Među pravnim stručnjacima vodi se debata o tome da li će serija oslobađajućih presuda Haškog tribunala, prvenstveno trojice srpskih generala odnosno policajaca, uticati na buduća suđenja za ratne zločine.
Vodi se i debata i da li su osnovane sumnje da vlade SAD i Izraela vrše pritisak na sud kako bi njihovi komandanti izbegli krivičnu odgovornost.
"Gardijan" prenosi ocene međunarodnih pravnika i sudija da bi generali i političari mogli u budućnosti da izbegnu odgovornost za ratne zločine zbog odluke Tribunala da je neophodan dokaz da su "posebno usmeravali" zločine.
Momčilo Perišić, Jovica Stanišić i Franko Simatović oslobođeni su svih optužbi proteklih meseci, a serija oslobađajućih presuda u Hagu stvorila je nov pravni predsedan zbog kojeg grupe za zaštitu ljudskih prava strahuju da će sudsko gonjenje odgovornih za masakre biti otežano, navodi list.
Presude se odnose na "pomaganje" ratnih zločina donete protiv onih koji nisu bili na terenu kada su civili sistematski napadani i ubijani od strane paravojnih snaga.
Pitanje njihovog saučesništva izaziva pravne interpretacije o tome šta čini nameru ili koliko daleko mora da ide dokazivanje "posebnog upravljanja" zločinima da bi se optuženi proglasio krivim.
Ovaj spor podstakao je debatu u međunarodnim pravnim krugovima, a jedna od tema su i optužbe da američka i izraelska vlada vrše pritisak na Tribunal kako bi osigurali da njihovi vojni komandanti nikad ne budu osuđeni za ratne zločine.
Jednu od prvih presuda koje su iznenadile stručnjake doneo je Teodor Meron (83) sudija predsedavajući žalbenog veća koji je preživeo Holokaust, radio kao izraelski diplomata i sada ima američko državljanstvo.
Glasovima 4:1 u februaru je poništena presuda Momčilu Perišiću, bivšem načelniku generalštaba jugoslovenske vojske, za 27 godina zatvora.
Žalbeno veće je tada utvrdilo da je "neophodan dokaz o postojanju direktne veze između pomoći koju je pružio optuženi i relevantnih zločina".
Jedino je sudija Liju Dakun iz Kine naveo da "insistiranje na toj vezi sada podiže prag za odgovornost u pomaganju zločina. Ovaj zaokret rizikuje da podrije pravu svrhu odgovornosti za pomaganje tako što omogućuje odgovornima za svesno činjenje najtežih zločina da izbegnu odgovornost za svoja dela", napisao je kineski sudija.
Zatim su optužbe oslobođeni Stanišić i Simatović. "Ako ne možemo da ustanovimo da su optuženi pomagali zločine, rekla bih da smo došli do mračnog mesta u međunarodnom pravu. Verujem da je većina sudija pogrešila što ih je oslobodila svih optužbi", napisala je tada sudija Mišel Pikar koja je jedina glasala protiv oslobađanja.
Protiveći se ovim oslobađajućim presudama danski sudija Frederik Harhof je čak poslao 56 pisama međunarodnim pravnicima i prijateljima. "Praksa tribunala je da se vojni komandanti smatraju odgovornima za ratne zločine koje su počinili njihovi podređeni.
Kako je moguće da visoki komandanti nisu znali šta je planirano u ratu u Bosni?", napisao je on.
Prema njegovim spekulacijama, vojni establišmenti u vodećim državama (SAD i Izrael) osetili su da se sudovi u praksi previše približavaju odgovornosti vojnih komandanata.
Jedna od posledica Harhofovog pisma jeste da su se trojica optuženih, među kojima i Vojislav Šešelj kome je Harhof sudija u procesu, žalili sudu da je danski sudija pristrasan, podseća britanski list.
Američki zvaničnici tvrde da nikad nisu vršili pritisak na sud. Kenet Rot iz organizacije Hjuman rajts voč kaže da je Meron čovek od "integriteta i principa", ali i on osuđuje presedan koji je tribunal napravio svojom novom praksom.
"Opasnost presedana u slučaju Perišić nije samo teoretska. Mogla bi da utiče na suđenje bivšem predsedniku Liberije Čarlsu Tejloru, a podriva i sposobnost krivičnog prava da odvrati druge lidere od sličnog pomaganja u ubijanjima", kaže on.
