Mandatar za sastav nove vlade i premijer odlazeće vlade Vojislav Koštunica objasnio je sa skupštinske govornice, 50 minuta pre isteka roka za izbor vlade, kakva je akcija potrage za Mladićem u utorak sprovedena.
Mandatar za sastav nove vlade i premijer odlazeće vlade Vojislav Koštunica objasnio je sa skupštinske govornice, 50 minuta pre isteka roka za izbor vlade, kakva je akcija potrage za Mladićem u utorak sprovedena.
Radikali su to objašnjenje prihvatili i saopštili da neće opstruirati izbor vlade.
Oni su prethodno insistirali da im Koštunica objasni kakva je akcija sprovedena i nisu prihvatili objašnjenje šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića.
Sednica Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o izboru vlade Srbije nastavljena je posle 25-ominutne pauze započete nako što se pojavila informacija da je u toku potraga za Ratkom Mladićem.
Predsedavajući Milutin Mrkonjić (SPS) saopštio je da se povlači sa tog mesta jer nije bilo dogovora u vezi sa informacijom o akciji potrage za Mladićem i preneo ovlašćenje na potpredsednika parlamenta Radojka Obradovića (DSS).
Sednica je prethodno prekinuta na zahtev šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića.
Tužilaštvo za ratne zločine potvrdilo je da je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali da nije pronadjena nijedna osoba optužena pred Haškim tribunalom.
Vojna policija pretresla je u utorak taj hotel zbog sumnje da se tu povremeno krije haški optuženik Ratko Mladić, javila je ranije televizija Pink.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je da je u vojnom hotelu u Deligradskoj ulici pretreseno 300 soba, iako je postojao nalog za pretres samo sobe broj 416.
Nikolić je to kazao za skupštinskom govorncom citirajući dokument iz suda i tužilaštva.
On je naveo da je policija od 9.30 pretresala taj objekat i da bi to još činila da je poslanici SRS nisu prekinuli svojim nastupom za skupštinskom govornicom.
Koordinator za sprovodjnje Akcionog plana Rasim Ljajić izjavio je sa skupštinske govornice da je u akciji koja je počela oko 10.30 i trajala do večeras tražen Ratko Mladić, ali niko nije uhapšen.
Akcija je izvedena korektno, niko se nije žalio da su mu ugrožena prava i niko od haških optuženika u tom objektu nije pronadjen, naveo je Ljajić.
Iako kandidat za ministra rada, Ljajić je sa govornice govorio kao koordinator za sprovodjenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Haškim tribunalom.
Poslanici Srpske radikalne starnke prethodno su tražili "razumno objašnjenje" akcije koja je izvedena u vojnom hotelu u Deligradskoj, naajvljujući da će, ako ga ne dobiju, opstruirati izbor vlade.
Posle Ljajićevog izlaganja nekoliko poslanika SRS zatražilo je reč kako bi ukazali na povredu poslovnika.
U Skupštini Srbije, u 17. 30 časova, počela je rasprava o izboru nove Vlade, koja bi trebalo da bude formirana do ponoći, kada ističe zakonski rok, posle parlamentarnih izbora održanih 21. januara.
Program i sastav vlade poslanicima u ekspozeu je predstavio mandatar Vojislav Koštunica.
Koštunica je u ekspozeu izneo pet programskih ciljeva nove vlade - očuvanje Kosova i Metohije, nastavak evropskih intergracija, završetak saradnje sa Haškim tribunalom, smanjenje siromaštva i nezaposlenosti i borbu protiv koruopcije i organizovanog kriminala.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić pozvao je mandatara za sastav nove vlade da kaže šta će učiniti ako dodje do priznavanja nezavisnosti Kosova.
On je pozvao Koštunicu da mu objasni kako može biti prioritet Srbije saradnja sa EU i SAD kada će oni biti prvi koji će priznati nezavisnost Kosova i Metohije.
"Hoće li Amerika štititi suvernitet Srbije i odustati od rezolucije o Kosovu ili će nastaviti da vodi rezoluciju", rekao je Nikolić, dodajući da stranke koje su dogovorile formiranje vlade "dobro znaju"
da će doći do pojedinačnog priznanaja Kosova, a da on hoće da zna šta će vlada učiniti tada.
Nikolić je sa skupštinske govornice pojedinačno kritikovao kandidate za ministre u novoj vladi, iznoseći šta su o njima govorili sadašnji koalicioni partneri dok su bili opozicija.
Na kraju je Nikolić strankama koje formiraju vladu poručio da mu se ubuduće obraćaju isključivo preko javnog servisa (RTS) a gradjanima da Srbija dobija "marionetsku vladu".
Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je da stranke koje su formirale vladu imaju različitu politiku kada je u pitanju pet programskih ciljeva koje je mandatar Vojislav Koštunica izneo u ekspozeu.
Dačić je pozvao Koštunicu da odgovori da li će Srbija prekinuti diplomatske odnose sa onim zemljama koje bilateralno priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine i da li o tom pitanju postoji saglasnost medju tri stranke.
Dačić je kazao da će SPS glasati protiv izbora vlade i da veruje da će vlada "otići pre roka".
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je da je vlada, čiji su stožeri Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka, "neprirodna i da se ne može pravdati državnim interesima".
Jovanović je rekao da Koštuničina vlada "zaslužuje svaku šansu, jer je jedina moguća u ovom trenutku" i najavio da će LDP podržati novu vladu ako bude spremna da promeni politički kurs.
On je istovremeno poručio da će LDP "dati sve od sebe da vlada premijera Vojislava Koštunice traje što kraće", kako bi njegova stranka "dobila priliku da što pre dodje na vlast".
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da nova vlada Srbije neće dugo opstati, jer "nema program, već ministre koji treba da sprovode partijsku volju".
Čanak je tokom rasprave o ekspozeu Vojislava Koštunice rekao da je formiranje vlade ustvari "politikantski dogovor", a ne suštinsko dogovaranje o programu vlade i da je vlada fomirana na takav način da se "po vertikali podeli feudalna Srbija".
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić izjavio je da se čudi nekim svojim kolegama iz vlade Zorana Djindjića što će sedeti i u vladi kojoj će predsedavati Vojislav Koštunica.
"To je nespojivo", rekao je Batić u Skupštini Srbije u raspravi o ekspozeu mandatara za sastav nove vlade Vojislava Koštunice. Batić je za Koštunicu rekao da mu je "bitna vlast po svaku cenu i da primenjuje makijavelizam bez granica".
Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Pastor Balint najavio je da Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), stranka kojoj on pripada, neće glasati za izbor Vlade Srbije, već će biti uzdržani, jer u ekspozeu mandatara Vojislava Koštunice nije posvećena pažnja problemima nacionalnih manjina.
Balint je u parlamentarnoj raspravi o sastavu i programu nove Vlade Srbije rekao da će poslanici SVM biti uzdržani na glasanju o Vladi, ali da će u budućnosti pružati podršku Vladi prilikom donošenja zakona koji će Srbiju približiti Evropskoj uniji.
Lider Romske partije Srdjan Šajn izrazio je spremnost te stranke da podrži vladu Vojislava Koštunice, ukoliko se ona založi za bolji položaj romske dece i donese akcioni program za poboljšanje položaja socijalno ugroženih u Srbiji.
Nakon rasprave, poslanici će glasati za izbor nove vlade.
Po tom zakonu je utvrdjeno da Vlada Srbije ima 22 ministarstva. Za zakon je glasao 131 poslanik, protiv je bilo 106, uzdržanih je bilo četvoro, a nije glasalo petoro od ukupno 246 prisutnih.
Poslanici Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije bili su podneli više od 90 amandmana na predlog zakona. Po okončanju rasprave, zakon je usvojen oko 17 sati.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da su predlagači zakona o ministarstvima prihvatili amandman kojim je predvidjeno da ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu osim registra nacionalnih saveta manjina, vodi računa i o njihovom izboru.
Taj amandman podneli su poslanici Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) Laslo Varga, Andrea Galgo-Ferenci i Balint Pastor.
Aligrudić je rekao da je prihvaćen i amandman poslanika G17 plus Miloljuba Albijanića kojim se otklanja preklapanje nadležnosti u oblasti turizma izmedju Ministarstva trgovine i usluga i Ministartsva ekonomije i regionalnog razvoja.
Prema rečima Aligrudića, ostali amandmani nisu prihvaćeni.
Na zakon o ministarstvima bilo je podneto više od 90 amandmana.
Rasprava o amandmanima na zakon o ministarstvima protekla je u kritikama opozicionih poslanika koji su ocenili da je taj predlog uradjen isključivo prema potrebama stranaka buduće koalicije koja će činiti vladu.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić povukao je nekoliko svojih amandmana na zakon o ministarstvima i ocenio da taj predlog ne može da se popravi i da se u stvari zove "Zakon o tajkunima".
Povodom dogovora Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus o novoj vladi, on je rekao da je sklopljen brak u kojem nema ljubavi, i koji je napravljen iz interesa i zbog para.
"Znamo i ko je mladoženja - onaj ko živi u nekom prošlom vremenu, i znamo kako će se to završiti. Obraćam se mladinoj strani, biće lepo neko vreme, ali mlada se udala za starca pri kraju političke karijere", rekao je Batić.
Poslanik Srpske radikalne stranke Jorgovanka Tabaković ocenila je da su medjustranački i unutarstranački sukobi oko formiranja vlade i podele nadležnosti zasnovani na "zloupotrebi vlasti kroz sistem provizija".
Prema rečima Aleksandra Vučića iz SRS-a, Srbija nikada nije imala toliko "razbacana" ministarstva u skladu sa interesima partija kao što je predloženo zakonom o ministarstvima.
Vučić je ocenio da je budući ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mladjan Dinkić u dogovoru sa DS-om i DSS-om uzeo veoma velike ingerencije i nazvao ga "velikim bratom".
On je optužio Dinkića da je ugovorom o zakupu prostorija koje koristi RTV B92 oštetio budžet, jer, kako je naveo, dogovoreno je da ta televizija plaća kvadratni metar zakupa šest umesto 20 ili 25 evra.
Najavio je da će od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa zatražiti da proveri da li je Božidar Djelić iz DS-a, koga je Vučić ponovo nazvao "vojvodom od Meridijan banke", prijavio 11 miliona evra koje poseduje.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić ocenio je da je predloženi zakon
"personalno upodobljen" i da nije izraz potreba društva već potreba vlasti. Prema njegovim rečima, SPS se zalaže da ministarstvo turizma bude izdvojeno kao posebno.
Baralić je rekao da je danas napustio sednicu Programskog odbora RTS-a, jer, kako je naveo, javni servis bojkotuje rad tog tela.
On je najavio da će, ako se nastavi takva praksa, SPS podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o radiodifuziji kojima se reguliše naplata televizijske pretplate, jer, kako je naveo, gradjani imaju pravo da znaju kako se troše sredstva koja se naplate svakog meseca.
Poslanici bi do ponoći, kada ističe ustavni rok, trebalo da izaberu novu Vladu Srbije.
Posle usvajanja zakona, kako se očekuje, program i sastav Vlade izložiće kandidat za premijera Vojislav Koštunica. Poslanici o tome mogu da otvore pretres, a za mandatara, njegov program i sastav kabineta glasaće u celini.
Vlada Srbije za koju je potrebno da glasa najmanje 126 poslanika, pred parlamentom potom polaže zakletvu, čime počinje da teče njen četvorogodišnji mandat. Izborom vlade biće iscrpljen dnevni red prve sednice parlamenta posle izbora održanih 21. januara. Ta sednica počela je 14. februara verifikacijom mandata poslanika, a nastavljena 7. maja.
Predlogom zakona o ministarstvima se uredjuje struktura buduće vlade. Ovim rešenjem biće preciziran rad i sastav buduće vlade, koja će i formalno od državne zajednice preuzeti nadležnosti odbrane i inostranih poslova.
Od ukupno 22 ministarstava, medju novoformiranima biće ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstvo za infrastrukturu, za telekomunikacije i informatičko društvo, ministarstvo zaštite životne sredine. U budućoj vladi nova su i ministarstva omladine i sporta, kao i ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Ovim zakonom, koji je preduslov za izbor vlade, predlaže se i preuredjenje dosadašnjih ministarstava povezivanjem odredjenih upravnih oblasti, kao u slučaju ministarstva ekonomije.
Po dogovoru predstavnika poslaničkih grupa u parlamentu, rasprava o amandmanima bi trebalo da bude završena do 16 sati, kako bi posle glasanja o zakonu o ministarstvima na dnevnom redu bio izbor vlade, koja mora da bude izabrana do ponoći.
Opozicione stranke u Skupštini Srbije najavile su da neće glasati za predloženi zakon o ministarstvima, jer smatraju da nije napravljen prema potrebama države, nego da je plod nagodbe stranaka vladajuće koalicije.
Poslanici SRS, SPS i LDP ocenili su da je cilj tog zakona da zadovolji stranačke interese i ambicije.
Savez vojvodjanskih Madjara je najavio da će se uzdržati od glasanja jer zakonom nije predvidjen poseban resor za ljudska i manjinska prava.
Predstavnik poslaničke grupe Vojvodjanski poslanici Laslo Varga takodje je naveo da neće glasati zbog toga što nema ministarstva za ljudska i manjinska prava, a da će o izboru vlade odlučiti tek pošto saslušaju ekspoze budućeg mandatara.
Posle usvajanja zakona, kako se očekuje u poslepodnevnim satima, program i sastav vlade treba da izloži kandidat za premijera Vojislav Koštunica. Poslanici o tome mogu da otvore pretres, a za mandatara, njegov program i sastav kabineta glasaće u celini.
Vlada za koju je potrebno da glasa najmanje 126 poslanika, pred parlamentom potom polaže zakletvu, čime počinje da teče njen četvorogodišnji mandat.
Izborom vlade biće iscrpljen dnevni red prve sednice parlamenta posle izbora održanih 21. januara.
Ta sednica pocela je 14. februara verifikacijom nandata poslanika, a nastavljena 7. maja.
Da bi parlament do kraja bio konstituisan poslanici treba da izaberu i predsednika parlamenta posle ostavke Tomislava Nikolića na tu dužnost. Poslanička grupa DS predložila je da za prvog čoveka Skupštine bude izabran Oliver Dulić, što će se verovatno naći na dnevnom redu parlamenta posle izbora vlade.
Prema Poslovniku, na prvoj sednici se odlučuje kojim danom u sedmici će biti održavane sednice Vlade Srbije.
Od 2001. godine, sva tri premijera Srbije su prvu sednicu Vlade sazivala istoga dana kada su one izabrane.
Tako je prva sednica vlade Zorana Djindjića održana 25. januara 2001. godine, a kabineta Zorana Živkovića 18. marta 2003, dok je prva sednica odlazeće vlade Vojislava Koštunice održana 3. marta 2004. godine.
Na prvoj sednici Vlade moguće je donositi i druge odluke osim termina za održavanje sednica.
Na prvoj sednici sada odlazeće Vlade Srbije, izmedju ostalog, postavljeni su generalni sekretar vlade i šef kabineta premijera.
(agencije/MONDO)
Radikali su to objašnjenje prihvatili i saopštili da neće opstruirati izbor vlade.
Oni su prethodno insistirali da im Koštunica objasni kakva je akcija sprovedena i nisu prihvatili objašnjenje šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića.
Sednica Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o izboru vlade Srbije nastavljena je posle 25-ominutne pauze započete nako što se pojavila informacija da je u toku potraga za Ratkom Mladićem.
Predsedavajući Milutin Mrkonjić (SPS) saopštio je da se povlači sa tog mesta jer nije bilo dogovora u vezi sa informacijom o akciji potrage za Mladićem i preneo ovlašćenje na potpredsednika parlamenta Radojka Obradovića (DSS).
Sednica je prethodno prekinuta na zahtev šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića.
Tužilaštvo za ratne zločine potvrdilo je da je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali da nije pronadjena nijedna osoba optužena pred Haškim tribunalom.
Vojna policija pretresla je u utorak taj hotel zbog sumnje da se tu povremeno krije haški optuženik Ratko Mladić, javila je ranije televizija Pink.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je da je u vojnom hotelu u Deligradskoj ulici pretreseno 300 soba, iako je postojao nalog za pretres samo sobe broj 416.
Nikolić je to kazao za skupštinskom govorncom citirajući dokument iz suda i tužilaštva.
On je naveo da je policija od 9.30 pretresala taj objekat i da bi to još činila da je poslanici SRS nisu prekinuli svojim nastupom za skupštinskom govornicom.
Koordinator za sprovodjnje Akcionog plana Rasim Ljajić izjavio je sa skupštinske govornice da je u akciji koja je počela oko 10.30 i trajala do večeras tražen Ratko Mladić, ali niko nije uhapšen.
Akcija je izvedena korektno, niko se nije žalio da su mu ugrožena prava i niko od haških optuženika u tom objektu nije pronadjen, naveo je Ljajić.
Iako kandidat za ministra rada, Ljajić je sa govornice govorio kao koordinator za sprovodjenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Haškim tribunalom.
Poslanici Srpske radikalne starnke prethodno su tražili "razumno objašnjenje" akcije koja je izvedena u vojnom hotelu u Deligradskoj, naajvljujući da će, ako ga ne dobiju, opstruirati izbor vlade.
Posle Ljajićevog izlaganja nekoliko poslanika SRS zatražilo je reč kako bi ukazali na povredu poslovnika.
U Skupštini Srbije, u 17. 30 časova, počela je rasprava o izboru nove Vlade, koja bi trebalo da bude formirana do ponoći, kada ističe zakonski rok, posle parlamentarnih izbora održanih 21. januara.
Program i sastav vlade poslanicima u ekspozeu je predstavio mandatar Vojislav Koštunica.
Koštunica je u ekspozeu izneo pet programskih ciljeva nove vlade - očuvanje Kosova i Metohije, nastavak evropskih intergracija, završetak saradnje sa Haškim tribunalom, smanjenje siromaštva i nezaposlenosti i borbu protiv koruopcije i organizovanog kriminala.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić pozvao je mandatara za sastav nove vlade da kaže šta će učiniti ako dodje do priznavanja nezavisnosti Kosova.
On je pozvao Koštunicu da mu objasni kako može biti prioritet Srbije saradnja sa EU i SAD kada će oni biti prvi koji će priznati nezavisnost Kosova i Metohije.
"Hoće li Amerika štititi suvernitet Srbije i odustati od rezolucije o Kosovu ili će nastaviti da vodi rezoluciju", rekao je Nikolić, dodajući da stranke koje su dogovorile formiranje vlade "dobro znaju"
da će doći do pojedinačnog priznanaja Kosova, a da on hoće da zna šta će vlada učiniti tada.
Nikolić je sa skupštinske govornice pojedinačno kritikovao kandidate za ministre u novoj vladi, iznoseći šta su o njima govorili sadašnji koalicioni partneri dok su bili opozicija.
Na kraju je Nikolić strankama koje formiraju vladu poručio da mu se ubuduće obraćaju isključivo preko javnog servisa (RTS) a gradjanima da Srbija dobija "marionetsku vladu".
Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je da stranke koje su formirale vladu imaju različitu politiku kada je u pitanju pet programskih ciljeva koje je mandatar Vojislav Koštunica izneo u ekspozeu.
Dačić je pozvao Koštunicu da odgovori da li će Srbija prekinuti diplomatske odnose sa onim zemljama koje bilateralno priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine i da li o tom pitanju postoji saglasnost medju tri stranke.
Dačić je kazao da će SPS glasati protiv izbora vlade i da veruje da će vlada "otići pre roka".
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je da je vlada, čiji su stožeri Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka, "neprirodna i da se ne može pravdati državnim interesima".
Jovanović je rekao da Koštuničina vlada "zaslužuje svaku šansu, jer je jedina moguća u ovom trenutku" i najavio da će LDP podržati novu vladu ako bude spremna da promeni politički kurs.
On je istovremeno poručio da će LDP "dati sve od sebe da vlada premijera Vojislava Koštunice traje što kraće", kako bi njegova stranka "dobila priliku da što pre dodje na vlast".
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da nova vlada Srbije neće dugo opstati, jer "nema program, već ministre koji treba da sprovode partijsku volju".
Čanak je tokom rasprave o ekspozeu Vojislava Koštunice rekao da je formiranje vlade ustvari "politikantski dogovor", a ne suštinsko dogovaranje o programu vlade i da je vlada fomirana na takav način da se "po vertikali podeli feudalna Srbija".
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić izjavio je da se čudi nekim svojim kolegama iz vlade Zorana Djindjića što će sedeti i u vladi kojoj će predsedavati Vojislav Koštunica.
"To je nespojivo", rekao je Batić u Skupštini Srbije u raspravi o ekspozeu mandatara za sastav nove vlade Vojislava Koštunice. Batić je za Koštunicu rekao da mu je "bitna vlast po svaku cenu i da primenjuje makijavelizam bez granica".
Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Pastor Balint najavio je da Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), stranka kojoj on pripada, neće glasati za izbor Vlade Srbije, već će biti uzdržani, jer u ekspozeu mandatara Vojislava Koštunice nije posvećena pažnja problemima nacionalnih manjina.
Balint je u parlamentarnoj raspravi o sastavu i programu nove Vlade Srbije rekao da će poslanici SVM biti uzdržani na glasanju o Vladi, ali da će u budućnosti pružati podršku Vladi prilikom donošenja zakona koji će Srbiju približiti Evropskoj uniji.
Lider Romske partije Srdjan Šajn izrazio je spremnost te stranke da podrži vladu Vojislava Koštunice, ukoliko se ona založi za bolji položaj romske dece i donese akcioni program za poboljšanje položaja socijalno ugroženih u Srbiji.
Nakon rasprave, poslanici će glasati za izbor nove vlade.
Usvojen Zakon o ministarstvima
Prethodno, poslanici su, posle dvodnevne rasprave, usvojili Zakon o ministarstvima, kojim je utvrdjena struktura nove vlade i otvoren put za njeno formiranje.Po tom zakonu je utvrdjeno da Vlada Srbije ima 22 ministarstva. Za zakon je glasao 131 poslanik, protiv je bilo 106, uzdržanih je bilo četvoro, a nije glasalo petoro od ukupno 246 prisutnih.
Poslanici Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije bili su podneli više od 90 amandmana na predlog zakona. Po okončanju rasprave, zakon je usvojen oko 17 sati.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da su predlagači zakona o ministarstvima prihvatili amandman kojim je predvidjeno da ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu osim registra nacionalnih saveta manjina, vodi računa i o njihovom izboru.
Taj amandman podneli su poslanici Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) Laslo Varga, Andrea Galgo-Ferenci i Balint Pastor.
Aligrudić je rekao da je prihvaćen i amandman poslanika G17 plus Miloljuba Albijanića kojim se otklanja preklapanje nadležnosti u oblasti turizma izmedju Ministarstva trgovine i usluga i Ministartsva ekonomije i regionalnog razvoja.
Prema rečima Aligrudića, ostali amandmani nisu prihvaćeni.
Na zakon o ministarstvima bilo je podneto više od 90 amandmana.
Rasprava o amandmanima na zakon o ministarstvima protekla je u kritikama opozicionih poslanika koji su ocenili da je taj predlog uradjen isključivo prema potrebama stranaka buduće koalicije koja će činiti vladu.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić povukao je nekoliko svojih amandmana na zakon o ministarstvima i ocenio da taj predlog ne može da se popravi i da se u stvari zove "Zakon o tajkunima".
Povodom dogovora Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus o novoj vladi, on je rekao da je sklopljen brak u kojem nema ljubavi, i koji je napravljen iz interesa i zbog para.
"Znamo i ko je mladoženja - onaj ko živi u nekom prošlom vremenu, i znamo kako će se to završiti. Obraćam se mladinoj strani, biće lepo neko vreme, ali mlada se udala za starca pri kraju političke karijere", rekao je Batić.
Poslanik Srpske radikalne stranke Jorgovanka Tabaković ocenila je da su medjustranački i unutarstranački sukobi oko formiranja vlade i podele nadležnosti zasnovani na "zloupotrebi vlasti kroz sistem provizija".
Prema rečima Aleksandra Vučića iz SRS-a, Srbija nikada nije imala toliko "razbacana" ministarstva u skladu sa interesima partija kao što je predloženo zakonom o ministarstvima.
Vučić je ocenio da je budući ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mladjan Dinkić u dogovoru sa DS-om i DSS-om uzeo veoma velike ingerencije i nazvao ga "velikim bratom".
On je optužio Dinkića da je ugovorom o zakupu prostorija koje koristi RTV B92 oštetio budžet, jer, kako je naveo, dogovoreno je da ta televizija plaća kvadratni metar zakupa šest umesto 20 ili 25 evra.
Najavio je da će od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa zatražiti da proveri da li je Božidar Djelić iz DS-a, koga je Vučić ponovo nazvao "vojvodom od Meridijan banke", prijavio 11 miliona evra koje poseduje.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić ocenio je da je predloženi zakon
"personalno upodobljen" i da nije izraz potreba društva već potreba vlasti. Prema njegovim rečima, SPS se zalaže da ministarstvo turizma bude izdvojeno kao posebno.
Baralić je rekao da je danas napustio sednicu Programskog odbora RTS-a, jer, kako je naveo, javni servis bojkotuje rad tog tela.
On je najavio da će, ako se nastavi takva praksa, SPS podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o radiodifuziji kojima se reguliše naplata televizijske pretplate, jer, kako je naveo, gradjani imaju pravo da znaju kako se troše sredstva koja se naplate svakog meseca.
Poslanici bi do ponoći, kada ističe ustavni rok, trebalo da izaberu novu Vladu Srbije.
Posle usvajanja zakona, kako se očekuje, program i sastav Vlade izložiće kandidat za premijera Vojislav Koštunica. Poslanici o tome mogu da otvore pretres, a za mandatara, njegov program i sastav kabineta glasaće u celini.
Vlada Srbije za koju je potrebno da glasa najmanje 126 poslanika, pred parlamentom potom polaže zakletvu, čime počinje da teče njen četvorogodišnji mandat. Izborom vlade biće iscrpljen dnevni red prve sednice parlamenta posle izbora održanih 21. januara. Ta sednica počela je 14. februara verifikacijom mandata poslanika, a nastavljena 7. maja.
Predlogom zakona o ministarstvima se uredjuje struktura buduće vlade. Ovim rešenjem biće preciziran rad i sastav buduće vlade, koja će i formalno od državne zajednice preuzeti nadležnosti odbrane i inostranih poslova.
Od ukupno 22 ministarstava, medju novoformiranima biće ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstvo za infrastrukturu, za telekomunikacije i informatičko društvo, ministarstvo zaštite životne sredine. U budućoj vladi nova su i ministarstva omladine i sporta, kao i ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Ovim zakonom, koji je preduslov za izbor vlade, predlaže se i preuredjenje dosadašnjih ministarstava povezivanjem odredjenih upravnih oblasti, kao u slučaju ministarstva ekonomije.
Po dogovoru predstavnika poslaničkih grupa u parlamentu, rasprava o amandmanima bi trebalo da bude završena do 16 sati, kako bi posle glasanja o zakonu o ministarstvima na dnevnom redu bio izbor vlade, koja mora da bude izabrana do ponoći.
Opozicione stranke u Skupštini Srbije najavile su da neće glasati za predloženi zakon o ministarstvima, jer smatraju da nije napravljen prema potrebama države, nego da je plod nagodbe stranaka vladajuće koalicije.
Poslanici SRS, SPS i LDP ocenili su da je cilj tog zakona da zadovolji stranačke interese i ambicije.
Savez vojvodjanskih Madjara je najavio da će se uzdržati od glasanja jer zakonom nije predvidjen poseban resor za ljudska i manjinska prava.
Predstavnik poslaničke grupe Vojvodjanski poslanici Laslo Varga takodje je naveo da neće glasati zbog toga što nema ministarstva za ljudska i manjinska prava, a da će o izboru vlade odlučiti tek pošto saslušaju ekspoze budućeg mandatara.
Posle usvajanja zakona, kako se očekuje u poslepodnevnim satima, program i sastav vlade treba da izloži kandidat za premijera Vojislav Koštunica. Poslanici o tome mogu da otvore pretres, a za mandatara, njegov program i sastav kabineta glasaće u celini.
Vlada za koju je potrebno da glasa najmanje 126 poslanika, pred parlamentom potom polaže zakletvu, čime počinje da teče njen četvorogodišnji mandat.
Izborom vlade biće iscrpljen dnevni red prve sednice parlamenta posle izbora održanih 21. januara.
Ta sednica pocela je 14. februara verifikacijom nandata poslanika, a nastavljena 7. maja.
Da bi parlament do kraja bio konstituisan poslanici treba da izaberu i predsednika parlamenta posle ostavke Tomislava Nikolića na tu dužnost. Poslanička grupa DS predložila je da za prvog čoveka Skupštine bude izabran Oliver Dulić, što će se verovatno naći na dnevnom redu parlamenta posle izbora vlade.
Prva sednica
Prema važećem Poslovniku Vlade Srbije, prva sednica novoizabranog kabineta mora biti sazvana u roku od osam dana od dana kada joj počinje mandat, ali je, po dosadašnjoj praksi, uobičajeno da se prva sednica održi istog dana kada je Vlada izabrana.Prema Poslovniku, na prvoj sednici se odlučuje kojim danom u sedmici će biti održavane sednice Vlade Srbije.
Od 2001. godine, sva tri premijera Srbije su prvu sednicu Vlade sazivala istoga dana kada su one izabrane.
Tako je prva sednica vlade Zorana Djindjića održana 25. januara 2001. godine, a kabineta Zorana Živkovića 18. marta 2003, dok je prva sednica odlazeće vlade Vojislava Koštunice održana 3. marta 2004. godine.
Na prvoj sednici Vlade moguće je donositi i druge odluke osim termina za održavanje sednica.
Na prvoj sednici sada odlazeće Vlade Srbije, izmedju ostalog, postavljeni su generalni sekretar vlade i šef kabineta premijera.
(agencije/MONDO)
