"Moram da vam kažem da sam se vrlo brzo adaptirao. Shvatio sam to kao jednu nužnost. Sve što se tamo događa je normalno. Jer, ja sam tamo bio u pritvoru. Moram da vam se pohvalim da nisam došao iz zatvora. Ja sam, ipak, vojnik koji je prošao sito i rešeto, tako da meni ništa od toga nije bilo posebno neobično", rekao je Ojdanić za "Novosti".

Upitan kako je uspeo da nađe zajednički jezik sa optuženim pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, Ojdanić je kazao da je bio sa njima na istom spratu i da nema ni reči zamerke na njihovo ponašanje tokom boravka u pritvorskoj jedinici.

Povezane vesti

"Ni reči. Oni su bili vrlo korektni. Čak su redovno dolazili na naše slave. Ponašali su se lepo. Pošto ne slave slave, kada su proslavljali rođendane onda su sve pozivali, mi smo se odazivali. Ljudi mogu sve kad hoće", rekao je Ojdanić.

On nije hteo da komentariše aktuelna dešavanja na Kosovu, već je samo kratko dodao da ga to pogađa u srce.

"Mi taj problem moramo da rešimo. Ili - ili. Ovo se ovako ne može odugovlačiti. Ali, ne stalno na štetu srpskog naroda", rekao je Ojdanić.

Ojdanić kaže da je na svojoj odbrani radio i po 15 sati dnevno.

"Pripremu za odbranu počeo sam 2001. godine i do 2002. godine, radio sam po 15 sati dnevno na odbrani. I taj sam kontinuitet nastavio u pritvorskoj jedinici. Kada je bio završen prvostepeni postupak, bio sam mnogo malaksao, stalno mi se spavalo", naveo je Ojdanić.

Prema njegovim rečima,  lekari su mu postavili ozbiljnu dijagnozu.

"Morao sam da prestanem da radim, ali bilo je već kasno. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan svojim saoptuženima koji su to malo i neozbiljno shvatili. Zato su i prošli kako su prošli. Ali, ja nisam mogao da dozvolim da doživim infarkt, da ne vidim više nikad svoje unuke i ostavim kosti van Srbije, za koju bih život dao", rekao je Ojdanić za "Novosti".