U ekspozeu u Skupštini Srbije kao prioritete nove vlade mandatar je naveo principe koji se odnose na pitanja Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije.
Mandatar za sastav nove Vlade Vojislav Koštunica u ekspozeu kojim se obratio poslanicima Narodne skupštine Srbije odredio je pet prioriteta buduće vlade.
"Postigli smo punu saglasnost oko pet ključnih programskih principa Vladine politike: ti principi se odnose na pitanja Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije", kazao je Koštunica.
Kao najvažniji cilj rada vlade Koštunica je naveo povećanje zaposlenosti.
On je naglasio da se "prvi programski princip rada Vlade odnosi na jasno definisanje državne politike prema Kosovu i Metohiji", polazeći od "činjenice da je državna kosovska politika definisana Ustavom Srbije".
Koštunica je odbacio "eventualno jednostrano priznanje pojedinih država nezavisnosti Pokrajine" kao "direktno omalovažavanje autoriteta Saveta bezbednosti, kršenje Povelje UN, Rezolucije 1244 i kršenje Ustava Srbije".
"Vlada Srbije unapred odbacuje kao ništavan i za Srbiju nepostojeći bilo kakav oblik jednostranog priznanja i unapred saopštava da će Srbija uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo. Takodje, Vlada upozorava da eventualno priznanje nezavisnosti Pokrajine ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje", kazao je mandatar nove vlade.
On je upozorio da "svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti mora voditi računa da bi to proizvelo ozbiljne posledice u medjusobnim odnosima, u skladu sa praksom medjunarodnog ophodjenja".
"Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg gradjanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi - Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije", rekao je mandatar u ekspozeu.
"Vlada izražava punu spremnost da preuzme svoj deo odgovornosti za pronalaženje sporazumnog i pravičnog rešenja i biće spremna da u svakom trenutku otpočne razgovore i učestvuje u novom pregovaračkom procesu. Mi verujemo da je moguće pronaći kompromis i bićemo uporni u zahtevu da se mora razgovarati i da se mora pronaći prihvatljiv oblik autonomije za albansku manjinu na Kosovu i Metohiji", kazao je Koštunica.
On je dodao da će i nova Vlada, "kao što je činila prethodna, polaziti od činjenice da je SB poslednja ustanova na svetu koja može pogaziti Povelju UN i da zato SB nikada neće usvojiti Rezoluciju kojom se jednoj članici UN otima 15 odsto teritorije" Srbije.
Mandatar je podsetio da je "od najvećeg značaja za zemlju da se, na osnovu već utvrdjene državne politike za Kosovo i Metohiju, sačuva jedinstvo najviših državnih institucija".
"Od početka formiranja dosadašnje Vlade intenzivno, rekao bih svakodnevno, saradjivala sa Rusijom na formulisanju usaglašene politike za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije", dodao je Koštunica.
Rusija je, rekao je Koštunica, "polazeći od principijelnog stanovišta da se mora poštovati medjunarodno pravo i da se Srbiji ne može, protivno Povelji UN, oteti 15 odsto njene teritorije, jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova Rezolucija SB koja ne bi počivala na postojećoj Rezoluciji 1244, odnosno koja ne bi potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nepovredivost njenih medjunarodno priznatih granica".
Nova Vlada Srbije treba da bude izglasana do ponoći.
"Drugi ključni programski princip Vladine politike predstavljaju evropske integracije", rekao je mandatar u eskpozeu podnetom danas u Skupštini Srbije.
"Budući da je pre prekida pregovora ostalo još veoma malo posla oko usaglašavanja teksta Sporazuma, očekujemo da sa taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost", rekao je Koštunica.
On je naveo da je, "uporedo sa pregovorima i zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, neophodno da se obnovi operativni plan Evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija".
Punopravno i ravnopravno članstvo Srbije u EU je jasno proklamovano programsko opredeljenje svake od stranaka koje ulaze u koalicionu Vladu, naglasio je mandatar.
On je istakao i da je "podjednako jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije EU ni u kojem slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije".
"To je jednostavno, u svakom pogledu, potpuno isključena mogućnost", dodao je Koštunica.
"Postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja s Haškim tribunalom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije", kazao je mandatar.
Prema njegovim rečima, "neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih medjunarodnih obaveza Srbije prema Tribunalu".
"U tom cilju postignut je dogovor da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnosti kako bi se što pre ispunile sve obaveze prema Tribunalu", naglasio je Koštunica.
Cilj je da se stvori pravni sistem koji priliči Srbiji kao samostalnoj državi, ali i da se sadašnji pravni sistem prilagodi novom ustavnom sistemu, naveo je mandatar.
Kao jedan od prvih zadataka najavio je pripremu zakona kojima se uredjuju odbrana Srbije, Vojska Srbije i spoljni poslovi.
Preko je potrebno i da se zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Narodna skupština, naveo je mandatar i najavio usvajanje odgovarajućeg zakona.
Takodje je najavio usvajanje zakona kojim se uredjuju položaj predsednika Republike i izbori za predsednika Republike, lokalna samouprava i lokalni izbori, kako bi se omogućili izbori za predsednika i organe lokalne samouprave, kao što je predvidjeno ustavnim zakonom.
Zakonom o lokalnoj samoupravi povećaće se stepen decentralizacije Srbije i preurediti sistem opštinskih organa, ali i napustiti "predsednički sistem" podele nadležnosti u opštinama.
Kao posebno značajan zakon Koštunica je naveo zakon kojim će se urediti položaj Ustavnog suda, sudija Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom.
On je u ekspozeu ukazao i na predstojeću reformu pravosudnog sistema, kao i na usaglašavanje sa novim ustavom i ustavnim načelima položaja zaštitnika gradjana, Državne revizorske institucije, vlade, državne uprave, Narodne banke i niza drugih značajnih institucija.
Tri su cilja u oblasti javnih finansija - obezbedjenje makroekonomske stabilnosti, stvaranje jasnog, predvidivog i podsticajnog okvira za poslovanje privrede i osiguranje pouzdanog i stabilnog izvora finansiranja javnih potreba.
Mandatar je najavio smanjivanje broja poreskih oblika i svodjenje na najmanju meru diskrecionog odlučivanja državnih organa.
"Imajući u vidu da su već sada poreske stope u Srbiji relativno niske, dalje smanjivanje poreskog opterećenja biće usmereno, pre svega, na podsticanje razvoja finansijskih tržišta i akcionarstva u Srbiji", izjavio je Koštunica.
Najavio je i smanjenje troškova prometa dobara koje su od značaja za životni standard.
Kao posebno značajno naveo je "preobražaj" politike javnih rashoda kako bi se smanjila javna potrošnja uz veću efikasnost državnih organa i uprava, ali i postupno rešavanje pitanja subvencionisanja preduzeća, reformu sistema socijalnog osiguranja i restrukturiranje javnih preduzeća.
Rezultat svih aktivnosti na polju javnih finansija i razvoja finansijskih tržišta biće da Srbija spremno dočeka i uspešno se uključi u regionalne i evropske integracione procese, da postane atraktivna investiciona destinacija i da njena privreda iskoristi sve prednosti otvaranja tržišta i uspešno se suoči sa konkurencijom koje ovo otvaranje donosi, naveo je mandatar.
On je ukazao da se u oblasti ekonomije već sada ostvaruje zadovoljavajući tempo neophodnih reformi.
Dosadašnji rezultati, kao što su makroekonomska stabilnost, niska inflacija, stabilna nacionalna valuta, konstantan rast bruto društvenog proizvoda, realno povećanje zarada, unapredjenje poslovnog ambijenta, značajan priliv sredstava od privatizacije i direktnih stranih investicija i drugi, predstavljaju solidnu osnovu i garanciju za uspešan završetak tranzicije srpske ekonomije i smanjenje njenog zaostatka u odnosu na ekonomije razvijenih zemalja.
Koštunica je istakao da ključne ciljeve ekonomskog i regionalnog razvoja Srbije predstavljaju promena privredne strukture, odnosno okončavanje procesa restrukturiranja u velikim sistemima, kao što su NIS, Železnica, EPS i JAT.
Medju ključne ciljeve on je naveo i kontinuirano povećanje direktnih stranih investicija, razvoj sektora malih i srednjih preduzeća kroz direktnu podršku preduzetnicima u vidu dugoročnih i povoljnih kredita.
Ciljevi su i smanjenje nezaposlenosti davanjem finansijskih stimulacija poslodavcima koji otvaraju nova preduzeća i dodatnim rasterećenjem poreza i doprinosa za poslodavce i otvaranje novih radnih mesta koja generišu profit.
Medju ciljevima su i razvoj privrede u neodovoljno razvijenim područjima, kroz jačanje infrastrukture i izgradnju industrijskih zona, jačanje konkurentnosti i saradnja sa medjunarodnim institucijama.
Koštunica je naveo da su ciljevi i unapredjenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom i unapredjenje ekonomske bilateralne i regionalne saradnje.
Izuzetnu pažnju Vlada će posvetiti ravnomernom regionalnom razvoju, najavio je mandatar, posebno ukazajući na značaj turizma za regionalni razvoj.
Preduslov razvoja Srbije jeste razvoj infrastrukture, naveo je Koštunica, odnosno razvoj putne mreže, unapredjenje bezbednosti saobraćaja i uskladjivanju zakonskih propisa sa propisima EU.
U naredne četiri godine planira se, proed ostalog, izgradnja autoputa Horgošâ€“Požega, modernizacija saobraćajnice nacionalnog značaja na Koridoru 10, deonica koje povezuju Koridor 10, kao i saobraćajnica na magistralnim i regionalnim putnim pravcima.
Koštunica je rekao da će u oblasti stanogradnje, Vlada nastaviti realizaciju Programa stanovanja i integracije izbeglica u sedam gradova i opština u Srbiji, podsticati izgradnju socijalnih stanova i uspostaviti katastar nepokretnosti i doneti Zakon o socijalnom stanovanju.
On je naveo da se najveća strana ulaganja u Srbiji očekuju u oblasti energetike - oko tri milijarde evra, kako bi Srbija zauzela lidersku poziciju u regionu u toj oblasti.
Gasifikacija Srbije biće najatraktivniji investicioni proces, posebno posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju za izgradnju gasovoda kroz Srbiju sa ruskim "Gazpromom", rekao je mandatar.
Vlada će u naftnoj privredi završiti već započeti proces fazne privatizacije Naftne industrije Srbije, što omogućava da se sadašnja vrednost NIS-a višestruko uveća.
Elektroprivreda Srbije završiće proces transformacije, a realizacijom Strategije razvoja energetike predvidja se značajno ulaganje domaćeg i stranog kapitala u nove proizvodne kapacitete, kao što su Kolubara B, nove hidroelektrane i revitalizacija i modernizacija postojećih hidro i termo kapaciteta.
Finansijskim jačanjem EPS-a omogućiće se investiranje i izvan granica Srbije, naveo je.
Sektor poljoprivredno-prehrambene proizvodnje predstavlja vitalnu komponentu privrede Srbije i vlada će voditi politiku zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje, sprečavajući nekontrolisan uvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije, rekao je Koštunica.
On je dodao da, pri tome, Vlada neće voditi protekcionstičku politiku, nego će u skladu sa standardima zaštite koje koristi i Evropska unija, i primenom Strategije poljoprivrede Srbije, jačati njen razvoj i konkurentnost.
U sprovodjenju agrarne politike Vlada će posvetiti naročitu pažnju ravnomernom regionalnom razvoju poljoprivrede, odobravanju povoljnih kredita za razvoj poljoprivredne proizvodnje, obezbedjivanju nepovratnih sredstva u cilju unapredjenja proizvodnje i zaštite životne sredine i seoskih predela, podsticnju plasmana domaće proizvodnje na nova tržišta, jačanju konkurentnosti domaće proizvodnje i donošenju preostalih zakona iz oblasti poljoprivrede, rekao je mandatar.
(agencije/MONDO)
"Postigli smo punu saglasnost oko pet ključnih programskih principa Vladine politike: ti principi se odnose na pitanja Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije", kazao je Koštunica.
Kao najvažniji cilj rada vlade Koštunica je naveo povećanje zaposlenosti.
On je naglasio da se "prvi programski princip rada Vlade odnosi na jasno definisanje državne politike prema Kosovu i Metohiji", polazeći od "činjenice da je državna kosovska politika definisana Ustavom Srbije".
Koštunica je odbacio "eventualno jednostrano priznanje pojedinih država nezavisnosti Pokrajine" kao "direktno omalovažavanje autoriteta Saveta bezbednosti, kršenje Povelje UN, Rezolucije 1244 i kršenje Ustava Srbije".
"Vlada Srbije unapred odbacuje kao ništavan i za Srbiju nepostojeći bilo kakav oblik jednostranog priznanja i unapred saopštava da će Srbija uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo. Takodje, Vlada upozorava da eventualno priznanje nezavisnosti Pokrajine ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje", kazao je mandatar nove vlade.
On je upozorio da "svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti mora voditi računa da bi to proizvelo ozbiljne posledice u medjusobnim odnosima, u skladu sa praksom medjunarodnog ophodjenja".
"Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg gradjanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi - Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije", rekao je mandatar u ekspozeu.
"Vlada izražava punu spremnost da preuzme svoj deo odgovornosti za pronalaženje sporazumnog i pravičnog rešenja i biće spremna da u svakom trenutku otpočne razgovore i učestvuje u novom pregovaračkom procesu. Mi verujemo da je moguće pronaći kompromis i bićemo uporni u zahtevu da se mora razgovarati i da se mora pronaći prihvatljiv oblik autonomije za albansku manjinu na Kosovu i Metohiji", kazao je Koštunica.
On je dodao da će i nova Vlada, "kao što je činila prethodna, polaziti od činjenice da je SB poslednja ustanova na svetu koja može pogaziti Povelju UN i da zato SB nikada neće usvojiti Rezoluciju kojom se jednoj članici UN otima 15 odsto teritorije" Srbije.
Mandatar je podsetio da je "od najvećeg značaja za zemlju da se, na osnovu već utvrdjene državne politike za Kosovo i Metohiju, sačuva jedinstvo najviših državnih institucija".
"Od početka formiranja dosadašnje Vlade intenzivno, rekao bih svakodnevno, saradjivala sa Rusijom na formulisanju usaglašene politike za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije", dodao je Koštunica.
Rusija je, rekao je Koštunica, "polazeći od principijelnog stanovišta da se mora poštovati medjunarodno pravo i da se Srbiji ne može, protivno Povelji UN, oteti 15 odsto njene teritorije, jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova Rezolucija SB koja ne bi počivala na postojećoj Rezoluciji 1244, odnosno koja ne bi potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nepovredivost njenih medjunarodno priznatih granica".
Nova Vlada Srbije treba da bude izglasana do ponoći.
Za ubrzanje evropskih integracija
Mandatar za sastav vlade izjavio je da su evrospke integracije jedan od pet prioriteta nove vlade, uz pitanje Kosova i Metohije, saradnju s Tribunalom u Hagu, socijalnu i ekonomsku politiku i borbu protiv kriminala i korupcije."Drugi ključni programski princip Vladine politike predstavljaju evropske integracije", rekao je mandatar u eskpozeu podnetom danas u Skupštini Srbije.
"Budući da je pre prekida pregovora ostalo još veoma malo posla oko usaglašavanja teksta Sporazuma, očekujemo da sa taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost", rekao je Koštunica.
On je naveo da je, "uporedo sa pregovorima i zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, neophodno da se obnovi operativni plan Evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija".
Punopravno i ravnopravno članstvo Srbije u EU je jasno proklamovano programsko opredeljenje svake od stranaka koje ulaze u koalicionu Vladu, naglasio je mandatar.
On je istakao i da je "podjednako jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije EU ni u kojem slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije".
"To je jednostavno, u svakom pogledu, potpuno isključena mogućnost", dodao je Koštunica.
Saradnja sa Hagom u interesu Srbije
Uspešno i celovito okončanje saradanje sa Haškim tribunalom medju prioritetima je nove vlade i neposredno je vezano za evropske integracije Srbije, naglasio je mandatar za sastav Vlade Srbije Vojislav Koštunica."Postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja s Haškim tribunalom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije", kazao je mandatar.
Prema njegovim rečima, "neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih medjunarodnih obaveza Srbije prema Tribunalu".
"U tom cilju postignut je dogovor da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnosti kako bi se što pre ispunile sve obaveze prema Tribunalu", naglasio je Koštunica.
Prioritet zakoni propisani ustavnim zakonom
Mandatar za sastav nove vlade najavio je u ekspozeu podnetom u Skupštini Srbije hitno usvajanje zakona i sprovodjenje reformi koje proizilaze iz novog ustava i ustavnog zakona.Cilj je da se stvori pravni sistem koji priliči Srbiji kao samostalnoj državi, ali i da se sadašnji pravni sistem prilagodi novom ustavnom sistemu, naveo je mandatar.
Kao jedan od prvih zadataka najavio je pripremu zakona kojima se uredjuju odbrana Srbije, Vojska Srbije i spoljni poslovi.
Preko je potrebno i da se zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Narodna skupština, naveo je mandatar i najavio usvajanje odgovarajućeg zakona.
Takodje je najavio usvajanje zakona kojim se uredjuju položaj predsednika Republike i izbori za predsednika Republike, lokalna samouprava i lokalni izbori, kako bi se omogućili izbori za predsednika i organe lokalne samouprave, kao što je predvidjeno ustavnim zakonom.
Zakonom o lokalnoj samoupravi povećaće se stepen decentralizacije Srbije i preurediti sistem opštinskih organa, ali i napustiti "predsednički sistem" podele nadležnosti u opštinama.
Kao posebno značajan zakon Koštunica je naveo zakon kojim će se urediti položaj Ustavnog suda, sudija Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom.
On je u ekspozeu ukazao i na predstojeću reformu pravosudnog sistema, kao i na usaglašavanje sa novim ustavom i ustavnim načelima položaja zaštitnika gradjana, Državne revizorske institucije, vlade, državne uprave, Narodne banke i niza drugih značajnih institucija.
Smanjenje javne potrošnje, transformacija JP
Vojislav Koštunica najavio je u ekspozeu smanjenje javne potrošnje, uz reformu sistema socijalnog osiguranja i transformaciju javnih preduzeća, podsticanje zapošljavanja, kao i smanjenja poreza na dobra od značaja za životni standard.Tri su cilja u oblasti javnih finansija - obezbedjenje makroekonomske stabilnosti, stvaranje jasnog, predvidivog i podsticajnog okvira za poslovanje privrede i osiguranje pouzdanog i stabilnog izvora finansiranja javnih potreba.
Mandatar je najavio smanjivanje broja poreskih oblika i svodjenje na najmanju meru diskrecionog odlučivanja državnih organa.
"Imajući u vidu da su već sada poreske stope u Srbiji relativno niske, dalje smanjivanje poreskog opterećenja biće usmereno, pre svega, na podsticanje razvoja finansijskih tržišta i akcionarstva u Srbiji", izjavio je Koštunica.
Najavio je i smanjenje troškova prometa dobara koje su od značaja za životni standard.
Kao posebno značajno naveo je "preobražaj" politike javnih rashoda kako bi se smanjila javna potrošnja uz veću efikasnost državnih organa i uprava, ali i postupno rešavanje pitanja subvencionisanja preduzeća, reformu sistema socijalnog osiguranja i restrukturiranje javnih preduzeća.
Rezultat svih aktivnosti na polju javnih finansija i razvoja finansijskih tržišta biće da Srbija spremno dočeka i uspešno se uključi u regionalne i evropske integracione procese, da postane atraktivna investiciona destinacija i da njena privreda iskoristi sve prednosti otvaranja tržišta i uspešno se suoči sa konkurencijom koje ovo otvaranje donosi, naveo je mandatar.
On je ukazao da se u oblasti ekonomije već sada ostvaruje zadovoljavajući tempo neophodnih reformi.
Dosadašnji rezultati, kao što su makroekonomska stabilnost, niska inflacija, stabilna nacionalna valuta, konstantan rast bruto društvenog proizvoda, realno povećanje zarada, unapredjenje poslovnog ambijenta, značajan priliv sredstava od privatizacije i direktnih stranih investicija i drugi, predstavljaju solidnu osnovu i garanciju za uspešan završetak tranzicije srpske ekonomije i smanjenje njenog zaostatka u odnosu na ekonomije razvijenih zemalja.
Koštunica je istakao da ključne ciljeve ekonomskog i regionalnog razvoja Srbije predstavljaju promena privredne strukture, odnosno okončavanje procesa restrukturiranja u velikim sistemima, kao što su NIS, Železnica, EPS i JAT.
Medju ključne ciljeve on je naveo i kontinuirano povećanje direktnih stranih investicija, razvoj sektora malih i srednjih preduzeća kroz direktnu podršku preduzetnicima u vidu dugoročnih i povoljnih kredita.
Ciljevi su i smanjenje nezaposlenosti davanjem finansijskih stimulacija poslodavcima koji otvaraju nova preduzeća i dodatnim rasterećenjem poreza i doprinosa za poslodavce i otvaranje novih radnih mesta koja generišu profit.
Medju ciljevima su i razvoj privrede u neodovoljno razvijenim područjima, kroz jačanje infrastrukture i izgradnju industrijskih zona, jačanje konkurentnosti i saradnja sa medjunarodnim institucijama.
Koštunica je naveo da su ciljevi i unapredjenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom i unapredjenje ekonomske bilateralne i regionalne saradnje.
Izuzetnu pažnju Vlada će posvetiti ravnomernom regionalnom razvoju, najavio je mandatar, posebno ukazajući na značaj turizma za regionalni razvoj.
Preduslov razvoja Srbije jeste razvoj infrastrukture, naveo je Koštunica, odnosno razvoj putne mreže, unapredjenje bezbednosti saobraćaja i uskladjivanju zakonskih propisa sa propisima EU.
U naredne četiri godine planira se, proed ostalog, izgradnja autoputa Horgošâ€“Požega, modernizacija saobraćajnice nacionalnog značaja na Koridoru 10, deonica koje povezuju Koridor 10, kao i saobraćajnica na magistralnim i regionalnim putnim pravcima.
Koštunica je rekao da će u oblasti stanogradnje, Vlada nastaviti realizaciju Programa stanovanja i integracije izbeglica u sedam gradova i opština u Srbiji, podsticati izgradnju socijalnih stanova i uspostaviti katastar nepokretnosti i doneti Zakon o socijalnom stanovanju.
On je naveo da se najveća strana ulaganja u Srbiji očekuju u oblasti energetike - oko tri milijarde evra, kako bi Srbija zauzela lidersku poziciju u regionu u toj oblasti.
Gasifikacija Srbije biće najatraktivniji investicioni proces, posebno posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju za izgradnju gasovoda kroz Srbiju sa ruskim "Gazpromom", rekao je mandatar.
Vlada će u naftnoj privredi završiti već započeti proces fazne privatizacije Naftne industrije Srbije, što omogućava da se sadašnja vrednost NIS-a višestruko uveća.
Elektroprivreda Srbije završiće proces transformacije, a realizacijom Strategije razvoja energetike predvidja se značajno ulaganje domaćeg i stranog kapitala u nove proizvodne kapacitete, kao što su Kolubara B, nove hidroelektrane i revitalizacija i modernizacija postojećih hidro i termo kapaciteta.
Finansijskim jačanjem EPS-a omogućiće se investiranje i izvan granica Srbije, naveo je.
Sektor poljoprivredno-prehrambene proizvodnje predstavlja vitalnu komponentu privrede Srbije i vlada će voditi politiku zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje, sprečavajući nekontrolisan uvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije, rekao je Koštunica.
On je dodao da, pri tome, Vlada neće voditi protekcionstičku politiku, nego će u skladu sa standardima zaštite koje koristi i Evropska unija, i primenom Strategije poljoprivrede Srbije, jačati njen razvoj i konkurentnost.
U sprovodjenju agrarne politike Vlada će posvetiti naročitu pažnju ravnomernom regionalnom razvoju poljoprivrede, odobravanju povoljnih kredita za razvoj poljoprivredne proizvodnje, obezbedjivanju nepovratnih sredstva u cilju unapredjenja proizvodnje i zaštite životne sredine i seoskih predela, podsticnju plasmana domaće proizvodnje na nova tržišta, jačanju konkurentnosti domaće proizvodnje i donošenju preostalih zakona iz oblasti poljoprivrede, rekao je mandatar.
(agencije/MONDO)
