U UN završena debata o KiM. Srpski ministar Ivan Mrkić istakao je da je važno da UNMIK ostane na Kosovu, dok predstavnici UN ocenjuju da je uspeh predstojećih lokalnih izbora na Kosovu od ključnog značaja.
Prema njegovim rečima, Srbija smatra da UN na Kosovu imaju ulogu da nepristrasno nadgledaju proces istorijskog pomirenja.
Decenijama su UN radile na unapređenju životnih uslova svih zajednica na Kosovu i poseduju neophodno znanje i iskustvo za put koji predstoji, izjavio je Mrkić.
On je konstatovao da potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ne bi bilo moguće bez posredovanja EU.
"Zato se plašim da sprovođenje sporazuma možda neće biti moguće bez aktivnog učešća UN", ocenio je Mrkić.
On je objasnio da je potrebno da postoji akter koji će garantovati da Priština neće potkopati postignute sporazume.
S obzirom na ogromne napore Srbije uložene u pronalaženje rešenja prihvatljivih za sve, naglasio je Mrkić, voleli bismo da i druga strana uloži napor u ostvarenje promena na terenu.
"Njima je 'status kvo' mnogo prihvatljiviji, zbog čega žele da međunarodni akteri napuste Kosovo", rekao je Mrkić.
Ambasadori SAD, Velike Britanije, Rusije i Kine u UN) pozdravili su napredak u sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. SAD upućuju čestitke za napredak u normalizaciji, ali očekuju dalje napore u tom pravcu. Međutim, stav Rusije je da je stabilizacija odnosa još uvek daleko, i da zbog toga međunarodna zajednica ne treba da smanji svoje prisustvo na Kosovu.
On je naveo da Priština, tražeći kraj mandata UNMIK, tvrdi da ta misija otežava proces priznavanja nezavisnosti Kosova.
Mrkić je ocenio da je Briselski sporazum samo početak, a ne kraj normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
On tvrdi da Priština postiže dogovore sa Beogradom, a zatim pokušava da primeni nešto potpuno drugačije, "umesto da gradi trajni mir".
Navodeći podatke Visokog komesarijata UN za izbeglice, Mrkić je izjavio da u Srbiji živi više od 210.000 interno raseljenih osoba sa Kosova.
U Prištini živi 118 Srba, a bilo ih je 40.000, rekao je Mrkić, uz podatak da su se prošle godine na Kosovo vratila 302 Srbina, u odnosu na 464 iz prethodne godine.
Mrkić je naglasio da je sporazum o normalizaciji odnosa dobar početak, ali predstavlja samo okvir za težak rad koji predstoji.
Kosovski šef diplomatije Enver Hodžaj pozvao je Savet bezebednosti UN da razmotri transformisanje Unmika u političku kancelariju UN čija bi najveća uloga bila pružanje podrške Kosovu ka članstvu u svetskoj organizaciji.
Hodžaj je pozvao SB da preduzme konkretne mere da "Kosovo zauzme mesto u porodici slobodnih i demokratskih država".
"Nema sumnje da je Unmik imao aktivnu ulogu u stabilizovanju Kosova od 1999. do 2007, a sada je važno da se prizna da on nema više ulogu na Kosovu", kazao je Hodžaj.
On je istakao da je "vreme da SB razmotri transfromisanje Unmika u političku kancelariju UN koja bi koordinisala sve agencije, fondove i programe, i u tom pogledu, najveća uloga koju bi UN imale na Kosovu jeste da nas podrže u procesu pripreme za priključenje UN".
Hodžaj je naglasio da je došlo vreme da SB "razmotri uklanjanje Kosova sa svog dnevnog reda" i da se donese nova rezolucija koja će prepoznati napredak ostvaren na terenu.
On je, takođe, pozvao lokalno stanovništvo da učestuje na lokalnim izborima na Kosovu, koji treba da se održe 3. novembra, naglašavajući da Beograd ima presudnu ulogu u posticanju lokalnog stanovnišva da glasa.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Farid Zarif ocenio je da je uspeh predstojećih lokalnih izbora na Kosovu od ključnog značaja i pozvao je obe strane da nastave da ulažu napore kako bi u potpunosti bili sprovedeni dosad postignuti dogovori.
Zarif je, na sednici SB UN istakao da su Beograd i Priština nastavili da na konstruktivan način ostvaruju napredak, ali da su nužni dodatni napori, fleksibilnost i spremnost na kompromis.
On je podsetio da su premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači 27. avgusta u Briselu, tokom 15. runde dijaloga, razgovarali o telekomunikacijama i energetici, oblastima u kojima je napredak spor, i da su se dogovorili da razgovori budu nastavljeni na tehničkom nivou.
Jedna od tema razgovora bile su i pripreme za lokalne izbore, planirane za 3. novembar, kazao je Zarif, ocenivši da "to predstavlja poseban izazov zbog kratkog vremenskog roka".
"Od ključnog je značaja da izbori uspeju i da budu izabrani predstavnici lokalnih zajednica", kazao je on, poručivši da je nužan konstruktivan pristup svih strana.
Zarif je rekao da je važno ohrabriti puno učešće na izborima, posebno kada je reč o severu Kosova, i da je nužna fleksibilnost svih strana.
"Implementacija istorijskog sporazuma od 19. aprila delikatan je proces koji zahteva konstante napore", kazao je on, dodajući da je od ključnog značaja da se obe strane fokusiraju na sprovođenje dogovorenog kako napredak ne bi bio ugrožen.
Prema njegovim rečima, jednako su važni i napori na jačanju poverenja i pomirenja između zajednica.
Govoreći o pitanju rasvetljavanja sudbine nestalih, Zarif je rekao da je potrebna politička volja kako bi se ohrabrilo iznošenje novih dokaza i zaštita svedoka i pozvao je sve strane da potvrde posvećenost tom pitanju.
On je kazao da je misija EU na Kosovu (EULEKS) spremna da sprovede nove istrage kada se za tim pojavi potreba, ali da je za uspeh tih istraga potrebna saradnja obe strane, kao i bolja zaštita svedoka.
"Strane treba da pokažu visok nivo kreativnosti i fleksibilnosti u pristupu ovim problemima, a UNMIK nastavlja da aktivno prilagođava svoje aktivnosti na terenu i da pomaže politički proces i rad na terenu", kazao je Zarif.
On je dodao da će Savet bezbednosti UN nastaviti da igra ključnu ulogu na Kosovu.
On je pozdravio odluku Evropskog saveta od 28. juna o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom i pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, istakavši da su ti važni koraci u velikoj meri postignuti zahvaljujući viziji lidera u Beogradu i Prištini.
U okviru današnje debate biće razmotren najnoviji izveštaj Ban Ki-Muna, u kojem je generalni sekretar UN ocenio da sprovođenje Briselskog sporazuma ostaje "najveći izazov".
Ban Ki-Mun, u redovnom tromesečnom izveštaju u koji je Tanjug imao uvid, napominje da je sada najveći izazov na Kosovu sprovođenje sporazuma koji su u Briselu potpisali premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači i podseća da Beograd nastavlja razgovore s predstavnicima Srba sa severa Kosova, koji se i dalje protive primeni sporazuma.
Generalni sekretar poziva vlasti u Beogradu i Prištini da udvostruče napore kako bi se utvrdila sudbina nestalih osoba i procesuirali svi odgovorni za ratne zločine.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel ocenila je, u međuvremenu, da je UNMIK doživeo neuspeh u istragama vezanim za sudbine civila, uglavnom Srba, koji su nestali tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine, što je doprinelo tome da na Kosovu prevlada atmosfera nekažnjavanja zločina.
Premijer Srbije Ivica Dačić, koji je ranije bio najavio da će prisustvovati sednici SB UN u Njujorku, saopštio je u utorak u Briselu, posle razgovora s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, da ipak neće ići zbog obaveza.
