Tribunal u Hagu je na neodređeno vreme odložio izricanje presude lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, koja je trebalo da bude izrečena 30. oktobra.
Budući da su tužilaštvo i ostale sudije - koje su se protivile izuzeću Harhofa - zatražile da ta odluka bude preispitana, što je odložilo imenovanje novog sudije, predsedavajući Antoneti ocenio je da izricanje presude u ranije zakazanom roku nije moguće dok se to pitanje ne reši.
Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".
"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", odlučilo je to veće.
U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. godine "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.
Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala – oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona (Theodor) na kolege, a za račun SAD I Izraela.
U odluci posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da je su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.
Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.
Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "šešeljevci".
Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Šešelja.
Neslaganje sa odlukom o izuzeću, izrazili su predsedavajući sudija Antoneti i članica veća Flavija Latanci (Flavia Lattanži), koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir.
Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".
U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, tražio je da bude oslobođen.
