta zemlja ima značajno manje stanovnika nego Kosovo, ali i mnogo veću vojnu snagu.

Dragišić napominje i da Albanija sama nema velike vojne kapacitete preko kojih bi mogla značajnije da podigne kapacitet kosovske vojske, ako bude formirana, ali da je članica NATO, pa kroz različite programe u Alijansi može mnogo da pomogne Kosovu.

Kosovska vojska će, ukoliko bude formirana, i prema mišljenju Lazanskog, imati najveću podršku u Albaniji, koja će verovatno neke viškove naoružanja dati Kosovu, a iako Kosovo još nema avijaciju, on očekuje da će verovatno vrlo brzo dobiti helikoptere.

Lazanski objašnjava da Albanija nema borbene avione, ali da ima helikoptere i ubrzano razvija helikoptersku komponentu vaduhoplovstva, kao i da SAD i EU nemaju razloga da se posebno bave pitanjima opremljenosti kosovske vojske jer bi na taj način "pomalo izazivali podozrenje i gnev Beograda".

Tanjugovi sagovornici osvrnuli su se i na izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da očekuje da na severu Kosova nikada ne bude kosovske vojske, kao i da za tim nema potrebe jer je tamo Kfor i snage pod zastavom NATO, kome smo se, kako je kazao, obratili da osigura bezbednost.

Dragišić kaže da u tom smislu treba napraviti sporazum koji garantuje da kosovske vojske neće biti na severu Pokrajine, da treba ograničiti njen pristup enklavama i da Srbija diplomatskim aktivnostima treba da obezbedi da uticaj tih snaga na Srbe na Kosovu učini što manjim.

"Jako je važno da se sporazumima, pre svega kroz proces normalizacije odnosa sa Prištinom, zahteva da se opštine naseljene Srbima apsolutno demilitarizuju i da se spreči ulazak kosovske vojske na tu teritoriju", naveo je Dragišić.

Kosovska vojska će imati onoliko ingerencija, koliko joj dozvoli NATO, odnosno Kfor, smatra Lazanski koji je upitao da li je Srbija dobila pismene garancije da pripadnici kosovskih oružanih snaga neće ići na sever Kosova.

Govoreći o eventualnoj pretnji za region, Radić je rekao da bi kosovska vojska bila bezbednosni problem u scenariju po kome bi Zapad izgubio interes i po kome bi na Balkanu krenuli novi scenariji koji se razvijaju potpuno autonomno od interesa velikih sila.

"Onda bismo mogli da imamo zaokružene konflikte sa državnim projektima koji bi podsećali na prvu polovinu 90-ih godina", smatra Radić i dodao da je jurisdikcija vojske uvek unutar njenih teritorija i da ne treba imati iluziju da će pripadnici kosovske vojske imati ovlašćenja da deluju na čitavoj teritoriji Kosova.

"Drugo je pitanje da li postoji razlog da ulaze na sever Kosova, ne pričamo o policijskim snagama, o jedinicama koje bi bile zadužene za održavanje javnog reda i mira...bilo bi jako dobro da se, čak iako dođe do preimenovanja, uniforme i amblemi te organizacije ne pokazuju u mestima u kojima žive Srbi", kazao je Radić.

Govoreći o vojnom sporazumu Kosova i Albanije, Dragišić ističe da je to klasičan sporazum "prijateljskih zemalja" i da je u tom dokumentu vidljivo primetno čvršće uvezivanje Albanaca u integrisanu albansku zajednicu.

Lazanski ističe da je navedeni sporazum vrlo interesantan jer ga je potpisala jedna članica NATO sa paradržavom koja nije članica UN, a kroz Albaniju kao članicu NATO, Alijansa "zapravo potpisuje sporazum sa Kosovom".

"Najveća opasnost u tom ugovoru je što kroz njega NATO na neki način implicitno priznaje Kosovo kao nezavisnu državu", smatra Lazanski koji u tom slučaju ne vidi neku veliku vojnu pretnju već "nešto nalik zaokruživanju projekta velike Albanije".