Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od žalbenog veća suda da poništi prvostepenu oslobadjajuću presudu Fatmiru Ljimaju i Isaku Muslijuu i proglasi ih krivim za zločine nad kosovskim Srbima i Albancima 1998. godine.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od žalbenog veća suda da poništi prvostepenu oslobadjajuću presudu Fatmiru Ljimaju i Isaku Muslijuu i proglasi ih krivim za zločine nad kosovskim Srbima i Albancima 1998. godine.Jedan od vodja OVK Ljimaj i njemu potčinjeni Musliju su 30. novembra 2005. oslobodjeni krivice za zločine u logoru OVK u Lapušniku, nedaleko od Prištine, 1998. godine.
Trećeoptuženom Haradinu Baljaju, sudsko veće je izreklo kaznu od 13 godina zatvora zbog streljanja zarobljenika iz istog logora.
Tužilaštvo se zatim na obe presude žalilo, a to je učinila i odbrana osudjenog Baljaja.
Tokom rasprave o tim žalbama, zastupnici optužbe su tvrdili da je prvostepeno sudsko veće pogrešno utvrdilo činjenice i nepravilno primenilo standarde za dokazivanje.
Tužioci su zatražili da žalbeno veće, stoga, Ljimaja i Muslijua proglasi krivim i osudi ih ili da predmet vrati na novo sudjenje.
Obrazlažući zahtev, oni su tvrdili da je tokom sudjenja bilo dovoljno dokaza da je Ljimaj, tada poznat kao "komandant Čeliku", bio u logoru i odlučivao o sudbini zarobljenih Albanaca i Srba, te da je
Musliju, kao zapovednik pritvora, zatvorenike tukao i mučio.
Donoseći oslobadjajuću presudu, prvostepeno veće je pogrešilo zato što nije povezalo pojedinačna svedočenja i dokaze koji ukazuju na krivicu optuženih, ocenila je optužba. Kao primer, tužioci su naveli da je sudsko veće odbacilo svedočenja čak šest svedoka koji su izjavili da ih je u logoru ispitivao "komandant Čeliku", koga su petorica kasnije prepoznala na televiziji kao Ljimaja.
I sam Ljimaj, podsetili su tužioci, potvrdio je da je u kritično vreme u junu i julu 1998. bio "dvadesetak puta u logoru".
Zastupnici optužbe su naznačili i da je prvostepenom presudom neopravdano odbačena identifikacija drugooptuženog Muslijua kao pripadnika OVK zvanog "Ćerćiz" koji je, po iskazima nekoliko svedoka, prebijao i mučio pritvorene u Lapušniku.
Tužioci su kao nedopustivo nisku ocenili kaznu od 13 godina zatvora izrečenu Baljaju za učešće u ubistvu 23 zarobljenika albanske i srpske nacionalnosti. Uporedjujući tu kaznu sa presudama u drugim slučajevima pred Tribunalom, optužba je zatražila da Baljaj bude osudjen na dužu zatvorsku kaznu.
Branioci optuženih Ljimaja i Muslijua podvukli su da je prvostepeno veće donelo ispravnu odluku, citirajući delove presude u kojima je navedeno da identitet optuženih kao vinovnika zločina u Lapušniku nije utvrdjen van svake sumnje.
Odbrana trećeoptuženog Baljaja takodje je uložila žalbu na prvostepenu presudu, tvrdeći da je došlo do "zamene identiteta", kao i da Baljaj zbog srčanih tegoba nije mogao da u Lapušniku bude glavni stražar, niti da zarobljene izvede iz logora na obližnju planinu gde su streljani.
Žalbeno veće Tribunala o žalbama će odluku doneti naknadno.
(Beta)
