Domaćin samita u Brnu, češki predsednik Vaclav Klaus, označio je Kosovo kao najveći problem srednje Evrope i dodao da je ključ rešenja upravo u ulasku zapadnog Balkana u EU.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je u nedelju Evropsku uniju, na sastanku šefova država centralne Evrope, da podrži teritorijalni intergitet i državni suverenitet Srbije.
"Pitanje Kosova i Metohije je najkrupniji politički i bezbednosni problem, ne samo Srbije, nego i čitavog regiona jugoistočne i centralne Evrope, a samim tim i Evropske unije", upozorio je Tadić, a njegovu ocenu potvrdila je već i činjenica da je trodnevni neformalni samit u češkom Brnu gotovo u potpunosti bio obeležen debatom o rešavanju statusa srpske pokrajine.
Predsednik Srbije svojim nastupom na sastanku nije ostavio ni najmanju dilemu kod svojih kolega iz 11 zemalja regiona, ponovivši više puta da je za našu zemlje potpuno neprihvatljiva bilo kakva nezavisnost Kosova i Metohije, a time i plan Martija Ahtisarija.
"Objasnio sam da Ahtisarijev plan nudi manja prava Srbima u Pokrajini nego što ih oni u ovom trenutku ostvaruju", preneo je Tadić novinarima po završetku sastanka.
On je rekao da je ostale učesnike skupa upoznao sa situacijom sa kojom se Srbija i njeni predstavnici suočavaju i upitao ih kako bi se oni ponašali kada bi neko dovodio u pitanje integritet i suverenitet njihovh država.
Tadić je, kako je preneo novinarima, temu Kosova i Metohije i nametnuo skupu , upravo imajući u vidu da je to pitanje koje opterećuje ne samo Srbiju, nego i region, pa i celu Evropsku uniju.
Uprkos različitim mišljenjima iznetim u raspravi, koja je predsedniku Srbije dala prostor da objasni zašto Srbija "neće i ne može da odustane od Kosova i Metohije, kao što neće i ne može odustati od svoje evropske budućnosti", na samitu je preovladao stav da rešenje može doneti jedino Savet bezbednosti UN.
Najmanje nijansi u pristupu problema Kosova i Metohije pokazao je predsednik Albanije Alfred Mojsiju, sa kojim je Tadić na momente ulazio u veoma oštru debatu, preneli su Tanjugu izvori bliski srpskoj delegaciji na sastanku.
Tadić je novinarima rekao da je na Mojsijuovo zalaganje za nezavisnost Kosova odgovorio ocenom da se albanski predsednik meša u unutrašnje stvari Srbije, ali i opsežnom argumentacijom zašto je to za Srbiju neprihvatljiv ishod.
Mojsijuov nastup Tadić je označio kao neprimeren diplomatski gest.
Prema njegovim rečima, u završnoj fazi političkog procesa koji treba da definiše budući status Kosova i Metohije, skupovi visokog ranga učesnika, kakav je i ovaj u Brnu, izuzetno su značajni, a učešće naših predstavnika - od vitalnog interesa za Srbiju.
Predsednici 11 od 18 država srednje, istočne i južne Evrope završili su u Brnu trodnevni neformalni redovni godišnji samit posvećen problemima regiona, pre svega Kosovu i integraciji u Evropsku uniju.
Na završnoj konferenciji za novinare, domaćin samita, češki predsednik Vaclav Klaus, označio je kao najveći problem celog tog šarolikog regiona Kosovo i dodao da je ključ rešenja upravo u ulasku zapadnog Balkana u EU.
Kosovo je bilo glavna tema rasprave u petak, ali se i u subotu, završnog dana kada je na dnevni red došao proces evropske integracije i dalje proširenje EU, Kosovo vraćalo i u tom kontekstu.
Uprkos različitim, oprečnim i ponekad i sukobljenim mišljenjima tokom rasprave, u kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić iskoristio priliku da opširno objasni zašto Srbije ne može i neće da se odrekne dela svoje teritorije i svog suvereniteta, na samitu je preovladalo uverenje da rešenje treba tražiti isključivo preko rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Problem Kosova mogla bi da reši konfederacija sa Srbijom, ali sada je već za takvo rešenje kasno, ocenio je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u susretu sa slovačkim predsednikom Ivanom Gašparovičem.
Gašparovič se, takodje, složio da to rešenje više nije aktualno.
On je, kako javljaju slovački mediji posle tog susreta koji se kao i cela rasprava odvijao iza zatvorenih vrata, Mesiću objasnio da se Slovačka "ni u kom slučaju neće usprotiviti kolektivnoj odluci Saveta bezbednosti UN o Kosovu".
"Svojim stavovima samo želimo da pokažemo da je to veoma osetljiv problem", naglasio je Gašparovič.
"Nije samo za Srbiju, već i za Evropu jako važno da tu ne pravimo greške,i da nadjemo najbolje moguće rešenje", kazao je on u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA i državnoj televiziji ORF.
Fišer ne strahuje od mogućeg izbijanja nemira na Kosovu, medjutim dodaje da se radi o problemu koji se ne sme zapostaviti.
"Ovo pitanje ne mora biti rešeno u Briselu, već u Njujorku", objasnio je on.
Fišer, koji se ove nedelje u Beču sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, je dalje kazao da Moskva podržava samo ono rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograda i za Prištinu.
"I mi bi isto tako želeli rešenje koje bi prihvatile obe strane i smatram da bi to bilo najbolje", istakao je on.
EU, kako je naveo, a tako i Austrija, osećaju se u obavezi da razmišlja i o tome šta treba da se dogodi ako kompromis nije moguć.
"Tada ne može da se ništa ne dogodi", poručio je predsednik Austrije.
Zbog toga je , naveo je on, plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, najbolja osnova za rešenje.Prema njegovim rečima taj predlog je izradjen uz najveću obazrivost i uzimanje u obzir različitih stavova.
Na pitanje da kaže šta misli o nagoveštajima da bi rešenje statusa moglo biti pomereno i do 28. novembra, nacionalnog praznika Dana albanske zastave, Sejdiju je uzvratio da je to "pre stvar nedelja, nego meseci".
Kosovski predsednik je izrazio uverenje, prenosi madridski dnevnik, da će u Savetu bezbednosti UN "doći do razumnog rešenja (koje će uključiti Moskvu) - na temelju predloga američko-evropske rezolucije o statusu Kosova".
"U interesu svih je da bude usvojena dogovorena rezolucija", naglašava Sejdiju i napominje da kosovski Albanci ne prihvataju da iz teksta rezolucije bude izbačena reč nezavisnost.
"Mi Albanci imamo strpljenja. Dugo se nadamo. Znamo da će veoma uskoro doći do sporazuma. Ali znam i da je veoma dobro da se što pre okonča ovo prelazno razdoblje i dodje do stabilnosti i bezbednosti", dodao je kosovski predsednik.
(agencije/MONDO)
"Pitanje Kosova i Metohije je najkrupniji politički i bezbednosni problem, ne samo Srbije, nego i čitavog regiona jugoistočne i centralne Evrope, a samim tim i Evropske unije", upozorio je Tadić, a njegovu ocenu potvrdila je već i činjenica da je trodnevni neformalni samit u češkom Brnu gotovo u potpunosti bio obeležen debatom o rešavanju statusa srpske pokrajine.
Predsednik Srbije svojim nastupom na sastanku nije ostavio ni najmanju dilemu kod svojih kolega iz 11 zemalja regiona, ponovivši više puta da je za našu zemlje potpuno neprihvatljiva bilo kakva nezavisnost Kosova i Metohije, a time i plan Martija Ahtisarija.
"Objasnio sam da Ahtisarijev plan nudi manja prava Srbima u Pokrajini nego što ih oni u ovom trenutku ostvaruju", preneo je Tadić novinarima po završetku sastanka.
On je rekao da je ostale učesnike skupa upoznao sa situacijom sa kojom se Srbija i njeni predstavnici suočavaju i upitao ih kako bi se oni ponašali kada bi neko dovodio u pitanje integritet i suverenitet njihovh država.
Tadić je, kako je preneo novinarima, temu Kosova i Metohije i nametnuo skupu , upravo imajući u vidu da je to pitanje koje opterećuje ne samo Srbiju, nego i region, pa i celu Evropsku uniju.
Uprkos različitim mišljenjima iznetim u raspravi, koja je predsedniku Srbije dala prostor da objasni zašto Srbija "neće i ne može da odustane od Kosova i Metohije, kao što neće i ne može odustati od svoje evropske budućnosti", na samitu je preovladao stav da rešenje može doneti jedino Savet bezbednosti UN.
Najmanje nijansi u pristupu problema Kosova i Metohije pokazao je predsednik Albanije Alfred Mojsiju, sa kojim je Tadić na momente ulazio u veoma oštru debatu, preneli su Tanjugu izvori bliski srpskoj delegaciji na sastanku.
Tadić je novinarima rekao da je na Mojsijuovo zalaganje za nezavisnost Kosova odgovorio ocenom da se albanski predsednik meša u unutrašnje stvari Srbije, ali i opsežnom argumentacijom zašto je to za Srbiju neprihvatljiv ishod.
Mojsijuov nastup Tadić je označio kao neprimeren diplomatski gest.
Prema njegovim rečima, u završnoj fazi političkog procesa koji treba da definiše budući status Kosova i Metohije, skupovi visokog ranga učesnika, kakav je i ovaj u Brnu, izuzetno su značajni, a učešće naših predstavnika - od vitalnog interesa za Srbiju.
Predsednici 11 od 18 država srednje, istočne i južne Evrope završili su u Brnu trodnevni neformalni redovni godišnji samit posvećen problemima regiona, pre svega Kosovu i integraciji u Evropsku uniju.
Na završnoj konferenciji za novinare, domaćin samita, češki predsednik Vaclav Klaus, označio je kao najveći problem celog tog šarolikog regiona Kosovo i dodao da je ključ rešenja upravo u ulasku zapadnog Balkana u EU.
Kosovo je bilo glavna tema rasprave u petak, ali se i u subotu, završnog dana kada je na dnevni red došao proces evropske integracije i dalje proširenje EU, Kosovo vraćalo i u tom kontekstu.
Uprkos različitim, oprečnim i ponekad i sukobljenim mišljenjima tokom rasprave, u kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić iskoristio priliku da opširno objasni zašto Srbije ne može i neće da se odrekne dela svoje teritorije i svog suvereniteta, na samitu je preovladalo uverenje da rešenje treba tražiti isključivo preko rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Problem Kosova mogla bi da reši konfederacija sa Srbijom, ali sada je već za takvo rešenje kasno, ocenio je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u susretu sa slovačkim predsednikom Ivanom Gašparovičem.
Gašparovič se, takodje, složio da to rešenje više nije aktualno.
On je, kako javljaju slovački mediji posle tog susreta koji se kao i cela rasprava odvijao iza zatvorenih vrata, Mesiću objasnio da se Slovačka "ni u kom slučaju neće usprotiviti kolektivnoj odluci Saveta bezbednosti UN o Kosovu".
"Svojim stavovima samo želimo da pokažemo da je to veoma osetljiv problem", naglasio je Gašparovič.
Fišer: Ne pogrešiti u slučaju Kosova
Predsednik Austrije Hajnc Fišer upozorio je da treba biti veoma obazriv u rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije."Nije samo za Srbiju, već i za Evropu jako važno da tu ne pravimo greške,i da nadjemo najbolje moguće rešenje", kazao je on u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA i državnoj televiziji ORF.
Fišer ne strahuje od mogućeg izbijanja nemira na Kosovu, medjutim dodaje da se radi o problemu koji se ne sme zapostaviti.
"Ovo pitanje ne mora biti rešeno u Briselu, već u Njujorku", objasnio je on.
Fišer, koji se ove nedelje u Beču sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, je dalje kazao da Moskva podržava samo ono rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograda i za Prištinu.
"I mi bi isto tako želeli rešenje koje bi prihvatile obe strane i smatram da bi to bilo najbolje", istakao je on.
EU, kako je naveo, a tako i Austrija, osećaju se u obavezi da razmišlja i o tome šta treba da se dogodi ako kompromis nije moguć.
"Tada ne može da se ništa ne dogodi", poručio je predsednik Austrije.
Zbog toga je , naveo je on, plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, najbolja osnova za rešenje.Prema njegovim rečima taj predlog je izradjen uz najveću obazrivost i uzimanje u obzir različitih stavova.
Sejdiju: Neće biti nemira kao u martu 2004.
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je španskom listu "Pais" da "Albanci znaju da će veoma uskoro doći do sporazuma" o statusu Kosova, uz pristanak Rusije i da zbog neprestanih odlaganja tog rešenja neće biti nemira kao u martu 2004. ili uličnih protesta.Na pitanje da kaže šta misli o nagoveštajima da bi rešenje statusa moglo biti pomereno i do 28. novembra, nacionalnog praznika Dana albanske zastave, Sejdiju je uzvratio da je to "pre stvar nedelja, nego meseci".
Kosovski predsednik je izrazio uverenje, prenosi madridski dnevnik, da će u Savetu bezbednosti UN "doći do razumnog rešenja (koje će uključiti Moskvu) - na temelju predloga američko-evropske rezolucije o statusu Kosova".
"U interesu svih je da bude usvojena dogovorena rezolucija", naglašava Sejdiju i napominje da kosovski Albanci ne prihvataju da iz teksta rezolucije bude izbačena reč nezavisnost.
"Mi Albanci imamo strpljenja. Dugo se nadamo. Znamo da će veoma uskoro doći do sporazuma. Ali znam i da je veoma dobro da se što pre okonča ovo prelazno razdoblje i dodje do stabilnosti i bezbednosti", dodao je kosovski predsednik.
(agencije/MONDO)
