Ministri inostranih poslova G-8 nisu ni u Potsdamu prevazišli u stavovima o budućem statusu Kosova. O statusu pokrajine razgovarali su i Sergej Lavrov i Kondoliza Rajs, a šef ruske diplomatije ocenio je da su stavovi Moskve i Vašingtona o Kosovu dijametralno suprotni i nepomirljivi. Lavrov je kritikovao ideju da SB UN podrži rešenje neprihvatljivo za jednu stranu, a Rajsova istakla da Kosovo ni u kom slučaju neće biti deo Srbije.
Ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8) nisu u Potsdamu postigli pomak u nastojanjima da se prevazidju razlike u stavovima o budućem statusu pokrajine.
Na marginama samita razgovarali su i šefovi diplomatije Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Kondoliza Rajs, a Lavrov je posle tog susreta izjavio da su stavovi Moskve i Vašingtona o Kosovu dijametralno suprotni i nepomirljivi.
Lavrov je rekao da se nada da Rusija ne'e morati da upotrebi veto i kritikovao ideju da SB UN podrži rešenje koje nije prihvatljivo za jednu stranu.
Rajsova je, istovremeno, izjavila da Kosovo ni na koji način neće biti deo Srbije.
Prema navodima iz krugova nemačke delagacije u Potsdamu, o Kosovu su vodjeni "otvoreni, intenzivni i ozbiljni razgovori". Pri tome je došlo do izražaja opredeljenje svih učesnika sastanka da se "sačuva jedinstvo" i "volja da se nastave razgovori i postigne rešenje koje će biti prihvatljivo za sve".
Kod učesnika skupa u Potsdamu očito je i opredeljenje da se "izbegnu jednostrani koraci" kada je reč o rešavanju budućeg statusa Kosova.
Pred otpočinjanje sastanka je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer apelovao na Rusiju da prestane da se protivi odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) o budućem statusu Kosova i istakao da "bez odluke Saveta bezbednosti neće biti napretka na zapadnom Balkanu i na Kosovu".
Nemački šef diplomatije je rekao da diskusija o Kosovu "neće biti baš jednostavna" i da "stavovi članica G-8 nisu dovoljno medjusobno bliski". "Nije nam potrebno da nam Rusija jednostrano izadje u susret, već nam je potrebno da postignemo sporazum o tome kako dalje treba da teče procedura u Savetu bezbednosti. Nadam se da će biti moguće da se to jasno stavi do znanja i ruskim predstavnicima", rekao je Štajnmajer.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjasnio se za neposredne pregovore Beograda i Prištine da bi se postiglo rešenje za budući status Kosova. Lavrov je ocenio da su direktni razgovori Beograda i Prištine jedino rešenje za budući status Kosova i najavio spremnost Rusije da podrži tim putem postignuto rešenje. "Sudbina Kosova i sudbina Srbije u celini ne treba da se rešava u Njujorku ili Potsdamu, ili nekom drugom okviru, već u direktnim pregovorima", rekao je Lavrov.
"Kosovo nije jedinstveni primer konflikta koji traje godinama... Bez saglasnosti obe strane nije moguće da se prevazidje kriza. To znaju i članice G-8", rekao je Lavrov.
Nemačka je do kraja godine predsedavajuća G-8. Sastanak u Potsdamu poslednja je prilika da se približe stavovi Zapada i Rusije o Kosovu pred samit G-8 naredne sedmice u Hajligendamu. Nemačka je do kraja godine predsedavajuća G-8, a do 1. jula predsedava i Evropskom unijom.
Lavrov je izrazio nadu da "Rusija neće morati da upotrebiti svoje pravo veta o Kosovu u Savetu bezbednosti", ali i dodao da se "ne sme doći u situaciju u kojoj Savet bezbednosti podržava rezoluciju koja je neprihvatljiva za jednu od strana u kosovskom konfliktu". Rusija želi da se nadje trajno rešenje za Kosovo, rekao je Lavrov.
Lavrov je razgovarao u Potsdamu sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i šefom francuske diplomatije Bernarom Kušnerom.
Rajs je istakla da Kosovo neće biti deo Srbije i da veruje da će i Kosovo i Srbija imati budućnost u Evropi, te da će posle rešenja pitanja Kosova "struktura Balkana biti dovedena u red".
"Svi u Evropi, u Rusiji i u SAD zabrinuti su zbog situacije oko Kosova", navela je Rajs i dodala da Vašington smatra da je Marti Ahtisari svojim planom stvorio neophodnu bazu za rešenje.
Itar-Tass ističe da su se zbog "različitih gledišta" učesnici ministarskog sastanka u Potsdamu dogovorili da nastave diskusiju o kosovskom pitanju.
Uoči samita, Stejt department je saopštio da je "predsednik Džordž Buš rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da se nada da će Vitalij Čurkin (ambasador Rusije pri UN) ozbiljnije razgovarati sa američkim ambasadorom Zalmajom Kalizadom o njihovim rezervama i kako odagnati te rezerve".
Rajsova je, takodje istakla da "dobar deo razgovora" vode ambasadori Čurkin i Kalizad, ali da se očekuje da te diskusije dobiju na intenzitetu u predstojećem periodu. "Razgovori već traju, ali mislim da ćemo zaista morati da počnemo da razmišljamo o sadržaju te rezolucije", rekla je Rajsova, koja će u Berlinu učestvovati na sastanku bliskoistočne četvorke (Rusija, SAD, EU i UN), sa Lavrovim, nemačkim ministrom inostranih poslova Frank - Valterom Štajnmajerom i generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom.
"Rekli smo Rusima da smo spremni da razmotrimo njihove ideje", rekla je Kondoliza Rajs, i navela da u Evropi postoji široka podrška za plan rešavanja statusa Kosova koji je načinio izaslanik UN Marti Ahtisari, kao i da postoji svest da je u toj pokrajini potrebno uložiti još dosta napora da bi se popravila zaštita prava manjina, rešio problem izbeglica, i razmotrilo uključivanje Kosmeta u medjunarodni sistem.
"Suštinski, vreme je da se prizna činjenica da je Ahtisari učinio sve što je bilo u njegovoj moći, ili, mislim, moći bilo kojeg pregovarača u rešavanju problema statusa i mi ćemo morati da radimo na tom osnovu", rekla je Rajsova.
Ruski ministar je sa novoimenovanim francuskim ministrom spoljnih poslova razgovarao i u ponedeljak telefonom, saopštio je ruski MIP, navodeći samo da je potvrdjen obostrani stav da je rusko-francuska saradnja u dvostranim i u medjunarodnim odnosima "važan faktor podrške evropskoj i svetskoj stabilnosti i bezbednosti".
Savet bezbednosti UN nastavio je konsultacije o novoj rezoluciji o Kosovu, ali bez promene početnih pozicija Rusije i Zapada o tom pitanju.
Rusija podržava nastavak pregovora izmedju Srba i kosovskih Albanaca do postizanja obostrano prihvatljivog rešenja, dok zapad smatra da su mogućnosti za dalje pregovaranje iscrpljene još tokom bečkih pregovora, i da je vreme da Savet bezbednosti "preuzme odgovornost" u vezi odredjivanja budućeg statusa Kosova.
Rešenje za Kosovo treba da bude sporazumno i da odgovara medjunarodnom pravu i Povelji UN, izjavio je i predsednik Grčke Karolos Papuljas u intervjuu ruskom dnevniku "Komersant".
"To treba da bude uzajamno prihvatljivo rešenje, koje će obezbediti efikasan i održiv rezultat i koje će biti pronadjeno uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava. Pritom, rešenje ne treba da izazove osećanje da je jedna strana pobedila a druga izgubila", istakao je Papuljas pred početak posete Moskvi.
Predsednik Grčke se, takodje, usprotivio radu diplomata pod pritiskom vremenskih rokova. "To je zaista komplikovano pitanje, koje medjunarodna zajednica treba da reši pokazujući razboritost, naročito sada, u završnom stadijumu", istakao je grčki predsednik.
Papuljas je rekao da u toj etapi Rusija i Grčka "imaju iste povode za zabrinutost".
(agencije/MONDO)
Na marginama samita razgovarali su i šefovi diplomatije Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Kondoliza Rajs, a Lavrov je posle tog susreta izjavio da su stavovi Moskve i Vašingtona o Kosovu dijametralno suprotni i nepomirljivi.
Lavrov je rekao da se nada da Rusija ne'e morati da upotrebi veto i kritikovao ideju da SB UN podrži rešenje koje nije prihvatljivo za jednu stranu.
Rajsova je, istovremeno, izjavila da Kosovo ni na koji način neće biti deo Srbije.
Prema navodima iz krugova nemačke delagacije u Potsdamu, o Kosovu su vodjeni "otvoreni, intenzivni i ozbiljni razgovori". Pri tome je došlo do izražaja opredeljenje svih učesnika sastanka da se "sačuva jedinstvo" i "volja da se nastave razgovori i postigne rešenje koje će biti prihvatljivo za sve".
Kod učesnika skupa u Potsdamu očito je i opredeljenje da se "izbegnu jednostrani koraci" kada je reč o rešavanju budućeg statusa Kosova.
Pred otpočinjanje sastanka je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer apelovao na Rusiju da prestane da se protivi odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) o budućem statusu Kosova i istakao da "bez odluke Saveta bezbednosti neće biti napretka na zapadnom Balkanu i na Kosovu".
Nemački šef diplomatije je rekao da diskusija o Kosovu "neće biti baš jednostavna" i da "stavovi članica G-8 nisu dovoljno medjusobno bliski". "Nije nam potrebno da nam Rusija jednostrano izadje u susret, već nam je potrebno da postignemo sporazum o tome kako dalje treba da teče procedura u Savetu bezbednosti. Nadam se da će biti moguće da se to jasno stavi do znanja i ruskim predstavnicima", rekao je Štajnmajer.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjasnio se za neposredne pregovore Beograda i Prištine da bi se postiglo rešenje za budući status Kosova. Lavrov je ocenio da su direktni razgovori Beograda i Prištine jedino rešenje za budući status Kosova i najavio spremnost Rusije da podrži tim putem postignuto rešenje. "Sudbina Kosova i sudbina Srbije u celini ne treba da se rešava u Njujorku ili Potsdamu, ili nekom drugom okviru, već u direktnim pregovorima", rekao je Lavrov.
"Kosovo nije jedinstveni primer konflikta koji traje godinama... Bez saglasnosti obe strane nije moguće da se prevazidje kriza. To znaju i članice G-8", rekao je Lavrov.
Nemačka je do kraja godine predsedavajuća G-8. Sastanak u Potsdamu poslednja je prilika da se približe stavovi Zapada i Rusije o Kosovu pred samit G-8 naredne sedmice u Hajligendamu. Nemačka je do kraja godine predsedavajuća G-8, a do 1. jula predsedava i Evropskom unijom.
Vašington i Moskva dijametralno suprotno o Kosovu
Lavrov je na konferenciji za novinare, posle sastanka šefova diplomatija G-8, rekao da su stavovi Rusije i SAD o Kosovu dijametralno suprotni i da nema šanse da budu pomireni, prenela je ruska agencija Itar-Tass.Lavrov je izrazio nadu da "Rusija neće morati da upotrebiti svoje pravo veta o Kosovu u Savetu bezbednosti", ali i dodao da se "ne sme doći u situaciju u kojoj Savet bezbednosti podržava rezoluciju koja je neprihvatljiva za jednu od strana u kosovskom konfliktu". Rusija želi da se nadje trajno rešenje za Kosovo, rekao je Lavrov.
Lavrov je razgovarao u Potsdamu sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i šefom francuske diplomatije Bernarom Kušnerom.
Rajs je istakla da Kosovo neće biti deo Srbije i da veruje da će i Kosovo i Srbija imati budućnost u Evropi, te da će posle rešenja pitanja Kosova "struktura Balkana biti dovedena u red".
"Svi u Evropi, u Rusiji i u SAD zabrinuti su zbog situacije oko Kosova", navela je Rajs i dodala da Vašington smatra da je Marti Ahtisari svojim planom stvorio neophodnu bazu za rešenje.
Itar-Tass ističe da su se zbog "različitih gledišta" učesnici ministarskog sastanka u Potsdamu dogovorili da nastave diskusiju o kosovskom pitanju.
Uoči samita, Stejt department je saopštio da je "predsednik Džordž Buš rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da se nada da će Vitalij Čurkin (ambasador Rusije pri UN) ozbiljnije razgovarati sa američkim ambasadorom Zalmajom Kalizadom o njihovim rezervama i kako odagnati te rezerve".
Rajsova je, takodje istakla da "dobar deo razgovora" vode ambasadori Čurkin i Kalizad, ali da se očekuje da te diskusije dobiju na intenzitetu u predstojećem periodu. "Razgovori već traju, ali mislim da ćemo zaista morati da počnemo da razmišljamo o sadržaju te rezolucije", rekla je Rajsova, koja će u Berlinu učestvovati na sastanku bliskoistočne četvorke (Rusija, SAD, EU i UN), sa Lavrovim, nemačkim ministrom inostranih poslova Frank - Valterom Štajnmajerom i generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom.
"Rekli smo Rusima da smo spremni da razmotrimo njihove ideje", rekla je Kondoliza Rajs, i navela da u Evropi postoji široka podrška za plan rešavanja statusa Kosova koji je načinio izaslanik UN Marti Ahtisari, kao i da postoji svest da je u toj pokrajini potrebno uložiti još dosta napora da bi se popravila zaštita prava manjina, rešio problem izbeglica, i razmotrilo uključivanje Kosmeta u medjunarodni sistem.
"Suštinski, vreme je da se prizna činjenica da je Ahtisari učinio sve što je bilo u njegovoj moći, ili, mislim, moći bilo kojeg pregovarača u rešavanju problema statusa i mi ćemo morati da radimo na tom osnovu", rekla je Rajsova.
Rusija i Grčka zabrinute
Lavrov je uoči ministarskog sastanka o Kosovu razgovarao i sa Kušnerom. "Razmenjena su mišljenja o aktuelnoj medjunarodnoj problematici, izmedju ostalog o situaciji u Libanu i rešavanju bliskoistočnog i kosovskog pitanja", saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.Ruski ministar je sa novoimenovanim francuskim ministrom spoljnih poslova razgovarao i u ponedeljak telefonom, saopštio je ruski MIP, navodeći samo da je potvrdjen obostrani stav da je rusko-francuska saradnja u dvostranim i u medjunarodnim odnosima "važan faktor podrške evropskoj i svetskoj stabilnosti i bezbednosti".
Savet bezbednosti UN nastavio je konsultacije o novoj rezoluciji o Kosovu, ali bez promene početnih pozicija Rusije i Zapada o tom pitanju.
Rusija podržava nastavak pregovora izmedju Srba i kosovskih Albanaca do postizanja obostrano prihvatljivog rešenja, dok zapad smatra da su mogućnosti za dalje pregovaranje iscrpljene još tokom bečkih pregovora, i da je vreme da Savet bezbednosti "preuzme odgovornost" u vezi odredjivanja budućeg statusa Kosova.
Rešenje za Kosovo treba da bude sporazumno i da odgovara medjunarodnom pravu i Povelji UN, izjavio je i predsednik Grčke Karolos Papuljas u intervjuu ruskom dnevniku "Komersant".
"To treba da bude uzajamno prihvatljivo rešenje, koje će obezbediti efikasan i održiv rezultat i koje će biti pronadjeno uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava. Pritom, rešenje ne treba da izazove osećanje da je jedna strana pobedila a druga izgubila", istakao je Papuljas pred početak posete Moskvi.
Predsednik Grčke se, takodje, usprotivio radu diplomata pod pritiskom vremenskih rokova. "To je zaista komplikovano pitanje, koje medjunarodna zajednica treba da reši pokazujući razboritost, naročito sada, u završnom stadijumu", istakao je grčki predsednik.
Papuljas je rekao da u toj etapi Rusija i Grčka "imaju iste povode za zabrinutost".
(agencije/MONDO)
