Srbija je učinila napredak u sudjenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, dok je na Kosovu protekle godine nastavljena diskriminacija manjina, ocenio je Amnesti internešenal (AI) u danas objavljenom godišnjem izveštaju.
Srbija je učinila napredak u sudjenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, dok je na Kosovu protekle godine nastavljena diskriminacija manjina, ocenio je Amnesti internešenal (AI) u danas objavljenom godišnjem izveštaju.Na Kosovu većina počinilaca etnički motivisanih napada i dalje prolazi nekažnjeno, navedno je u izveštaju AI, medjunarodne nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Broj povratnika medju raseljenima posle sukoba na Kosovu 1999. godine je još mali, a onima koji su silom vraćeni na Kosovo iz zemalja EU, vlasti su retko pružale podršku i pomoć, naveo je AI.
Od etnički motivisanih napada, najčešće je, piše u izveštaju, kamenovanje autobusa sa srpskim putnicima, čemu pribegavaju albanski omladinci, ali bilo je i više slučajeva bacanja granata i drugih eksplozivnih sredstava na autobuse i kuće, kao i pljačkanja i vandalizam nad pravoslavnih crkava.
Kao rezultat napada, za koji su verovale da su bili etnički motivisani, tri opštine pretežno naseljene Srbija proglasile su 2. juna "vanredno stanje" i najavile bojkot policije UN i Kosovske policijske sluzbe, posle čega su raspredjene dodatne medjunarodne policijske snage, navedeno je u izveštaju.
AI podseća da je 1. juna lane jedan srpski mladić ubijen na putu Zvečane-Žitkovac, da je istog meseca u sopstvenoj kući ubijen 68.godišnji Srbin koji se vratio u Klinu, dok su dve romske porodice napustile selo Žitinje posle incidenta zbog koga je kasnije uhapšen jedan Albanac.
Na Kosovu se nastavlja nekažnjavanje krivaca i kada je reč o ratnim zločinima protiv Srba i drugih manjina, istakao je Amnesti internešenel.
U izveštaju se tim povodom podseća i da je privremeni premijer Kosova Agim Čeku izazvao žestoke reakcije javnosti svojom posetom Selimu Krasnićiju, koji je sa još dvodjicom kosovskih Albanaca 11. avgusta prošle godine osudjeni zbog otmice i da su u logoru OVK tokom 1998. zlostavljani kosovski Albanaci, osumnjičenih za saradnju sa srpskim vlastima.
U pokrajini je još raširena trgovina ljudima u cilju prostitucije, a u primeni kosovskog akcionog plana za suzbijanje trafikinga učinjen je slab napredak, ocenio je AI.
Kada je reč o drugim delovima Srbije, AI podseća da su zbog propusta da uhapsi i izruči Haškom tribunalu osumnjičene za ratne zločine, a posebno Ratka Mladića, suspendovani pregovori Beograda i EU o stabilizaciji i asocijaciji.
U Srbiji je učinjen napredak u izvodjenju osumnjičenih za ratne zločine pred lice pravde na domaćim sudjenjima i pred Specijalnim većem Beogradskog okružnog suda, ali je Vrhovni sud nastavio da odbacuje presude i da slučajeve vraća na ponovno sudjenje, naveo je AI.
U izveštaju se izmedju ostalog podseća da je prošle godine u Sheveningenu preminuo bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, kao i da je Tribunal naknadno ograničio političko delovanje bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja optuženog za ratne zločine i zločine protiv čovečanstva.
U poglavlju posvećenom političkim ubistvima, Amnesti internešenel navodi da je Vrhovni sud naredio ponovno sudjenje Miloradu Ulemeku i bivšem šefu državne bezbednosti Radetu Markoviću za pokušaju ubistva Vuka Draškovića i zločin na Ibarskoj magistrali.
U Srbiji je, kako se navodi, bilo i sudskih postupaka za koje se veruje da su politčki motivisani protiv nekih aktivista, kao što su Biljana Kovačević Vučo, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava i direktorke Centra za humanitarno pravo Nataše Kandić.
Od slučajeve diskriminacije prema manjinama van Kosova, AI navodi vredjanje zimbabveanskog fudbalskog igrača na rasnoj osnovi na utakmici u Čačku i onemogućavanje Romima da udju na jedan opštinski bazen u Šapcu.
(Tanjug)
