Biro za društvena istraživanja navodi da je ključna zamerka rekonstrukcije Vlade što je iz tog procesa isključena Skupština Srbije.
"Smatramo da bi ovakav čin, ma koliko bio formalnog karatera, bio put ka jačanju uloge parlamenta u delu kontrole izvršne vlasti, bez koje nema demokratskog političkog sistema", navodi se u saopštenju.
U njemu se dodaje da je za unapređenje demokratije u Srbiji najbolje rešenje "polaganje računa" ministara Skupštini Srbije i Vladi u jasnoj proceduri i u vremenskom okviru koji će omogućiti ministrima da ostvare svoje programe.
"Smatramo da se pitanje rekonstrukcije sastava vlade ne sme upotrebljavati u dnevno-političke svrhe ili za unutarstranačka odmeravanja, već mora biti plod jasnog sistema merenja postignutih rezultata ministarstava za šta trenutno ne postoje uslovi, jer nisu svi aktuelni ministri predstavili programe rada i vremenski okvir u kojem će ostvariti rezultate koji bi bili konkretizacija programa vlade", ističe se u saopštenju.
BIRODI zamera što se u rekonstrukciji isključuje Skupštine Srbije iz procesa, a u čijoj je nadležnosti kontrola izvršne vlasti.
"To bi značilo, ma koliko bilo "pro forme", da ministri imaju mogućnost da pred odgovarajućim skupštinskim odborima ili na posebnom zasedanju predstave izveštaje o radu o čemu bi se izjasnili oni koji su ih birali, a to su poslanici u parlamentu", naglašava se.
Umesto takvog, kako se dodaje, na demokratskim principima zasnovanog, procesa rekonstrukcije vlade, "suočeni smo sa partijskim kadriranjem u kome se kao evaluatori i sastavljači budućeg kabineta javaljaju lideri i vrhovi stranaka koji na tajnovitim mestima dogovaraju o novoj "podeli karata".
"U suprotnom, najviši organ vlasti se pretvara u držača pečata koji overava odluke nosilaca vaninstitucionalne (političke) moći, političkih lidera i vrhovnih organa političkih stranaka, ministri postaju partijski delegati koji odgovaraju političkim strankama, a ne predstavnici građana u parlamentu", dodaje se.
